Nebojša Zelenović, lider stranke Zajedno za Srbiju i jedan od čelnika opozicionog Saveza za Srbiju, za Radio Slobodna Evropa kaže da se odluka tog opozicionog bloka da ne učestvuje na predstojećim izborima neće menjati, bez obzira za zaključak Vlade Srbije o unapređenju izbornih uslova.
"Naša odluka o bojkotu (donesena 16. septembra, nap.a.) je definitivna. To ne znači da mi nećemo da razgovaramo sa ljudima iz Evropske unije ili sa bilo kim ko hoće da popravi ovo stanje, ali sad smo došli u situaciju da je za ove izbore kasno", kaže Zelenović.
"Prihvatanje Evropske unije i (Dejvida, predsednika spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta) Mekalistera da posreduje u dijalogu vlasti i opozicije", precizira Zelenović, "je uvek dobrodošla, ali je zakasnila".
Pročitajte i ovo: Koraci posle odluke o bojkotu izbora u Srbiji"Stigla je prekasno. I sad, i da se sve dogovori, na današnji dan da se sve dogovori, nema dovoljno vremena za izbore koji su najavljeni za mart 2020. Da li postoji ili ne postoji mogućnost da se pomere izbori, da li je to zakonito ili nije zakonito? Ja vam kažem da je sve moguće kad postoji politički konsenzus", kaže Zelenović.
Govoreći o predlogu dela opozicije o odlaganju parlamentarnih izbora kako bi bilo vremena za primenu eventualnih promena u izbornom procesu, Milan Antonijević, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo, koji je bio posrednik u dijalogu vlasti i opozicije na beogradskom Fakultetu političkih nauka, rekao je da se, po Ustavu Srbije, izbori mogu odložiti samo u slučaju vanrednog stanja.
Vladini zaključci
Vlada Srbije usvojila je na sednici 23. septembra prvi zaključak o unapređenju izbornih uslova. Precizirano je da funkcioner ne može da koristi javne skupove i susrete, niti javne resurse za promociju političkih stranaka.
Vlada posebno ukazuje na dužnost javnog funkcionera da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem obavlja funkciju ili stav političke stranke, navodi se u saopštenju.
Nepridržavanje ovih pravila, kako je navedeno, Vlada će tretirati kao povredu radne obaveze koja podleže sankcijama iz radog prava, prekršajnoj i disciplinskoj odgovornosti.
Zaključcima se uvode sankcije za upotrebu imovine javnih preduzeća u političke svrhe, zabrana stranačkih pritisaka na zaposlene u njima, predviđa se i izbor neimenovanih članova REM-a, a Agenciji za borbu protiv korupcije se daje rok od pet dana za odluke po prijavama za zloupotrebe u kampanji. Navodi se i da funkcioneri ne smeju obavljati političku aktivnost u toku radnog vremena.
Strah od bojkota
Zaključak Vlade Srbije govori koliko se vlast uplašila bojkota izbora, kaže za RSE Boban Stojanović, politikolog i jedan od članova tima za dijalog sa vlastima ispred potpisnika Sporazuma sa narodom. Funkcionerska kampanja nije najveći izazov, daleko najveći problem su, kaže on, mediji, a o tome zaključci vlasti ne kažu ništa.
Pročitajte i ovo: Naprednjaci predlažu mere za poboljšanje izbornih uslova"Ovo jeste možda dobar početni korak, ali nedovoljan jer je funkcionerska kampanja samo jedan mali aspekt celokupnih izbornih problema. Ako vlast želi opoziciju na izborima, zaista bi trebalo što pre da krene od medija jer su mediji ti gde je potreban neki vremenski period da se iole normalizuju stvari, dok za ove druge zahteve, ima još vremena; stvari koje se tiču samog izbornog dana možete promeniti do izbora, ali medije ne možete da promenite 45 ili 60 dana pred izbore", ukazuje Boban Stojanović.
On ističe da bi vlast, ako je zaista spremna na neku vrstu korenitih ustupaka, morala da krene od medija. Opozicija, dodaje on, ne bi trebalo na osnovu tek jednog segmenta, a to je funkcionerska kampanja, da odustane od bojkota.
Pogrešna tumačenja
Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) ocenila je da su pogrešna tumačenja da je donošenjem zaključka Vlade postalo zabranjeno ili ograničeno vođenje "funkcionerske kampanje". Da bi kršenje tih pravila bilo sankcionisano, neophodno je definisati zabranu zakonom", navodi se u saopštenju.
Zaključkom o izbornim uslovima Vlada je praktično podsetila svoje funkcionere na ono što im je zakonska obaveza još od početka 2010. godine, tako da se ne bi moglo reći da se time nešto suštinski promenilo, kaže za RSE Nemanja Nenadić, programski direktor ove organizacije.
"Ono što je Srbiji potrebno kada je reč o ponašanju javnih funkcionera tokom izborne kampanje jeste da se ono detaljnije uredi kroz izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kako bi se, pre svega, sprečila pojava organizovanja funkcionerske kampanje i obezbeđivanje dodatne promocije kroz navodne redovne aktivnosti državnih organa i njihovih rukovodilaca", komentariše Nenadić.
"I u ovoj, a i u većini drugih oblasti, kao što je, recimo, finansiranje izborne kampanje ili medijsko predstavljanje", ukazuje Nenadić, "da bi se zaista nešto bitno promenilo, moraju se promeniti i dopuniti i relevantni zakoni".
"To se ne može dešavati kroz neke instrukcije ili zaključke kojima Vlada sama sebe obavezuje ili informiše funkcionere koji su joj podređeni", konstatuje Nemanja Nenadić.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, koji je i šef radne grupe Vlade koja se bavi izborima, najavio je da će na sledećoj sednici Vlade Srbije biti usvojeno još zaključaka o unapređenju izbornih uslova.