Usvajanjem rezolucije na Savetu bezbednosti UN kojim je dostavljanje humanitarne pomoći na severozapad Sirije ograničeno na samo jedan graničan prelaz s Turskom, Rusija je donela pobedu sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu, dok se humanitarna situacija na teritorijama pod kontrolom pobunjenika pogoršava s prvim zabeleženim slučajevima COVID-19, pišu svetski mediji.
Humanitarna pomoć preko jednog prelaza
Savet bezbednosti UN je u subotu, 11. jula, usvojio rezoluciju za obnovu dostavljanja humanitarne pomoći u Siriju, ali tek pošto je podlegao pritisku Rusije da se zatvori jedan od dva prelaza za isporuku pomoći u ratom razorenu zemlju, navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Posle nedelju dana podela i više glasanja, Savet bezbednosti je usvojio predlog Nemačke i Belgije koji za dostavljanje pomoći u narednih godinu dana omogućava upotrebu samo prelaza Bab al-Hava, na severozapadnoj granici Sirije s Turskom. Time će, kako navodi AFP, biti omogućen nastavak protoka pomoći za nekoliko miliona Sirijaca koji žive u pobunjeničkom regionu Idlib koji ne kontroliše sirijska vlada.
Ishod u Savetu bezbednosti UN je primetan neuspeh SAD čija je ambasadorka rekla da je zadržavanje dva prelaza "crvena linija", ocenjuje AFP, dodajući da je zatvaranje prelaza drugog prelaza Bab al-Salam neuspeh i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša (Guterres) koji je u junu pozvao da se na godinu dana produži dostavljanje pomoći preko dva prelaza.
Ovlašćenje za dostavljanje pomoći Siriji, po sistemu koji je postojao od 2014, isteklo je u petak uveče, pošto su Moskva i Peking iskoristili veto, a potom Savet bezbednosti odbacio kontrapredlog Moskve. Rusija, kako ističe AFP, najvažniji saveznik vlade u Damasku, nedeljama je tražila okončanje upotrebe prelaza Bab al-Salam koji vodi do regiona Alepo na severu Sirije, dok su evropske zemlje i SAD želele da oba prelaza budu otvorena za pomoć, uz optužbe Rusije i Kine da politizuju humanitarno pitanje.
S ovlašćenjem UN međunarodne organizacije mogu da distribuiraju pomoć raseljenim Sirijcima bez dozvole Damaska. Rusija i Kina su tvrdile da se time krši suverenitet Sirije i da se pomoć može povećati kroz kanale preko sirijskih vlasti. Međutim, ukazuje AFP, zapadne zemlje odbacuju tvrdnje Moskve, navodeći da ne postoji kredibilna alternativa prekograničnom sistemu i da sirijska birokratija i politika sprečavaju efikasan protok pomoći u oblasti koje nisu pod kontrolom Damaska.
Niko zadovoljan
Usvojena rezolucija o ograničenju dostavljanja humanitarne pomoći na severozapad Sirije, koja je dovela do teških međusobnih optužbi u UN, izgleda da nije po volji nijedne članice Saveta bezbednosti UN, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).
Za rezoluciju je u subotu, 11. jula, glasalo 12 od 15 članica Saveta bezbednosti, koje su zajedno s UN i humanitarnim agencijama tvrdile da će 1,5 miliona ljudi – od čega su trećina deca – zatvaranjem drugog prelaza ostati bez potrebne pomoći u hrani i lekovima. S druge strane, Rusija, Kina i Dominikanska Republika su bile uzdržane.
Nemački ambasador pri UN Kristof Hojzegen (Christoph Heusgen) rekao je da s obzirom na suprotstavljene pozicije "Savet nije imao drugog izbora nego da donese još jednu odluku koja ne odražava humanitarne potrebe na terenu", dodajući "danas je još jedan tužan dan".
Američka ambasadorka Keli Najt Kraft (Kelly Knight Craft) rekla je da ishod nije ono za šta su se borile SAD i većina. Zamenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski je, kako ističe Vašington post, oštro reagovao i optužio predlagače rezolucije za "trapavost" u vođenju debate iza zatvorenih vrata, rekavši da su "licemerje i dvostruki standardi zapadnih kolega dosegli nezabeležene visine tokom tog procesa". "Danas se nije raspravljalo o humanitarnim isporukama Siriji. Naša rasprava je o politici i želim da to potpuno razjasnim", rekao je on.
Kina, koja je često na strani Rusije u Savetu bezbednosti UN, tvrdi da je njen primarni interes u debati o humanitarnoj pomoći bilo principijelno protivljenje "jednostranim prisilnim sankcijama" kakve su uvedene Asadovoj vladi. Dominikanska Republika se uzdržala od glasanja u subotu uz objašnjenje da se snažno zalaže za nastavak dostavljanja pomoći, ali da je protiv "politizacije" debate.
Ruska pobeda za Siriju
Rusija je ostvarila pobedu za svog saveznika Siriju primoravajući Savet bezbednosti UN da ograniči dostavu humanitarne pomoći na severozapad zemlje pod kontrolom pobunjenika, ocenjuje Asošiejtid pres (Associated Press), ističući da je s glasanjem u petak, Rusija veto uložila 16, a Kina 10 puta na rezolucije o Siriji od početka sukoba 2011.
Usvajanje rezolucije u subotu je označilo kraj nedelju dana rivalstva s visokim ulozima koji su Rusiju i Kinu postavili nasuprot 13 ostalih članica, podvlači AP i ukazuje da su zvaničnici UN i humanitarnih organizacija, zajedno s velikom većinom članica Saveta bezbednosti UN, bez uspeha iznosili argument da je nastavak rada dva prelaza od suštinskog značaja za pomoć za više od milion ljudi na severozapadu Sirije, posebno posle pojave prvih slučaja COVID-19 u toj oblasti.
Rusija je u januaru takođe izvojevala pobedu za Siriju, koristeći pretnju vetom da Savet bezbednosti UN usvoji rezoluciju kojom je broj prelaza za humanitarnu pomoć smanjen s četiri na dva, i kojom je takođe mandat smanjen s godinu dana, kako je bilo od 2014, na šest meseci.
Pre usvajanja rezolucije u subotu, Savet bezbednosti UN je odbacio dva amandmana Rusije, uključujući jedan koji sugeriše da humanitarnu pomoć ometaju sankcije koje su Siriji uvele SAD i Evropska unija, iako su one ukazale da sankcije uključuju izuzeće za humanitarnu pomoć. Takođe je odbačen amandman Kine.
Belgija i Nemačka su u zajedničkom saopštenju navele da u oblasti Alepo 1,3 miliona ljudi, uključujući 500.000 dece, dobijaju humanitarnu pomoć preko prelaza Bab al-Salam. Ambasadorka SAD je rekla da rezultat glasanja izaziva mučninu i gnev, ali je ocenila da je nastavak rada prelaza za Bab al-Hava "pobeda" u svetlu spremnosti Rusije i Kine da iznude "dramatično smanjenje humanitarne pomoći".
S druge strane, zamenik ruskog ambasadora u UN rekao je da se prekogranična pomoć Siriji ne povinuje međunarodnom pravu, pošto UN nisu prisutne u toj oblasti, za koju je rekao da je kontrolišu "međunarodni teroristi i borci", zbog čega je nemoguće kontrolisati i nadzirati ko dobija pomoć.
"Intenziviranje patnji"
Humanitarne organizacije su saopštile da će rezolucija Saveta bezbednosti UN povećati patnje 1,3 miliona ljudi na severozapadu Sirije, ukazuje Rojters (Reuters).
"Mnogi sada neće dobiti pomoć koja im je potrebna. Životi će biti izgubljeni. Patnja će biti intenzivirana", navele su u saopštenju humanitarne organizacije koje rade u Siriji.
Sada će, prema humanitarnim organizacijama biti teže dopreti do 1,3 miliona ljudi koji zavise od isporuke hrane i lekova preko granice. "Sa prvim slučajem COVID-19 potvrđenim u Idlibu, oblasti sa veoma oslabljenom zdravstvenom infrastrukturom, to je razoran udarac", dodaje se u saopštenju.
Lui Šarbone (Louis Charbonneau) iz organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) rekao je da su "članice Saveta poklekle i dale Moskvi šta je htela – dalje drastično smanjenje prekograničnu pomoć očajnim Sirijcima koji se za preživljavanje na nju oslanjaju".
Nova kriza
Dok je Savet bezbednosti razmatrao dostavljanje humanitarne pomoći preko granice, u regionu Idlib pod kontrolom pobunjenika je izbila nova kriza s prvim potvrđenim slučajem zaraze korona virusom, navodi američki Nešnal pablik rejdio (National Public Radio – NPR).
Sirijski lekar, koji živi u turskom pograničnom gradu, a radi u jednoj od preostalih bolnica uz granicu, bio je pozitivan na testu u četvrtak prošle nedelje, a, kako ističe NPR, do subote ujutro su zabeležena još dva slučaja.
Humanitarne organizacije su se pripremale za širenje korona virusa i upozoravale na katastrofu u strahu za više od milion osiromašenih Sirijaca koji žive u šatorima u izbegličkim kampovima, ukazuje NPR i podvlači da je fizičko distanciranje tamo nemoguće, dok nedostaju sapun i voda. U tim kampovima većinom žive žene i deca raseljeni iz drugih delova Sirije.
Humanitarne organizacije upozoravaju da je i dosadašnji nivo dostavljanja pomoći bio daleko od potrebnog, a da potrebe samo rastu.
"Ciničan i okrutan manevar Rusije uz podršku Kine je tragičan primer razbijenog humanitarnog sistema UN", rekla je predstavnica organizacije Lekari za ljudska prava (Physicians for Human Rights) Susana Sirkin koja je ranije ove nedelje na Savetu bezbednosti UN tražila da se nastavi dostavljanje humanitarne pomoći na severozapad Sirije.