U okviru Oktobarskog salona, na Starom sajmištu u Beogradu najavljen je za 5. oktobar celodnevni program pod nazivom "Living death camp" ili "Živi logor smrti" u kome će biti reči o dva neobeležena logora. Jedan je Staro sajmište u Beogradu iz Drugog svetskog rata, drugi je Omarska u Prijedoru iz rata devedesetih. Šta spaja ova dva mesta strašnih zločina iz dva različita perioda?
To su mesta uništavanja ljudi na kojima je nastavljen život kao da se ništa pre toga nije dogodilo, kaže Branislav Stojanović iz beogradske umetničke grupe Spomenik, jedan od inicijatora ovog oktobarskog događaja.
“To su logor Omarska u kojoj je nastavljena eksploatacija rude i Staro sajmište koje je nakon 1945. godine postalo mesto stanovanja i života uglavnom internih izbeglica, socijalnih slučajeva, beskućnika itd. “
“E, tu mi intervenišemo. Mi kažemo, ne može se rešavati pitanje memorizacije mesta stradanja ljudi tako što će se ista logika sprovesti nad ljudima koji aktuleno žive na tim mestima. I ne pitati ih uopšte da na bilo koji način participiraju. Mi predlažemo da ljudi koji na tim mestima žive i rade formiraju telo da bi se donela zajednička odluka o tome kako memorisati to mesto. Prva memorizacija Starog sajmišta je bila još 50-ih godina, spomenikom koji je bio imenovan ‘Svim žrtvama fašizma’ i mislim da je to do sada najbolje rešenje. Sva rešenja iza toga koja su predlagana zadnjih 15 godina, imaju problem što osiromašuje ono što se dešavalo u logoru Staro sajmište”, objašnjava Stojanović.
Predmeti istorijske revizije
Logori Staro Sajmište i Omarska, iako nastali u različitim istorijskim epohama i danas su osporavani i predmeti su istorijske revizije. Staro sajmište postaje u nacionalističkoj vizuri mesto stradanja Srba, dok mnogi Priijedorčani, i ne samo oni, i danas negiraju da je u Omarskoj bio logor smrti, već ga nazivaju sabirnim centrom. Za Sudbina Musića iz Udruženja logoraša „Prijedor 92“:
“Staro sajmište, Omarska su simboli transformacije nas u cjelini. Ako govorimo o Omarskoj, onda govorimo o jednoj socijalističkoj kompaniji koja je privređivala u kojoj su živjeli ljudi bez obzira na nacionalnost, vjeroispovest ili ubeđenje. A to smo na brutalan način srušili transformišući to mesto u mesto najgoreg zla u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Mi smo odgojili nove generacije mrzitelja koji ne prihvataju činjenicu da je Omarska prostor zla, kojoj se u školskim klupama govori da je ovde bio odbrambeno otadžbinski rat“.
U Beogradu je u pripremi predlog Zakona o Starom sajmištu.
“Predlog zakona o Starom sajmištu koji je inicijativa Muzeja genocida u Beogradu je, zapravo, najveća revizija tog mesta jer ona predviđa stvaranje ‘srpskog Jad Vašema’ što bi bila potpuna revizija istorije i događaja na Starom sajmištu tokom Drugog svetskog rata“, ističe Branislav Stojanović.
Autori tog zakonskog predloga već su se oglasili osporavajući pravo slobodnim umetnicima da se bave Starim sajmištem, uz opasku da je to prekrajanje istorije u kojoj nema mesta za jedan Jasenovac, a ima za Omarsku.
"Living Death Camp" hoće da promeni praksi u kojoj pravo na sećanje imaju države, nacije i stručnjaci. Drugim rečima, da o obeležavanju bivših logora plenarno odlučuju svi koji su zainteresovani, a ne država, gradske vlasti, predstavnici kapitala... oni koji, kako se pokazalo, koriste mesta najstrašnijih zločina u političke svrhe.
Što se Srbije tiče, baš spomenici otkrivaju haotičnost u vrednovanju prošlosti, i bliže i dalje. Što se ove prve tiče, Srbija, na primer, uporno ne obeležava mesta na kojima su bili logori u 90-im godinama, a bilo ih je, nema obeležja na mestima gde su tajno sahranjivana tela ubijenih kosvoskih Albanaca, nema oznaka da je, na primer, jezero Perućac grobnica mnogih Bošnjaka, već se pokušava spomenicima, poput onog kraj Železničke stanice u Beogradu eufemistički posvećenog "Žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine", nadomestiti nedostatak jasne odrednice ko je žrtva a ko dželat.
Zato i inicijativu "Living death camp" naš sagovornik iz Prijedora doživljava i kao priliku da će se u Srbiji govoriti o Omarskoj u okviru Oktobarskog bijenala.
Organizatori jednodnevnog programa "Living death camp" je beogradska grupa Spomenik, u saradnji sa Centrom za istraživanje ahitekture u okviru projekta Forenzička arhitektura Goldsmit Univerziteta u Londonu i projektom Četiri lica Omarske.
To su mesta uništavanja ljudi na kojima je nastavljen život kao da se ništa pre toga nije dogodilo, kaže Branislav Stojanović iz beogradske umetničke grupe Spomenik, jedan od inicijatora ovog oktobarskog događaja.
“To su logor Omarska u kojoj je nastavljena eksploatacija rude i Staro sajmište koje je nakon 1945. godine postalo mesto stanovanja i života uglavnom internih izbeglica, socijalnih slučajeva, beskućnika itd. “
Na godišnjicu zatvaranja logora Omarska
Svako ponuđeno rešenje oko memorizacije ovih mesta podrazumeva prećutni uslov da se ono mora najpre osloboditi ljudi koji tu sada žive i rade, kaže Stojanović.“E, tu mi intervenišemo. Mi kažemo, ne može se rešavati pitanje memorizacije mesta stradanja ljudi tako što će se ista logika sprovesti nad ljudima koji aktuleno žive na tim mestima. I ne pitati ih uopšte da na bilo koji način participiraju. Mi predlažemo da ljudi koji na tim mestima žive i rade formiraju telo da bi se donela zajednička odluka o tome kako memorisati to mesto. Prva memorizacija Starog sajmišta je bila još 50-ih godina, spomenikom koji je bio imenovan ‘Svim žrtvama fašizma’ i mislim da je to do sada najbolje rešenje. Sva rešenja iza toga koja su predlagana zadnjih 15 godina, imaju problem što osiromašuje ono što se dešavalo u logoru Staro sajmište”, objašnjava Stojanović.
Predmeti istorijske revizije
Logori Staro Sajmište i Omarska, iako nastali u različitim istorijskim epohama i danas su osporavani i predmeti su istorijske revizije. Staro sajmište postaje u nacionalističkoj vizuri mesto stradanja Srba, dok mnogi Priijedorčani, i ne samo oni, i danas negiraju da je u Omarskoj bio logor smrti, već ga nazivaju sabirnim centrom. Za Sudbina Musića iz Udruženja logoraša „Prijedor 92“:
Staro sajmište
“Staro sajmište, Omarska su simboli transformacije nas u cjelini. Ako govorimo o Omarskoj, onda govorimo o jednoj socijalističkoj kompaniji koja je privređivala u kojoj su živjeli ljudi bez obzira na nacionalnost, vjeroispovest ili ubeđenje. A to smo na brutalan način srušili transformišući to mesto u mesto najgoreg zla u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Mi smo odgojili nove generacije mrzitelja koji ne prihvataju činjenicu da je Omarska prostor zla, kojoj se u školskim klupama govori da je ovde bio odbrambeno otadžbinski rat“.
U Beogradu je u pripremi predlog Zakona o Starom sajmištu.
“Predlog zakona o Starom sajmištu koji je inicijativa Muzeja genocida u Beogradu je, zapravo, najveća revizija tog mesta jer ona predviđa stvaranje ‘srpskog Jad Vašema’ što bi bila potpuna revizija istorije i događaja na Starom sajmištu tokom Drugog svetskog rata“, ističe Branislav Stojanović.
Autori tog zakonskog predloga već su se oglasili osporavajući pravo slobodnim umetnicima da se bave Starim sajmištem, uz opasku da je to prekrajanje istorije u kojoj nema mesta za jedan Jasenovac, a ima za Omarsku.
"Living Death Camp" hoće da promeni praksi u kojoj pravo na sećanje imaju države, nacije i stručnjaci. Drugim rečima, da o obeležavanju bivših logora plenarno odlučuju svi koji su zainteresovani, a ne država, gradske vlasti, predstavnici kapitala... oni koji, kako se pokazalo, koriste mesta najstrašnijih zločina u političke svrhe.
Što se Srbije tiče, baš spomenici otkrivaju haotičnost u vrednovanju prošlosti, i bliže i dalje. Što se ove prve tiče, Srbija, na primer, uporno ne obeležava mesta na kojima su bili logori u 90-im godinama, a bilo ih je, nema obeležja na mestima gde su tajno sahranjivana tela ubijenih kosvoskih Albanaca, nema oznaka da je, na primer, jezero Perućac grobnica mnogih Bošnjaka, već se pokušava spomenicima, poput onog kraj Železničke stanice u Beogradu eufemistički posvećenog "Žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine", nadomestiti nedostatak jasne odrednice ko je žrtva a ko dželat.
Zato i inicijativu "Living death camp" naš sagovornik iz Prijedora doživljava i kao priliku da će se u Srbiji govoriti o Omarskoj u okviru Oktobarskog bijenala.
Organizatori jednodnevnog programa "Living death camp" je beogradska grupa Spomenik, u saradnji sa Centrom za istraživanje ahitekture u okviru projekta Forenzička arhitektura Goldsmit Univerziteta u Londonu i projektom Četiri lica Omarske.