Šolc u Beogradu ponovo pozvao Srbiju da se pridruži sankcijama protiv Rusije

Očekujemo da se zemlje kandidati za članstvo u EU pridruže sankcijama protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, poručio je kancelar Nemačke Olaf Šolc 10. juna, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksadrom Vučićem u Beogradu.

"Važno je da se što veći broj zemalja priključi sankcijama, jer to je instrument koji pomaže Ukrajini. Sankcije su veoma efikasne, mnogo efikasnije nakon sankcija uvedenih nakon aneksije Krima 2014. godine", rekao je Šolc.

"Ovaj šesti paket sankcija EU protiv Rusije neće tek tako nestati nakon rata, već je uslov da se poboljša situacija da Rusija prihvati činjenicu da ne može diktirati mir već mora pregovarati i sa Ukrajinom dogovoriti sporazum kojim će ukrajinski integritet birti zaštićen", dodao je nemački kancelar.

On je podvukao da je želja velikog broja evropskog broja zemalja da se Srbija priključi sankcijama.

"Na najbolji mogući način se to radi onda kada stvar nije gotova", rekao je Šolc.

Šolc je u glavni grad Srbije došao iz Prištine, gde se ranije istog dana susreo sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.

'Srbija osudila invaziju, imamo drugačiji stav o sankcijama'

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije istakao da Srbija nije saglasna sa ruskom invazijom na Ukrajinu, te da je to pokazala svojim odlukama u Generalnoj skupštini UN i OEBS-u, osuđujući napad na Ukrajinu.

"Što se tiče pravne i političke prirode samog sukoba, stav Srbije je vrlo jasan. Što se tiče sankcija imamo drugačiji stav iz mnogo razloga", rekao je Vučić.

On je naveo da se građani Srbije sećaju sankcija i da "ne mislimo da su sankcije dobra stvar". Takođe je kao razlog naveo i istorijske veze Srbije i Rusije, kao i da Srbija po pitanju Kosova u Ujedinjenim nacijama ima "podršku Rusije a ne nekih drugih".

Dodao je da je "odlično razumeo zahteve kancelara Šolca".

"Ja sam sa njim razgovarao na otvoren i iskren način o tome. On će biti upoznat sa svim našim odlukama o tome", rekao je Vučić.

'Svi u dijalogu da se potrude da dođe do pomaka'

Šolc je podvukao da je stav Nemačke po pitanju Kosova jasan i poznat godinama unazad, te dodao da je potrebno da je sada potrebno da se "svi u procesu dijaloga između Beograda i Prištine potrude da dođe do pomaka".

"Nadam se da ćemo dobiti izveštaj o tom napretku. Korak po korak, obe strane moraju dati svoj doprinos tome i odgovorne su za to da se ništa ne blokira, da se ne odlažu sastanci i da se pravi niz malih koraka koji će voditi do konačnog cilja", rekao je Šolc.

Vučić: Srbi vole integritet Srbije koliko i vi integritet Ukrajine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da "nikada do sada iz zemalja EU nismo čuli da se kao cilj dijaloga Beograda i Prištine traži uzajamno priznanje", ali da razume da se i to menja.

"Nikada niko nije govorio o međusobnom priznanju osim Amerikanaca koji su tu doktrinu usvojili pre tačno tri godine", rekao je Vučić.

On je kazao da se stvari menjaju u skladu sa onim što se događa "u nekim drugim delovima Evrope".

"Ako mislite da treba da nam pretite zato što se trudimo da sačuvamo poredak Ujedinjenih nacija ili zato što želimo da dođemo do kompromisnog rešenja, mi nemamo ništa protiv", rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija nikad nije odbila niti odustala od dijaloga, kao i da je spremna da razgovara o kompromisnim rešenjima.

"Nemojte da se ljutite što je naš odnos prema Kosovu drugačiji od vašeg. Onoliko koliko vi volite teritorijalni integritet Ukrajine, Srbi vole teritorijalni integritet Srbije", rekao je Vučić.

O evropskim integracijama Srbije

Na pitanje novinara da li postoji okvirni rok za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, Šolc je rekao da brzina pristupanja zavisi kako od želje onih koji su kandidati za pristupanje, tako i od spremnosti EU.

"To neće biti moguće za šest meseci. Procesi pristupanja su doneli velike promene u svakoj zemlji. Preduslov za to je da su odgovorni u zemlji spremni za te promene. Ja želim da vas ohrabrim i da vam kažem da se možete pouzdati u nas i da ćete dobiti našu podršku u tome", rekao je Šolc.

Šolc i Vučić na svečanom dočeku nemačkog kancelara ispred Palate "Srbija" u Beogradu (10. jun 2022)

Predsednik Srbije je rekao da ima poverenja u reči nemačkog kancelara, te da je siguran da "ćemo već u decembru moći da očekujemo značajne pomake ukoliko budemo radili, napredovali u dijalogu sa Prištinom i vladavini prava".

"U junu zbog sveukupne situacije i zbog toga što nismo uveli sankcije Rusiji ne treba očekivati ništa, ali očekujem veliki napredak za sve zemlje na evropskom putu u narednih godinu dana. Možemo da budemo bolje raspoloženi kada je o tome reč", rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je Šolc doneo novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu.

"On želi da nas sasluša i želi da postoji stalna perspektiva proširenja EU, što je važna poruka za sve na Zapadnom Balkanu", rekao je Vučić.

Nakon sastanka tête-à-tête između Šolca i Vučića, održan je plenarni razgovor delegacija Nemačke i Srbije.

Šolca je na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" dočekao Aleksandar Vučić, a ispred Palate "Srbija" mu je priređen svečani doček.

Nemački državnik najpre posetio Kosovo

Nemački kancelar je turneju po zemljama Zapadnog Balkana započeo ranije 10. juna u Prištini, gde je izjavio da dijalog Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije (EU), treba da reši pitanje priznanja Kosova.

Šolc je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem rekao da je za dijalog potreban konstruktivan stav, rekavši da bi konačni sporazum doprineo stabilnosti regiona Zapadnog Balkana.

"Konačni sporazum mora da reši i pitanje priznanja Kosova, jer je nezamislivo da dve zemlje koje se ne priznaju postanu deo EU“, rekao je Šolc.

'Evropski put Kosova zavisi od dijaloga sa Srbijom'

Premijer Kosova Aljbin Kurti je od Šolca zatražio podršku Nemačke oko evropskih integracija, te najavio da će Kosovo krajem godine podneti zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.

Sa druge strane, nemački kancelar je poručio da evropski put Kosova zavisi od dijaloga sa sa Srbijom, napominjući da je za Kosovo važno da dođe do napretka u dijalogu kako bi se postigao sveobuhvatni sporazum.

Pročitajte i ovo: Ko i šta gubi neuspesima u dijalogu Kosova i Srbije?

Šolc je ocenio da je u ovom trenutku, kada traje rat u Ukrajini, pitanje normalizacije odnosa Kosova i Srbije postalo još važnije, jer bi konačni sporazum između dve strane, prema njegovoj oceni, doprineo i regionalnoj stabilnosti.

"Dijalog je put koji otvara put Kosovu ka evropskoj perspektivi. Konstruktivan stav u dijalogu je u interesu svih građana na Kosovu. Politički sporazum između dve zemlje je važan uslov za investicije, radna mesta, a samim tim i za perspektiva mladih na Kosovu“, dodao je on.

Kroz Berlinski proces ka EU

Šolc je rekao da je nemačkoj vladi prioritet da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da se približe Evropskoj uniji. To će se, kako je kazao, postići kroz Berlinski proces, koji je Nemačka pokrenula 2014. godine.

"Želim da ga oživim ove godine, zajedno sa našim partnerima, a na jesen ću sazvati konferenciju u Berlinu. Region mora da napreduje u stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta i četiri važna sporazuma za slobodno kretanje, kretanje ljudi, da bi se priznavanje stručnih diploma moralo brzo zaključiti", naglasio je on.

Prva stanica nemačkog kancelara na turneji po Zapadnom Balkanu bilo je Kosovo, gde se Šolc sastao sa premijerom te zemlje Aljbinom Kurtijem (10. jun 2022)

Govoreći o saradnji, premijer Kosova Aljbin Kurti je naveo da Berlinski proces može da ubrza reforme i da približiti šest balkanskih država evropskom bloku.

Kurti podržava Berlinski proces, koji je inicjativa Nemačke sa ciljem unapređenje saradnje među zemljama Zapadnog Balkana, ali ne i regionalnu inicijativu “Otvoreni Balkan”, koju su 2019. pokrenule Srbija Albanija i Severna Makedonija.

Upitan o stavu Nemačke o regionalnoj ekonomskoj inicijativi "Otvoreni Balkan", i tome koliko ta inicijativa može da naškodi postizanju sporazuma u sklopu Berlinskog procesa, Šolc je kazao je za Nemačku veliki prioritet zajedničko tržiste, pitanje koje se treba unaprediti, a da pitanja koja se toga tiču mogu da se realizuju.

"Svi žele u EU a tamo ionako postoje i važe pravila slobode kretanje. Ko god želi da se priključi EU to mora da ispoštuje", rekao je Šolc.

Nemačka za što bržu viznu liberalizaciju Kosova

Šolc je rekao i da se Nemačka zalaže da se vizna liberalizacija Kosovu desi što pre, jer su uslovi ispunjeni, i da se o tome razgovara sa partnerima kako bi se i oni ubedili u to.

Pročitajte i ovo: Na Dan Evrope pred vratima ambasada

Šolc je rekao da je sa Kurtijem razgovarao i o jasnom stavu Kosova u vezi sa ratom u Ukrajini.

"Ruska agresija zahteva jasan stav i odlučan odgovor gde su gospodin Kurti i Vlada Kosova kroz podršku svih mera i sankcija pokazali da Kosovo, kao pouzdan partner, stoji na našoj strani i na strani evropske i međunarodne zajednice", rekao je Šolc.

Osim sa premijerom Kosova, očekuje se da će prvi čovek nemačke vlade posetiti nemačke trupe u okviru KFOR-a.

Jasan stav Nemačke o Kosovu

Šolc se 4. maja u Berlinu sastao sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem. Nemački kancelar je tom prilikom izjavio da će konačni sporazum između Beograda i Prištine morati da sadrži i priznanje Kosova.

Pre ovoga se uglavnom koristila formulacija da će dijalog morati da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.

Pročitajte i ovo: Vučić kaže da je Srbija 'dobro razumela' zahteve Nemačke o sankcijama Rusiji

Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, što je potez koji zvanični Beograd ne priznaje. Pregovori Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, uz posredstvo EU, počeli su 2011. godine, a dve godine kasnije postignut je i Briselski sporazum, kako bi se prokrčio put za normalizaciju odnosa dve strane.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti predvode dijalog na najvišem političkom nivou, dok se o tehničkim pitanjima razgovori vode na nivou delegacija Beograda i Prištine.

Kurti i Vučić su se dva puta sastali u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa - poslednji put u julu prošle godine.

Pitanje sankcija Rusiji

Olaf Šolc dolazi u glavni grad Srbije nekoliko dana nakon što je otkazana poseta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Ruski šef diplomatije trebalo je da poseti Beograd 6. juna, ali se to nije dogodilo pošto su Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora zabranile prelet tog aviona.

Pročitajte i ovo: 'Desilo se nezamislivo': Lavrov o otkazivanju posete Srbiji

Sergej Lavrov zajedno s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na popisu je sankcija mnogih zapadnih država, među kojima je i Nemačka, zbog invazije na Ukrajinu. Jedine države u koje mogu putovati u Evropi su Belorusija, Moldavija, Srbija i Bosna i Hercegovina.

Vučić je rekao da je Srbija osudila napad Rusije na Ukrajinu u skladu sa međunarodnim pravom, ali da je Rusija tradicionalni prijatelj Srbije.

Srbija, naime, odbija da uvede sankcije protiv Rusije, ali je podržala nekoliko rezolucija u Ujedinjenim nacijama (UN) kojima se osuđuje ruska agresija na susednu Ukrajinu.

Prilikom njihovog prethodnog susreta u Berlinu, nemački kancelar je nakon sastanka sa Vučićem naglasio da je veoma važno da svi šalju iste poruke po pitanju "brutalnog rata" Rusije protiv Ukrajine.

Pročitajte i ovo: Borelj u razgovoru sa Vučićem poručio da računa na Srbiju kao na iskrenog kandidata

Srbija je zemlja-kandidat za članstvo u EU.

Kancelar Nemačke je u poseti Zapadnom Balkanu šest meseci nakon što je na toj funkciji nasledio Angelu Merkel, koja je bila na čelu te zemlje prethodnih 16 godina.

Nakon Kosova i Srbije, Šolc 11. juna putuje u Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku.