Odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i drugih proizvođača, na čelu sa Saudijskom Arabijom i Rusijom, viđena je kao zabijanje noža u leđa predsedniku SAD Džou Bajdenu (Joe Biden).

Istovremeno, dok najava smanjenje proizvodnje nafte otežava napore Zapada da Rusiju liši sredstava za vođenje rata u Ukrajini, ona označava i novi i možda opasan raskid između zemalja proizvođača i zemalja uvoznica, a posebno između SAD i Saudijske Arabije, pišu svetski mediji.

Nož u leđa

Ljut zbog odluke Saudijske Arabije da se udruži sa Rusijom u smanjenju proizvodnje nafte, Bajden je naznačio da je otvoren za uzvratne mere predložene u američkom Kongresu, uključujući obustavu prodaje oružja i nove antimonopolske mere, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).

Bajden preispituje odnose sa Saudijskom Arabijom posle odluke OPEK plusa koja je ojačala vladu predsednika Vladimira Putina, ali i koja bi mogla da poveća cene benzina u SAD neposredno pred izbore u novembru, rekao je zvaničnik Bele kuće u utorak, 11. oktobra.

"Mislim da je predsednik bio vrlo jasan da je ovo odnos koji treba da nastavimo da preispitujemo, da moramo da budemo spremni da ga ponovo razmotrimo", rekao je za CNN koordinator za stratešku komunikaciju Saveta za nacionalnu bezbednost u Beloj kući Džon Kirbi (John Kirby).

Spremnost Bajdena da razmotri uzvratne mere predstavlja značajnu promenu kod predsednika koji je poslednjih meseci nastojao da poboljša odnose sa Saudijskom Arabijom i, kako ističe Njujork tajms, odražava dubok gnev u Beloj kući zbog prošlonedeljne odluke grupe OPEK plus na čelu sa Saudijskom Arabijom da smanji proizvodnju nafte za do dva miliona barela dnevno.

Gnev na Saudijsku Arabiju u Vašingtonu je pojačan poslednjih nekoliko dana nakon najnovijih vazdušnih napada Rusije na civilne ciljeve širom Ukrajine, dodaje list.

Pročitajte i ovo: Rusija smatra da će OPEC-ovo smanjenje proizvodnje nafte ‘stabilizovati tržišta’

Njujork tajms je prethodno pisao da je najava smanjenja proizvodnje u Vašingtonu je viđena kao zabijanje noža u leđa Bajdenu koji je pre samo tri meseca odustao od svog obećanja da će od Saudijske Arabije napraviti "pariju" zbog ubistva novinara Džamala Kašogija i otputovao u tu zemlju da pokuša da poboljša odnose s autokratskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom.

S druge strane, Saudijci tvrde da smanjenje proizvodnje nije usmereno protiv Bajdena. Budući da je cena nafte nedavno pala ispod 80 dolara po barelu, Saudijci su rekli američkim zvaničnicima da se brinu da će ona skliznuti na 70, a možda i na 60 dolara, čime bi njihov budžet zavisan od nafte bio neodrživ.

Zvaničnici administracije strahuju da bi prava kriza mogla da dođe u decembru kada stupi na snagu ograničenje cena koje su organizovale SAD radi ograničavanja profita od ruske nafte i kada bi trebalo da počne zabrana Evropske unije za kupovinu ruske nafte.

OPEK protiv SAD

Sporazum Saudijske Arabije i Rusije o smanjenju proizvodnje nafte prkoseći Vašingtonu mogao bi da ugrozi globalni energetski poredak, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ističući da je u novom naftnom ratu OPEK krenuo na SAD.

Pre pola veka, Jomkipurski rat između Izraela i arapskih država stavio je kartel proizvođača nafte u centar globalne politike pošto je zaustavljanjem isporuka nafte zapadnim zemljama koje su podržale Izrael, izazvao prvi globalni naftni šok. Prošle nedelje na jevrejski praznik Jom Kipur, Saudijska Arabija i njeni saveznici u OPEK plusu – koji uključuje Rusiju – ponovo su, ukazuje britanski list, poremetili svetski energetski poredak.

Odluka o smanjenju proizvodnje, ističe Fajnenšl tajms, označava i novi i možda opasan raskid između zemalja proizvođača i potrošača, posebno između SAD i Saudijske Arabije. Pojedini analitičari kažu da smanjenje predstavlja korišćenje nafte kao oružja kao što Rusija upotrebljava svoj gas.

Pročitajte i ovo: Ograničenje cijene ruske nafte bi 'štetno' djelovalo na svjetsko tržište

Zvaničnici OPEK-a tvrde da je Bajdenova administracija prva pucala obećanjem o "tranziciji s nafte" i ulasku u novu eru čiste energije, dok se istovremeno oslanjala na kartel da zadrži niske cene nafte, navodi list, ukazujući da su OPEK i zapadne zemlje koje uvoze naftu godinama predodređene za sukob, pošto su brige zbog globalnog zagrevanja i energetske bezbednosti vlade širom sveta počele da smanjuju upotrebu fosilnih goriva, što su mnogi proizvođači nafte shvatili kao napad na svoj izvor zarade.

Ipak, naftni savez Saudijske Arabije s Rusijom je od početka morao biti izvor napetosti posle invazije Moskve na Ukrajinu, podvlači Fajnenšl tajms.

Zvaničnici zalivskih zemalja odbijaju da priznaju da je recesiju za koju strahuju da će urušiti cene nafte izazvao njihov partner Rusija invazijom na Ukrajinu i smanjenjem isporuka gasa Evropi. Međutim, argument da su zalivske zemlje zabrinute za veliki pad cena nafte teško da će naići na simpatije u zapadnim zemljama, čiji lideri optužuju svoje stare saveznike iz Zaliva da su srećni profitom od ruske invazije na Ukrajinu, dok istovremeno ometaju napore Zapada da Moskvi oduzme sredstva.

Plan Vašingtona da uvede ograničenje cena na izvoz ruske sirove nafte takođe je izazvao uzbunu među članicama OPEK-a koje se plaše da bi ta mera u budućnosti mogla biti upotrebljena protiv njih, pošto bi time kontrolu bila vraćena bogatim potrošačima.

S druge strane, ukazuje list, kritičari kažu da se Saudijska Arabija preigrala, pošto bi svrstavanje uz Rusiju prihvatanjem njenog zahteva za smanjenje proizvodnje moglo da ubrza tranziciju s fosilnog goriva. Time bi odluka koja je trebalo da vrati kontrolu nad tržištem, mogla da dovede do propasti OPEK-a.

'Što je dosta – dosta je'

U reakciji na odluku OPEK plusa, predsednik Odbora za spoljne poslove Senata SAD Bob Menendez pozvao je na zamrzavanje saradnje sa Saudijskom Arabijom, što bi uključilo veći deo prodaje oružja, navodi Rojters (Reuters), ukazujući da je taj poziv još jedan znak sve većeg razdora između SAD i Saudijske Arabije.

Pročitajte i ovo: Štrajkovi u francuskim naftnim rafinerijama i skladištima

Saudijska Arabija je najveći kupac vojne opreme američke proizvodnje, a sporazumi o oružju koje Vašington dogovora s drugim zemljama uglavnom ne mogu bez odobrenja šefova odbora za spoljne poslove Senata i Predstavničkog doma.

"Neću dati zeleno svetlo za bilo kakvu saradnju s Rijadom dok Kraljevina ne preispita svoju poziciju u pogledu rata u Ukrajini. Što je dosta – dosta je", rekao je Menendez.

Menendez je rekao da je užasnut napadima na civilnu infrastrukturu u Ukrajini. "Jednostavno nema mesta da se igra na obe strane ovog sukoba – ili podržavate ostatak slobodnog sveta u pokušaju da spreči ratnog zločinca da nasilno izbriše celu zemlju s mape, ili ga podržavate", rekao je Menendez misleći na ruskog predsednika Vladimira Putina.

Cene nafte su prošle nedelje, dva dana posle odluke OPEK plusa, skočile na petonedeljni maksimum, mada su u ponedeljak, 10. oktobra, pale usled zabrinutosti zbog potencijalne globalne recesije.

Pored Menendeza i lider većine u Senatu, demokrata Čak Šumer (Chuck Schumer) je rekao da se već razmatra nekoliko zakonskih odgovora, uključujući predlog zakona koji je usmeren protiv OPEK-a zbog optužbi o nameštanju cena i kršenju antimonopolskih propisa, navodi Politiko (Politico).

Taj zakonski predlog nazvan NOPEC ranije ove godine je odobrio Odbor za pravosuđe Senata.

"Amerikanci će dugo pamtiti ono što je Saudijska Arabija učinila da pomogne Putinu da nastavi da vodi svoj odvratni, opaki rat protiv Ukrajine", rekao je Šumer saopštenju prošle nedelje. "Razmatramo sve zakonodavne alate kako bismo se najbolje izborili s ovom užasnom i duboko ciničnom akcijom, uključujući predlog zakona NOPEC".

Članovi Kongresa iz redova demokrata takođe su pozvali na povlačenje američkih snaga iz Saudijske Arabije zbog smanjenja proizvodnje nafte. Nekoliko demokrata je predložilo zakone koji će primorati na uklanjanje trupa i opreme SAD iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u roku od 90 dana.

Kršenje višegodišnje pogodbe

Prošlonedeljna odluka o smanjenju proizvodnje nafte zadala je jedan od najoštrijih udaraca odnosima SAD i Saudijske Arabije, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Među tim udarcima koji su poremetili odnose dve zemlje je ubistvo saudijsko-američkog novinara Kašogija 2018. godine, u kojem je, prema zaključku američke obaveštajne zajednice, prestolonaslednik Bin Salman odigrao ključnu ulogu.

Amerikanci takođe krive prestolonaslednika što je odbio da se pridruži naporima koje predvode SAD da se izoluje i kazni Putina zbog invazije na Ukrajinu, kao i za održavanje naizgled prijateljskih odnosa s Putinom.

Pored toga što smanjenje proizvodnje ugrožava napore koje predvode SAD da rat bude finansijski neodrživi za Rusiju, ono preti globalnoj ekonomiji koja je već destabilizovana ukrajinskim sukobom, a i predstavlja rizik za Bajdena i demokrate da ih pred izbore u novembru optereti rast cena benzina.

Demokrate optužuju bin Salmana, de fakto vladara Saudijske Arabije, da je prekršio saudijsku stranu višedecenijske pogodbe prema kojoj je američka vojna i odbrambena industrija pružala sigurnost Saudijskoj Arabiji koja je zauzvrat obezbeđivala pouzdan dotok nafte na svetska tržišta.