Da li je ujedinjenje opozicije njena najbolja opcija ukoliko u dogledno vreme namerava da dođe na vlast, pitanje je u delu javnosti nakon što je Aleksandar Vučić učvrstio vladavinu postavši predsednik Srbije. Opozicioni protest, na kom su se pre nekoliko dana okupili lideri svih političkih profila, otvorio je mnoge dileme i pokazao razlike zbog kojih, kako izgleda, Vučić još nema razloga za brigu.
Udruživanje srpske opozicije u ovom trenutku bilo bi „trčanje pred rudu“, smatra Boban Stojanović, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, jer strankama predstoji mnogo posla da bi postale ozbiljan takmac sadašnjoj vlasti.
„U opoziciji praktično ne postoji stranka koja bez problema može da računa na dvocifren izborni rezultat. Prvo, oni nekako moraju da se konsoliduju, da se iskristališu, da predstave određenu vrstu programa i da promovišu nove ljude koji su čisti u politici... Tek onda bi, u nekom narednom koraku, verovatno mogli da govore o ujedinjavanju. Gde bi, u stvari, jedini princip bio da se okrenu protiv Aleksandra Vučića.“
Stara, politički istrošena lica su problem za srpsku opoziciju, mada su na njenom poslednjem protestu protiv Aleksandra Vučića, pored bivšeg predsednika Borisa Tadića, bila i neka nova, kao što su Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana, i Boško Obradović, prvi čovek nacionalno orjentisanih Dveri.
„Ne mogu da zamislim koaliciju u kojoj bih sedeo sa Dverima, jer dele iste programske ciljeve i principe kao Vučić. Samo što su oni mlađi, i nisu sa Novog Beograda nego iz Čačka“, kaže Zoran Živković, predsednik Nove stranke, koji na tom skupu nije bio.
„Pa rekao bih da je Zoran Živković zaista neozbiljan. Svi znamo da ne može ništa da uradi da smeni vlast Aleksandra Vučića. Smatram da niko od nas samostalno, pojedinačno, ne može da dovede do političkih promena u Srbiji“, odgovor je Boška Obradovića.
Programske i ideološke razlike jesu suštinska tema ali se pored toga jasno vidi, mada to lično ne žele da priznaju, borba između opozicionih prvaka za liderstvo u eventualnom budućem opozicionom frontu.
Boban Stojanović kaže da je preduslov za ujedinjenje da se prevaziđu neslaganja, ali da opozicija trenutno ima jedan mnogo veći problem.
„To su nedostatak novca i manjak aktivista na terenu. To je ono gde Vučić najviše dominira i što mu najviše daje mogućnost da ostvaruje ovakve rezultate. Osim programskog ujedinjavanja i neke platforme, opozicione partije moraju da nađu način da motivišu aktiviste i pronađu izvore finansiranja.“
Neke od partija koje su dugo na sceni, i u koje su građani razočarani, pokušale su sa političkim fejsliftingom, mešanjem karata i uvođenjem novih kadrova, ali rezultati su ostali mršavi. Dominacija Aleksandra Vučića potvrđena je natpolovičnom podrškom na predsedničkim izborima, što se trenutno čini kao nerešiva jednačina za razjedinjenu i slabu opoziciju.
Za početak, smatra Boško Obradović, saradnja na obezbeđivanju uslova za fer izbore može biti rešenje.
„Da prevaziđemo naše sujete, programske razlike, podele i liderske ambicije, i da podvučemo crtu oko onih tačaka koje nisu sporne. To su sloboda medija i borba protiv diktature. Pa na nekim sledećim izborima može biti jedan, dva ili tri bloka, izborne kolone i predizborne koalicije.“
Sa druge strane, Zoran Živković smatra da ujedinjenje nije garancija za pobedu, ali veruje da građanske stranke i pokreti okupljeni oko Saše Jankovića imaju šansu već na predstojećem glasanju za Beograd, koja bi u perspektivi vodila promeni vlasti.
„To je šansa i obaveza proevropske demokratske opozicije - da napravi zajedničku listu i da bude pobednik na tim izborima. I onda, u daljem koraku, možda može da pravi i koalicije sa opozicionim strankama koje nisu baš najsavršenije. Ali predizborna koalicija sa njima ne dolazi u obzir.“
Konfuzija u opozicionim redovima i nedostatak jasne strategije što se, kako su primetili i pojedini opozicionari, očitavalo i na poslednjem protestu na kom se okupilo nekoliko hiljada ljudi, svakako idu na ruku čvrstoj Vučićevoj vlasti.
U ovakvim okolnostima, zaključuje doktorand FPN-a Boban Stojanović, Aleksandar Vučić za sada može mirno da spava.
„Ovako nesređena, i sa ovakvim medijima, mislim da bar u naredne tri godine, čak i da izbori budu jednom godišnje, opozicija teško može da ugrozi Aleksandra Vučića“, zaključuje Stojanović.