Globalna ekonomija se postepeno oporavlja, ali je to poboljšanje krhko, nejednako u različitim regijama i može biti dovedeno u pitanje zbog krize u evrozoni, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u polugodišnjoj prognozi.
Društveni proizvod u zemaljama članicama OECD-a (uglavnom zapadne zemlje, plus Japan, Južna Koreja, Australija, Turska i Meksiko) će pasti sa 1,8 odsto u 2011 na 1,6 u 2012 pre nego što se vrati na 2,2 procenta 2013. godine.
Ova organizacija je podigla procenu rasta za SAD od 2,4 odsto ove godine, u odnosu na 2.0 koliko je predviđeno u novembru, a za 2013. godinu se očekuje ubrzanje rasta od 2,6 procenta. Kada je reč o japanskoj ekonomiji, procenjuje se da će ove godine porasti za 2 odsto i 1,5 u 2013-oj.
Privredna aktivnost u evrozoni imaće neznatan pad ove godine od 0,1 odsto, u odnosu na predviđeni rast od 0,2 odsto u novembru.
Kriza u zoni evra koja je malo počela da se smiruje krajem prošle godine ostaje "najveći izvor rizika za svetsku privredu", navodi OECD. Poslovno poverenje u evrozoni je slabo, finansijska tržišta su prenapregnuta, a negativni efekti fiskalne konsolidacije otežavaju ekonomski rast.
OECD zadržava svoje predviđanje za svetski privredni rast za 2012. od 3,4 odsto.
Privreda će početi da raste u evrozoni 2013. godine, kada je predviđen rast od 0,9 odsto, a na svetskom nivou 4,2 odsto, navodi OECD.
"Privredne aktivnosti u SAD i Japanu rastu većom snagom nego u evrozoni, dok se u velikim zemljama sa brzim razvojem beleži umereni ciklični oporavak", rekao je Padoan.
On je takođe istakao različitu situaciju na tržištu rada.
Začarani krug zaduženosti
U SAD se vidi blagi pad nezaposlenosti, dok u zoni evra nezaposlenost raste. OECD predviđa da će u zoni evra nezaposlenost porasti na 10,8 odsto ove godine i dalje na 11,1 odsto 2013. dok će u SAD nezaposlenost pasti na 8,1 odsto ove godine i dalje se spustiti na 7,6 odsto iduće godine.
Oporavak zemalja čije su ekonomije u boljem stanju nije dovoljan da bi se neutralisali negativni efekti krize u evrozoni. Neophodno je rešiti problem slabe konkurentnosti u zemljama sa velikim deficitom, dok su u ekonomijama koje imaju suficit neophodna strukturalna prilagođavanja i povećanje plata što bi doprinelo uravnoteženju globalnog rasta, ocenjuje OECD.
Reforme u evrozoni se sprovode u okolnostima slabog ili negativnog rasta, čime se povećava rizik od ulaska u začarani krug visoke zaduženosti, slabog bankarskog sistema, velikog naglaska na fiskalnu konsolidaciju i niskog rasta.
OECD predlaže liderima Evropske unije uoči samita u Briselu da sprovedu sveobuhvatne reforme u oblastima kao što su obrazovanje, inovacije, konkurencija i “zeleni rast”.
Neophodno je jačanje “zaštitnog zida”, odnosno povećanje fonda u cilju sprečavanja širenja finansijske krize, jačanje zajedničkog tržišta, veća ulaganja Evropske investicione banke u infrastrukturne projekte.
Fiskalna konsolidacija i strukturalrno prilagođavanje moraju da se sprovode istovremeno. Takođe, mora da se pronađe pažljiv balans između smanjenja potrošnje i povećanja prihoda. Nužna je i podrška zapošljavanju, smanjenju nejednakosti i zaštiti najugroženijih delova stanovništva.
OECD upozorava da ukoliko EU ne bude sada odlučno delovala, to može pogoršati krizu sa opasnošću da se ona prelije i na ostatak sveta.
Društveni proizvod u zemaljama članicama OECD-a (uglavnom zapadne zemlje, plus Japan, Južna Koreja, Australija, Turska i Meksiko) će pasti sa 1,8 odsto u 2011 na 1,6 u 2012 pre nego što se vrati na 2,2 procenta 2013. godine.
Ova organizacija je podigla procenu rasta za SAD od 2,4 odsto ove godine, u odnosu na 2.0 koliko je predviđeno u novembru, a za 2013. godinu se očekuje ubrzanje rasta od 2,6 procenta. Kada je reč o japanskoj ekonomiji, procenjuje se da će ove godine porasti za 2 odsto i 1,5 u 2013-oj.
Privredna aktivnost u evrozoni imaće neznatan pad ove godine od 0,1 odsto, u odnosu na predviđeni rast od 0,2 odsto u novembru.
Kriza u zoni evra koja je malo počela da se smiruje krajem prošle godine ostaje "najveći izvor rizika za svetsku privredu", navodi OECD. Poslovno poverenje u evrozoni je slabo, finansijska tržišta su prenapregnuta, a negativni efekti fiskalne konsolidacije otežavaju ekonomski rast.
OECD zadržava svoje predviđanje za svetski privredni rast za 2012. od 3,4 odsto.
Privreda će početi da raste u evrozoni 2013. godine, kada je predviđen rast od 0,9 odsto, a na svetskom nivou 4,2 odsto, navodi OECD.
Glavni ekonomista OECD-a Pier Karlo Padoan
Glavni ekonomista OECD-a Pier Karlo Padoan rekao je u uvodniku da svetska privreda još jednom pokušava da se oporavi uz skroman rast trgovine i poboljšanja poverenja, ali da raste različitim tempom u različitim oblastima."Privredne aktivnosti u SAD i Japanu rastu većom snagom nego u evrozoni, dok se u velikim zemljama sa brzim razvojem beleži umereni ciklični oporavak", rekao je Padoan.
On je takođe istakao različitu situaciju na tržištu rada.
Začarani krug zaduženosti
U SAD se vidi blagi pad nezaposlenosti, dok u zoni evra nezaposlenost raste. OECD predviđa da će u zoni evra nezaposlenost porasti na 10,8 odsto ove godine i dalje na 11,1 odsto 2013. dok će u SAD nezaposlenost pasti na 8,1 odsto ove godine i dalje se spustiti na 7,6 odsto iduće godine.
Oporavak zemalja čije su ekonomije u boljem stanju nije dovoljan da bi se neutralisali negativni efekti krize u evrozoni. Neophodno je rešiti problem slabe konkurentnosti u zemljama sa velikim deficitom, dok su u ekonomijama koje imaju suficit neophodna strukturalna prilagođavanja i povećanje plata što bi doprinelo uravnoteženju globalnog rasta, ocenjuje OECD.
Reforme u evrozoni se sprovode u okolnostima slabog ili negativnog rasta, čime se povećava rizik od ulaska u začarani krug visoke zaduženosti, slabog bankarskog sistema, velikog naglaska na fiskalnu konsolidaciju i niskog rasta.
OECD predlaže liderima Evropske unije uoči samita u Briselu da sprovedu sveobuhvatne reforme u oblastima kao što su obrazovanje, inovacije, konkurencija i “zeleni rast”.
Neophodno je jačanje “zaštitnog zida”, odnosno povećanje fonda u cilju sprečavanja širenja finansijske krize, jačanje zajedničkog tržišta, veća ulaganja Evropske investicione banke u infrastrukturne projekte.
Fiskalna konsolidacija i strukturalrno prilagođavanje moraju da se sprovode istovremeno. Takođe, mora da se pronađe pažljiv balans između smanjenja potrošnje i povećanja prihoda. Nužna je i podrška zapošljavanju, smanjenju nejednakosti i zaštiti najugroženijih delova stanovništva.
OECD upozorava da ukoliko EU ne bude sada odlučno delovala, to može pogoršati krizu sa opasnošću da se ona prelije i na ostatak sveta.