Liderima regiona koji je održan na skupu na Brdu kod Kranja, u četvrtak se pridružio i predsednik Francuske Fransoa Oland koji je izjavio da se ta zemlja snažno zalaže za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.
Domaćini konferencije o jačanju saradnje i dobrosusedstva u regionu i daljem širenju EU, bili su predsednici Slovenije i Hrvatske, Borut Pahor i Ivo Josipović.
"Glavna svrha procesa Brdo je da pred ovim raskršćem svi zajedno, uključujući EU, idemo putem mogućnosti koje pruža taj deo evropskog kontinenta", poručio je Pahor.
On je, posle planarne sesije lidera rediona na zajedničnoj konferenciji sa Olandom, rekao da su usvojeni zaključi koji se tiču regionalne saradnje, rešavanja otvorenih pitanja i evropskih integracija.
"Ovde su zemlje koje imaju vitalni interes da garantuju mir i stabilnost svojim narodima i što se pre reše otvorena pitanja, to će ovaj region biti privlačniji za proširenje, a to je glavni cilj Brdo procesa", poručio je Pahor.
Francuski predsednik je izjavio da se Francuska snažno zalaže za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, da je spremna da bude medijator u rešavanju svih otvorenih pitanja i najavio aktivniju ulogu Francuske u regionu u godinama koje dolaze.
"Istorijski je što su Priština i Beograd uspeli da potpišu sporazum zahvaljujući pomoći EU", kazao je Oland, ističući da će cilj - Evropa mira, stabilnosti i pomirenja biti ispunjen samo ako svi budu posvećeni evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana.
Lideri regiona razgovarali su o jačanju političke i ekonomske saradnje, nastavku širenja Evropske unije na sve zemlje regiona, kao i o pitanjima bezbednosti i rešavanju međusobnih sporova.
Srbiju je na skupu predstavljao predsednik Tomislav Nikolić, Kosovo Atifete Jajhjaga, Crnu Goru Filip Vujanović, Makedoniju Đorđe Ivanov, BiH Željko Komišić i Albaniju Bujar Nišani.
Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka i nekadašnji ambasador u Francuskoj kaže da prisustvo francuskog predsednika na ovom samitu najjednostavnije rečeno označava povratak Francuske na Balkan.
"Francuska je bila na početku procesa integracije Zapadnog Balkana u EU. Podsetiću vas i na zaključke samita u Zagrebu, kada je takođe Francuska bila veoma aktivna, i kada su prvi put usvojeni zaključci da sve zemlje Zapadnog Balkana, ako ispune uslove, mogu da se priključe EU, što je ponovljeno i na samitu u Solunu juna 2003. godine", podseća Simić.
"U međuvremenu je francusko prisustvo na Balkanu dosta smanjeno ili je postalo manje vidljivo. Navešću vam samo primer da već nekih šest-sedam godina francuske investicije npr. u Srbiji stagniraju i da je Francuska bila više zaokupirana nekim drugim pitanjima - pre svega unutrašnjim, pa onda i drugim pitanjima na međunarodnoj sceni. Međutim, dolaskom predsednika Fransoa Olanda na skup na Brdu kod Kranja nesumnjivo je da Francuska želi da pokaže svoj interes za region i da verovatno, kao jedna od osnivača EU, da svoj doprinos daljem proširenju EU u ovom pravcu", rekao je Simić.
Jedan od ciljeva sastanka je rešavanje otvorenih pitanja u regionu. Na pitanje, koliko ovaj sastanak u tom kontekstu može biti značajan, Simić kaže:
"Ovaj susret treba da pokaže da rešavanje verovatno najvećeg otvorenog problema posle raspada Jugoslavije, problema Kosova, i Briselski sporazum posebno otvaraju perspektivu daljeg širenja EU u ovom pravcu. Tako da mi se čini da će Francuska u svemu tome nastojati da odigra ulogu koju je ona tradicionalno i igrala - i kad je u pitanju širenje EU i razvoj EU, ali i odnos sa zemljama ovog regiona."
Domaćini konferencije o jačanju saradnje i dobrosusedstva u regionu i daljem širenju EU, bili su predsednici Slovenije i Hrvatske, Borut Pahor i Ivo Josipović.
"Glavna svrha procesa Brdo je da pred ovim raskršćem svi zajedno, uključujući EU, idemo putem mogućnosti koje pruža taj deo evropskog kontinenta", poručio je Pahor.
On je, posle planarne sesije lidera rediona na zajedničnoj konferenciji sa Olandom, rekao da su usvojeni zaključi koji se tiču regionalne saradnje, rešavanja otvorenih pitanja i evropskih integracija.
"Ovde su zemlje koje imaju vitalni interes da garantuju mir i stabilnost svojim narodima i što se pre reše otvorena pitanja, to će ovaj region biti privlačniji za proširenje, a to je glavni cilj Brdo procesa", poručio je Pahor.
Francuski predsednik je izjavio da se Francuska snažno zalaže za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, da je spremna da bude medijator u rešavanju svih otvorenih pitanja i najavio aktivniju ulogu Francuske u regionu u godinama koje dolaze.
Predsednici Slovenije Borut Pahor (D) i Francuske Fransoa Oland (L)
Oland je istakao je da negovo prisustvo rezultat želje da "potvrdi francusku posvećenost reintegraciji Zapadnog Balkana u Evropu i njegovoj integraciji u Evropsku uniju"."Istorijski je što su Priština i Beograd uspeli da potpišu sporazum zahvaljujući pomoći EU", kazao je Oland, ističući da će cilj - Evropa mira, stabilnosti i pomirenja biti ispunjen samo ako svi budu posvećeni evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana.
Lideri regiona razgovarali su o jačanju političke i ekonomske saradnje, nastavku širenja Evropske unije na sve zemlje regiona, kao i o pitanjima bezbednosti i rešavanju međusobnih sporova.
Srbiju je na skupu predstavljao predsednik Tomislav Nikolić, Kosovo Atifete Jajhjaga, Crnu Goru Filip Vujanović, Makedoniju Đorđe Ivanov, BiH Željko Komišić i Albaniju Bujar Nišani.
Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka i nekadašnji ambasador u Francuskoj kaže da prisustvo francuskog predsednika na ovom samitu najjednostavnije rečeno označava povratak Francuske na Balkan.
"Francuska je bila na početku procesa integracije Zapadnog Balkana u EU. Podsetiću vas i na zaključke samita u Zagrebu, kada je takođe Francuska bila veoma aktivna, i kada su prvi put usvojeni zaključci da sve zemlje Zapadnog Balkana, ako ispune uslove, mogu da se priključe EU, što je ponovljeno i na samitu u Solunu juna 2003. godine", podseća Simić.
"U međuvremenu je francusko prisustvo na Balkanu dosta smanjeno ili je postalo manje vidljivo. Navešću vam samo primer da već nekih šest-sedam godina francuske investicije npr. u Srbiji stagniraju i da je Francuska bila više zaokupirana nekim drugim pitanjima - pre svega unutrašnjim, pa onda i drugim pitanjima na međunarodnoj sceni. Međutim, dolaskom predsednika Fransoa Olanda na skup na Brdu kod Kranja nesumnjivo je da Francuska želi da pokaže svoj interes za region i da verovatno, kao jedna od osnivača EU, da svoj doprinos daljem proširenju EU u ovom pravcu", rekao je Simić.
Jedan od ciljeva sastanka je rešavanje otvorenih pitanja u regionu. Na pitanje, koliko ovaj sastanak u tom kontekstu može biti značajan, Simić kaže:
"Ovaj susret treba da pokaže da rešavanje verovatno najvećeg otvorenog problema posle raspada Jugoslavije, problema Kosova, i Briselski sporazum posebno otvaraju perspektivu daljeg širenja EU u ovom pravcu. Tako da mi se čini da će Francuska u svemu tome nastojati da odigra ulogu koju je ona tradicionalno i igrala - i kad je u pitanju širenje EU i razvoj EU, ali i odnos sa zemljama ovog regiona."