Bivši generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson pozvao je Bugarsku da odblokira evrointegracije Severne Makedonije, poručujući na obeležavanju 20. godišnjice Ohridskog sporazuma da je upravo Bugarska imala od tog ugovora.
Ohridski sporazum je okončao višemesečni konflikt u Makedoniji 2001. godine između Oslobodilačke narodne armije (ONA) i bezbednosnih snaga Republike Makedonije.
„Kada je Bugarska tražila članstvo u EU i NATO, u meni su imali dobrog prijatelja u štabu NATO-a. Bugarska je kao sused imala ogromnu korist od ovog ugovora. Da je konflikt produžen na tradicionalni način, kao što je završio na Balkanu, Bugarska bi osećala te posledice do danas. Severna Makedonija zaslužuje da bude u EU i nadam se da će Bugarska čuti jednoglasne apele svojih prijatelja i prekinuti blokadu za Severnu Makedoniju“, rekao je Robertson.
Bivši generalni sekretar Severnoaltantske alijanse Robertson je u petak (13. avgusta) u Skoplju, na centralnom skupu obeležavanja 20. godišnjice od potpisivanja Ohridskog ugovora, još ocenio kako je ovaj ugovor dobar obrazac za rešavanje konflikta.
Pročitajte i ovo: Skoplje i Sofija o mogućnosti deblokade pregovora za ulazak u EUAhmeti za rad na Sporazumu
Lider Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti, koji je bio vođa ONA-e u konfliktu u Makedoniji 2001. godine, je rekao da su Albanci "od podstanara u svojoj zemlji postali vlasnici".
On je naglasio da su Albanci u to vreme bili izloženi pritiscima i pretnjama, a oni su, kako je rekao, samo tražili prava, obrazovanje na maternjem jeziku, a ne barut.
"Da poštujemo postignute ugovore, da u tome da zajednice u ovoj zemlji budu gospodari svojih sudbina, da nam ne smeta ni jezik ni kultura drugoga. Svako unapređivanje jezika i kulture drugog je napredak države. Koliko je lojalnija država prema građanima, toliko su oni lojalniji prema državi. Imamo još puno da uradimo i uradićemo”, reko je on.
Ahmeti je naglasio da je ugovor funkcionalan, ali da treba da se održava u životu i da se radi na njemu.
Ugovor je potpisan 13. avgusta 2001. godine u Skoplju, nakon pregovora koji su se vodili više od mesec dana u Ohridu.
Potpisivanje Ohridskog sporazuma u Skoplju, na fotografiji u trenutku potpisivanja Ljupčo Georgijevski, Boris Trajkovski, Branko Crvenkovski i Imer Imeri
Potpisali su ga tadašnji predsednik Makedonije Boris Trajkovski, premijer i lider vladajuće VMRO-DPMNE Ljubčo Georgievski, lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Branko Crvenkovski, lider vladajuće Demokratske partije Albanaca Arben Džaferi i lider opozicione Partije demokratskog prosperiteta (PDP) Imer Imeri. U ime međunarodne zajednice ugovor su potpisali američki diplomat Džejms Perdju i francuski diplomat Fransoa Leotar.
Od svih potpisnika, Trajkovski, Džaferi, Imeri i Perdju više nisu među živima.
Obeležavanju 20. godišnjice ovog potpisivanja nisu prisustvovali predstavnici VMRO-DPMNE, jedne od partija koja je potpisala ugovor.
Predsednik Pendarovski: Ugovor nije savršen
Aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski je rekao da je Ohridski ugovor izdržao test vremena.
„Ugovor nije savršen zašto ne posvećuje dovoljnu pažnju pravima i statusu manje brojnih zajednica i zbog toga je sa pravom kvalifikovan kao binacionalni, a to sigurno nije prednost u jednom multikulturnom društvu“, rekao je Pendarovski.
On kaže, međutim, da je to bio najbolji mogući odgovor političkog rukovodstva u tadašnjem bezbednosnom, političkom i istorijskom kontekstu.
„U heterogenoj političkoj zajednici kao naša, binacionalizam ne sme da bude zamena za autentični multinacionalni model koji treba da razvijamo... Sada imamo okvir, imamo Ustav, imamo iskustvo i moramo svaku krizu da rešavamo kroz institucije i da upravljamo tim kroz demokratske procedure“, rekao je predsednik Pendarovski.
On je bio bliski saradnik dvoje potpisnika ugovora, bivših makedonskih predsednika Borisa Trajkovskog i Branka Crvenkovskog.
Dvadeset godina kasnije: Zvaničnici na obeležavanju 20. godišnjice potpisivanja Ohridskog sporazuma, Skoplje, 13. avgust 2021.
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev na skupu je rekao da je Ohridski ugovor postavio temelje na koje se gradi zajedničko društvo, te konstatovao kako je to primer na kojem mnoge druge zemlje i regioni, ne samo na Balkanu i Evropi, nego i u svetu, mogu da uče.
Organizator konferencije za 20. godišnjicu potpisivanja ugovora je prvi vicepremijer i ministar za politički sistem i odnose među zajednicama Artan Grubi, koji je poručio sa skupa kako da nije bio Ohridskog sporazuma, ne bi bilo ni Prespanskog, pa zemlja ne bi ušla ni u NATO.