Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je u svom poslednjem javnom govoru pre napuštanja funkcije, da će SAD nastaviti da predvode i u 21. veku.
U govoru održanom u Savetu za međunarodne odnose ona je stala u odbranu svoje četiri godine na funkciji, podsetivši gde je Amerika bila kada je ona preuzela dužnost na početku prvog mandata predsednika Baraka Obame.
"Setite se s čim smo bili suočeni u januaru 2009. - dva rata, oslabljena ekonomija, tradicionalni savezi u slabljenju, diplomatski status SAD narušen", rekla je ona.
"Amerika je danas jača na unutrašnjem planu i više poštovana u svetu. Naše globalno vođstvo je na čvršćim osnovama nego što su mnogi prestpostavljali", navela je Klinton.
Dan pre nego što će zvanično stupiti s dužnosti, Klintonova je istovremeno pozvala nacionalne institucije na modernizaciju, navodeći da je potrebna "nova arhitektura za novi svet", prenosi AFP. Četiri godine kasnije, "revitalizovali smo američku diplomatiju i ojačali naše saveze", navela je Klintonova.
"Dosta toga se promenilo u poslednje četiri godine. Pod vođstvom predsednika Obame smo okončali rat u Iraku, a Osamu bin Ladena priveli pravdi. Ojačali smo i američku diplomatiju i odnose sa saveznicima. Uprkos tome što oporavak privrede nije okončan, krećemo se u pravom smeru. Ukratko, Sjedinjene Države su snažnije i poštovanije u svetu dok naše globalno vođstvo sigurnije korača nego što su mnogi smatrali."
Državna sekretarka je dodala da Vašington treba da proširi svoje angažovanje, pošto, kako je rekla, "ne možete biti lider u 21. veku bez instrumenata 21. veka".
”Sjedinjene Države predvode svet u priznavanju univerzalnih prava, a vlade u njihovoj zaštiti. Stavili smo se u poziciju predvodnika borbe za zaštitu prava LGBT zajdnice širom sveta i verskih zajednica – ko god i gde god da su.”
Ona je dodala da će SAD ostati "nacija bez koje se ne može". "To nije hvalisanje ili prazan slogan - to je priznavanje naše uloge i naših odgovornosti. I zato će SAD nastaviti da budu predvodnik i u ovom veku, pa i da vode na nove načine", zaključila je Klintonova.
Zaslužna je za koncensus medjunarodne zajednice oko sankcija Iranu, za podršku saveznika u intervenciji u Libiji, i za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Burmom. Oživela je odnose s Evropom, te se pokazala jakim borcem za prava žena i djevojčica.
Njen ugled je preživio političku kontroverzu oko prošlogodišnjeg terorističkog napada na diplomatsku misiju u Bengaziju.
Analitičari ocjenju njenu ulogu ipak stepenicom niže od nekih joj prethodnika.
Michael O’ Hanlon direktor za spoljno-politička istraživajna u Brookings institutu kaže:
“Ako i niste istorijska ličnost, ne znači da niste napravili izvanredan posao. Sve ovisi o okolnostima. Nekad pojedinci ulaze medju istorijske ličnosti i po negativnim stvarima. Naprimer, neki od državnih sekretara ili ministara odbrane u doba vijetnamskog rata. Pa, i Džim Bejker se nije želio mešati u Bosnu. Ipak, nije bilo tako velikih dogadjaja zbog kojih je lako reći – učinila je nešto bitno drugačije i sada živimo u drugačijim okolnostima nego u trenutku kada je bila državna sekretarka.”
Iako je u svojim poslednjim medijskim nastupima otklonila mogućnost nastavka političke karijere, mnogi očekuju da će promijeniti stav, nakon dužeg odmora, i ući u utrku za Bijjelu kuću 2016.
Kada je 2008. godine izgubila nominaciju svoje partije, Hilari Klinton je rekla da ne razmišlja o ponovnom kandidovanju.
„Moja sopstvena budućnost zavisi od mene. U ovom trenutku nisam sklona tome, ali ću da uradim sve što mogu da obezbedim ženama da se nadmeću na najvišem nivou ne samo u Sjedinjenim Državama, nego u celom svetu.“
Hilari Klinton se šali da će prva stvar koju će da učini posle odlaska iz Vašingtona, biti da nadoknadi 20 godina manjka u spavanju.
U govoru održanom u Savetu za međunarodne odnose ona je stala u odbranu svoje četiri godine na funkciji, podsetivši gde je Amerika bila kada je ona preuzela dužnost na početku prvog mandata predsednika Baraka Obame.
"Setite se s čim smo bili suočeni u januaru 2009. - dva rata, oslabljena ekonomija, tradicionalni savezi u slabljenju, diplomatski status SAD narušen", rekla je ona.
"Amerika je danas jača na unutrašnjem planu i više poštovana u svetu. Naše globalno vođstvo je na čvršćim osnovama nego što su mnogi prestpostavljali", navela je Klinton.
Dan pre nego što će zvanično stupiti s dužnosti, Klintonova je istovremeno pozvala nacionalne institucije na modernizaciju, navodeći da je potrebna "nova arhitektura za novi svet", prenosi AFP. Četiri godine kasnije, "revitalizovali smo američku diplomatiju i ojačali naše saveze", navela je Klintonova.
"Dosta toga se promenilo u poslednje četiri godine. Pod vođstvom predsednika Obame smo okončali rat u Iraku, a Osamu bin Ladena priveli pravdi. Ojačali smo i američku diplomatiju i odnose sa saveznicima. Uprkos tome što oporavak privrede nije okončan, krećemo se u pravom smeru. Ukratko, Sjedinjene Države su snažnije i poštovanije u svetu dok naše globalno vođstvo sigurnije korača nego što su mnogi smatrali."
Državna sekretarka je dodala da Vašington treba da proširi svoje angažovanje, pošto, kako je rekla, "ne možete biti lider u 21. veku bez instrumenata 21. veka".
”Sjedinjene Države predvode svet u priznavanju univerzalnih prava, a vlade u njihovoj zaštiti. Stavili smo se u poziciju predvodnika borbe za zaštitu prava LGBT zajdnice širom sveta i verskih zajednica – ko god i gde god da su.”
Ona je dodala da će SAD ostati "nacija bez koje se ne može". "To nije hvalisanje ili prazan slogan - to je priznavanje naše uloge i naših odgovornosti. I zato će SAD nastaviti da budu predvodnik i u ovom veku, pa i da vode na nove načine", zaključila je Klintonova.
Barak Obama i Hilari Klinton
Saradnici za nju kažu da je uvek spremna na razgovor, da joj je radni dan trajao do iza ponoći, a znala je da pozove saradnike, ovisno o situaciji, i u ranim jutarnjim satima. Sjajno je kombinovala ključno sredstvo diplomatije – čvrst razgovor, ali i popustiljvost i, što je takodjer važno, znala je slušati sugovornike.Zaslužna je za koncensus medjunarodne zajednice oko sankcija Iranu, za podršku saveznika u intervenciji u Libiji, i za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Burmom. Oživela je odnose s Evropom, te se pokazala jakim borcem za prava žena i djevojčica.
Njen ugled je preživio političku kontroverzu oko prošlogodišnjeg terorističkog napada na diplomatsku misiju u Bengaziju.
Analitičari ocjenju njenu ulogu ipak stepenicom niže od nekih joj prethodnika.
Michael O’ Hanlon direktor za spoljno-politička istraživajna u Brookings institutu kaže:
“Ako i niste istorijska ličnost, ne znači da niste napravili izvanredan posao. Sve ovisi o okolnostima. Nekad pojedinci ulaze medju istorijske ličnosti i po negativnim stvarima. Naprimer, neki od državnih sekretara ili ministara odbrane u doba vijetnamskog rata. Pa, i Džim Bejker se nije želio mešati u Bosnu. Ipak, nije bilo tako velikih dogadjaja zbog kojih je lako reći – učinila je nešto bitno drugačije i sada živimo u drugačijim okolnostima nego u trenutku kada je bila državna sekretarka.”
Iako je u svojim poslednjim medijskim nastupima otklonila mogućnost nastavka političke karijere, mnogi očekuju da će promijeniti stav, nakon dužeg odmora, i ući u utrku za Bijjelu kuću 2016.
Kada je 2008. godine izgubila nominaciju svoje partije, Hilari Klinton je rekla da ne razmišlja o ponovnom kandidovanju.
„Moja sopstvena budućnost zavisi od mene. U ovom trenutku nisam sklona tome, ali ću da uradim sve što mogu da obezbedim ženama da se nadmeću na najvišem nivou ne samo u Sjedinjenim Državama, nego u celom svetu.“
Hilari Klinton se šali da će prva stvar koju će da učini posle odlaska iz Vašingtona, biti da nadoknadi 20 godina manjka u spavanju.