Samo dva dana pre nego što je Rusija započela punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, zamenik ministra spoljnih poslova Andrej (Andrei) Rudenko obratio se Donjem domu parlamenta govoreći o tome šta će biti prvi koraci Kremlja kako bi aneksirao teritoriju istočnih ukrajinskih regija Donjecka i Luganjska.
Njegove uvodne reči uključivale su optužbe da Ukrajina "sabotira" pregovore Trilateralne kontakt grupe koju čine Rusija, Ukrajina i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), regionalno bezbednosno telo od 57 zemalja sa sedištem u Beču, koje se trenutno i samo nalazi u krizi zbog veta Rusije uoči ključnog sastanka Ministarskog saveta 30. novembra.
Rudenko je bio blisko upoznat sa OEBS-om, čije je rukovodstvo odmah osudilo rusku invaziju, dva dana kasnije, i to ne samo zato što je ranije služio kao viši ruski izaslanik u toj organizaciji.
U vreme ruske invazije i trilateralnih pregovora, Rudenkova supruga je radila kao viši politički i administrativni pomoćnik u kancelariji generalnog sekretara OEBS-a. To joj je omogućilo pristup sastancima, događajima i informacijama na visokom nivou OEBS-a, prema jednom diplomati Evropske unije (EU).
Rudenkova supruga, žena poreklom iz Kirgizije, po imenu Saltanat Sakembajeva (Sakembaeva), jedna je od nekoliko ruskih državljana čije je zaposlenje u OEBS-u izazvalo zabrinutost zbog insajderskog pristupa Kremlja izvršnom telu organizacije koja je igrala centralnu ulogu u praćenju ruske agresije u Ukrajini i pokušavala da posreduje između Moskve i Kijeva, otkrila je istraga Radija Slobodna Evropa (RSE).
Ruski veto, Ukrajina i paralisan OEBS
Rad OEBS-a, koji odluke donosi na osnovu punog konsenzusa svojih 57 članica, paralisan je vetoima Rusije. Usled protivljenja Rusije Specijalna posmatračka misija u Ukrajini je obustavljena nakon invazije Moskve na Ukrajinu u februaru 2022. Misija je bila aktivna osam godina nakon što je Rusija zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim i podržala sukob oružanih separatista u regiji na istoku Ukrajine poznatoj kao Donbas 2014.
Uoči sastanka Ministarskog saveta OEBS-a u Skoplju, u Severnoj Makedoniji, 30. novembra, Rusija je takođe odbila da prihvati Estoniju, sa kojom dugo ima napete odnose, kao jedinog zvaničnog kandidata za predsedavanje organizacijom 2024.
Zapadni zvaničnici i vlade su optužile Rusiju da deluje kao "saboter" OEBS-a i da zloupotrebljava politiku konsenzusa u toj organizaciji.
Među tim pojedincima su karijerni ruski diplomata Anton Vuškarnik (Vushkarnik), koji je četiri godine služio u ruskoj ambasadi u Vašingtonu (Washington) i održao brifing na Kapitol Hilu (Capitol Hill) opravdavajući podršku Moskve sirijskom diktatoru Bašaru el Asadu.
Mejlovi koje je dobio RSE pokazuju da je Vuškarnik, trenutno na poziciji višeg strateškog savetnika u Sekretarijatu OEBS-a, poslao osoblju američkog Kongresa Jutjub (YouTube) video u kome se ukrajinski političari porede sa nacistima, kao i poruke kojima se tvrdi da "homoseksualni autoritarizam preti Americi", uz korišćenje homofobičnog uvredljivog izraza (fa*s, na engleskom jeziku).
U međuvremenu, žena koja je služila kao prevoditeljka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu tokom razgovora sa tadašnjim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donaldom Trampom (Trump) trenutno je zaposlena u bečkoj Kancelariji za vezu Parlamentarne skupštine OEBS-a.
Bivša prevoditeljka, Darija Bojarskaja (Daria Boyarskaya), prema bivšem zvaničniku Bele kuće, konkretno je dobila taj zadatak od strane Kremlja kako bi odvratila pažnju američkog lidera, prema bivšoj zvaničnici Bele kuće.
Šta je OEBS?
OEBS, najveća međunarodna bezbednosna institucija na svetu, osnovana je tokom Hladnog rata kao platforma za dijalog između zapadnih nacija i zemalja istočnog bloka. Sa sedištem u Beču, u Austriji, glavnom gradu jedne od retkih zemalja koje nisu članice NATO-a u Evropi, OEBS se sastoji od 57 država članica, uključujući Rusiju, SAD i Kanadu, i skoro sve zemlje u Evropi.
Misija OEBS-a od osnivanja 1975. je kako se navodi da "radi za stabilnost, mir i demokratiju za više od milijardu ljudi, kroz politički dijalog o zajedničkim vrednostima i kroz praktičan rad koji ima za cilj da napravi trajnu razliku". Organizacija takođe ima parlamentarno telo od 323 člana – Parlamentarnu skupštinu OEBS-a, čiji je primarni zadatak "omogućavanje međuparlamentarnog dijaloga radi unapređenja ciljeva OEBS-a u pogledu sveobuhvatne bezbednosti".
Postavljanje ličnosti bliskih Putinovoj vladi u najviše ešalone OEBS-a dovelo je do javnih i privatnih optužbi za trgovinu uticajem i sabotažu Kremlja u onome što bi trebalo da bude neutralno međunarodno telo.
Sakembajeva, koja se vratila u Rusiju pet meseci nakon moskovske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, "imala je pristup značajnoj količini ograničenog materijala, koji je kroz svoju bračnu vezu lako mogla da prenese svom mužu (Rudenku)", naveo je njen bivši kolega u Sekretarijatu OEBS-a za RSE.
Iz razloga lične bezbednosti, bivši kolega Sakembajeve, kao i diplomate i drugi izvori koji su trenutno ili ranije zaposleni u OEBS-u ili njegovim stalnim misijama, pristali su da razgovaraju za RSE pod uslovom anonimnosti.
U Kancelariji generalnog sekretara OEBS-a, koju od 2020. godine vodi Helga Šmid (Schmid) iz Nemačke, naveli su za RSE da su svi zvaničnici organizacije, "bez obzira na njihovu nacionalnost ili vrstu ugovora, dužni da zastupaju isključivo interese OEBS-a i da podležu kodeksu ponašanja, koji je javno dostupan".
"Iako ne možemo da razgovaramo o pojedinačnim slučajevima, uveravamo vas da OEBS veoma ozbiljno shvata svako potencijalno kršenje Kodeksa ponašanja i dosledno primenjuje odgovarajuće interne procedure kada se bavi navodnim kršenjima", rekao je portparol OEBS-a Dejvid Dadž (David Dadge) u saopštenju poslatom mejlom.
Žena diplomate
U junu 2022. godine, četiri meseca nakon sveobuhvatnog rata Rusije protiv Ukrajine, Saltanat Sakembajeva prisustvovala je zabavi u ruskoj ambasadi u Beču na proslavi ruskog praznika u čast deklaracije kojom je Rusija proglasila svoj suverenitet u odnosu na Sovjetski Savez.
Fotografije sa događaja prikazuju je zajedno sa stalnim predstavnikom Rusije pri OEBS-u Aleksandrom Lukaševičem (Aleksandr Lukashevich), bivšim portparolom Ministarstva spoljnih poslova koji je branio agresorski rat Rusije u toj organizaciji i optužio Vašington i njegove saveznike da pokušavaju da "uzurpiraju" funkcionisanje Sekretarijata OEBS-a.
Saltanat Sakembajeva zajedno sa Aleksandrom Lukaševičem, stalnim predstavnikom Rusije pri OEBS-u, u ruskoj ambasadi u Beču u junu 2022. godine
U vreme tog događaja, Sakembajeva je skoro 15 godina radila kao viši politički pomoćnik u kancelariji generalnog sekretara OEBS-a u Beču, nakon što je taj posao preuzela 2009. godine, kada je bila državljanka Kirgistana.
Bivši kolega Sakembajeve iz OEBS-a opisao ju je kao "super prijateljski nastrojenu i društvenu".
"Svi su želeli da budu prijatelji sa Kancelarijom generalnog sekretara kako bi mogli da budu unapređeni. Ona se zauzvrat aktivno družila sa ljudima na svim nivoima na svim pozicijama. Imala je savršenu priliku da se ubaci u sve vrste pitanja i situacija i mogućnost da prikupi sve vrste informacija“, rekao je bivši kolega.
Saltanat Sakembajeva (levo) i zamenik ruskog ministra inostranih poslova Andrej Rudenko poziraju zajedno na fotografiji, nepoznat datum
Budući suprug Sakembajeve, Rudenko, stigao je u austrijsku prestonicu 2011. godine kako bi preuzeo ulogu zamenika stalnog predstavnika Rusije pri OEBS-u. Bio je 14 godina stariji od nje i on i Sakembajeva su se zbližili. Njena još uvek aktivna Fejsbuk (Facebook) stranica prikazuje njih dvoje koji večeraju u restoranu.
U maju 2014. godine, nedugo nakon ruske invazije i okupacije Krima, Sakembajeva je kupila stan od 92 kvadratna metra u vekovima staroj zgradi u mirnoj sporednoj ulici u trećem bečkom okrugu (becirku), na nekoliko minuta hoda od centra grada, pokazuju dokumenti do kojih je došao RSE. U trenutku kupovine, dala je svoju adresu austrijskom imovinskom registru kao adresu ruske stalne misije u Beču.
Sakembajeva je dobila rusko državljanstvo u avgustu 2014, a ona i Rudenko su se venčali mesec dana kasnije u ruskoj ambasadi u Beču, pokazuju drugi podaci do kojih je došao RSE. U julu naredne godine, Sakembajeva se odrekla kirgiskog državljanstva. Više ljudi koji su radili sa Sakembajevom kažu da je ćutala o svom braku i promeni nacionalnosti.
Pre ruske proslave Dana pobede 9. maja 2020. godine, Sakembajeva je svoju profilnu fotografiju na Fejsbuku okitila Georgijevskom trakom, patriotskim amblemom koji podržava Kremlj, i sloganom "75 godina pobede" u znak sećanja na poraz nacističke Nemačke. Od ruske agresije na Ukrajinu 2014. godine, oba simbola su duboko ispolitizovana i izražavaju lojalnost ruskoj državi i strastvenu podršku njenoj invaziji na Ukrajinu.
U maju 2020. godine, dok je bila zaposlena u OEBS-u, Saltanat Sakembajeva je na Fejsbuku postavila avatar sa Georgijevskom trakom.
Rudenko se 2016. vratio u Rusiju kako bi preuzeo niz visokih funkcija u Ministarstvu spoljnih poslova, ostavivši novu suprugu u njihovom bečkom stanu. Prvo je bio postavljen za direktora odeljenja odgovornog za Belorusiju, Moldaviju i Ukrajinu - sve tri zemlje su u to vreme bile značajne za OEBS.
"Kao predstavnik osoblja OEBS-a, Saltanat je bila veoma jasan slučaj sukoba interesa. Imala je pristup svim ključnim pozicijama u Sekretarijatu, uključujući nekoliko generacija generalnih sekretara OEBS-a, predsedavanje OEBS-om i rukovodstvo OEBS-ovog centra za prevenciju sukoba", rekao je evropski diplomata u jednoj od stalnih misija pri OEBS-u.
Čemu je Sakembajeva imala pristup u OEBS-u?
Evropski diplomata koji je govorio za RSE naveo je da je Sakembajeva imala pristup informacijama o aktivnostima Specijalne posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini i Trilateralnoj kontakt grupi, koja je formirana sa ciljem da se omogući diplomatsko rešenje oružanog sukoba između separatista koje podržava Rusija i ukrajinskih snaga u ratu na istoku Ukrajine. Grupu su činili predstavnici Ukrajine i Rusije, a OEBS je bio moderator.
"Sakembajeva je takođe bila prisutna na sastancima o drugim sukobima koji uključuju Rusiju u Moldaviji, Gruziji i na Južnom Kavkazu", rekao je diplomata.
Diplomata je dodao da je Sakembajeva takođe učestvovala u zvaničnim delegacijama, sastancima Ministarskog saveta, kao i na Danima bezbednosti OEBS-a, "sastancima na visokom nivou između predstavnika OEBS-a i najviših zvaničnika ministarstava spoljnih poslova".
"Svo osoblje OEBS-a mora da potpiše klauzulu o poverljivosti, ali ne postoji ništa što bi tehnički moglo da spreči nekoga da kopira vredne informacije sa mreže OEBS-a ili svog računara", rekao je bivši kolega Sakembajeve.
Osamdeset odsto posla u OEBS-u podrazumeva razgovor sa drugima, naveo je bivši kolega Sakembajeve, dodajući da je Sakembajeva "mogla jednostavno da prenese informacije svom mužu u telefonskom pozivu posle posla".
Čak i kada su tenzije između Ukrajine i Rusije eskalirale, Sakembajeva je ostala na svom položaju u Sekretarijatu OEBS-a, koji nije imao problema sa njenim zapošljavanjem.
"Posao Saltanat je bio da organizuje sastanke, putovanja i štampa saopštenja", rekao je bivši kolega Sakembajeve u OEBS-u za RSE. "Bila je to administrativna uloga, ali je uvek bila tretirana kao nešto više... Kako je Rusija dosledno blokirala mnoge važne odluke, imati osobu sa direktnim pristupom visokom zvaničniku Ministarstva spoljnih poslova Rusije OEBS je mogao da vidi kao prednost."
Prema kadrovskim propisima OEBS-a, službenicima je zabranjeno da "koriste, šire i/ili objavljuju informacije koje su im poznate na osnovu službenog položaja, osim u vezi sa obavljanjem svoje funkcije".
Bivši kolega je rekao da je Sakembajeva verovatno obavestila svog poslodavca o promeni okolnosti, jer bi u suprotnom to bilo kršenje propisa OEBS-a. On je dodao:
"Postavlja se pitanje zašto nije prebačena u drugo, manje osetljivo odeljenje?"
Saltanat Sakembajeva (napred, desno) i Andrej Rudenko sede za istim stolom tokom sastanka tadašnjeg generalnog sekretara OEBS-a Tomasa Gremingera i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova 24. aprila 2019. Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Rusije
Sakembajeva je nastavila da radi u najvišoj kancelariji OEBS-a do jula 2022, pet meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu.
Andrej (Andrei) Soldatov, ruski istraživački novinar i ekspert za ruske bezbednosne službe, rekao je za RSE da je "apsolutno jasno" da su operativci iz (ruske) kontraobaveštajne uprave Federalne službe bezbednosti "bili upoznati sa izuzetnom karijerom Sakembajeve i da ne bi propustili priliku da je iskoriste".
"Čak i da nije bila regrutovana kao stvarni agent, ona bi sigurno bila neko od koga bi u nekom trenutku moglo biti 'traženo' da uradi nešto, kao što je pristup osetljivim informacijama, a ona ne bi imala mogućnost da kaže ne", rekao je Soldatov.
Sakembajeva i Rudenko nisu odgovorili na upit za komentar, niti su to učinili Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i stalna misija Rusije pri OEBS-u.
'Pukovnik'
Već nekoliko godina bivši ruski diplomata Anton Vuškarnik obavlja višestruke ekspertske i savetodavne uloge u kancelariji generalnog sekretara OEBS-a. Ali u hodnicima renovirane dva veka stare palate u istorijskom centru Beča u kojoj je smešten Sekretarijat, neke od Vuškarnikovih kolega tiho ga nazivaju nadimkom koji aludira na ruske obaveštajne službe - "Pukovnik".
Prema zajedničkom izveštaju Der Špigla (Der Spiegel), nemačkog javnog emitera ZDF i austrijskog Der Standard objavljenom u septembru, više obaveštajnih službi i diplomata iz niza zemalja veruje da Vuškarnik, koji nije naveden imenom u zajedničkom izveštaju, radi za rusku obaveštajnu službu, iako RSE nije pronašao jasne dokaze za to.
Jedan izvor iz američke vlade u Vašingtonu je, međutim, za RSE rekao da je Vuškarnik bio od većeg interesa za američke obaveštajne službe od prosečnog zaposlenog u ruskoj ambasadi.
Godine 2017. tadašnji generalni sekretar OEBS-a Tomas (Thomas) Greminger odlučio je da u okviru svoje kancelarije osnuje takozvanu Jedinicu za podršku strateškoj politici (SPSU). Državljanin Švajcarske, Greminger je želeo da SPSU bude mesto za okupljanje stručnjaka iz Rusije i Sjedinjenih Država, kao i iz EU i Švajcarske. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je predložilo pedesetdvogodišnjeg Vuškarnika kao svog preferiranog kandidata da predstavlja Rusiju. Greminger je to prihvatio.
Mnoge države članice OEBS-a nisu razumele zadatke i ciljeve SPSU-a, i smatralo se da je to protivno duhu OEBS-a kao inkluzivne organizacije, izjavila su dvojica aktuelnih diplomata u stalnim misijama pri OEBS-u.
Anton Vuškarnik (levo) drži predavanje na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose u martu 2017. Izvor: Moskovski državni institut za međunarodne odnose
Ulogu višeg savetnika Vuškarniku je dodelilo i platilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Kritičari nisu bili samo nezadovoljni što je Rusija, koja je do tada izvršila invaziju na Gruziju, okupirala ukrajinsku teritoriju i odbijala da se povuče iz otcepljenog regiona Moldavije, Pridnjestra, uopšte bila pozvana. Takođe su bili zabrinuti zbog nedostatka transparentnosti u izboru predstavnika jedinice.
Vuškarnikovo imenovanje u SPSU usledilo je posle višedecenijske karijere u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova. Naime, od 2011. do 2015. godine bio je na mestu direktora za kongresne poslove u ruskoj ambasadi u Vašingtonu pod ambasadorom Sergejem Kisljakom (Sergei Kislyak).
U okviru svoje uloge u ambasadi, Vuškarnik je branio prodaju ruskog oružja sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu na brifingu na Kapitol Hilu.
On je takođe poslao službeniku američkog Kongresa otvoreno homofobične mejlove, kao i linkove do video snimka koji podržava rusku aneksiju Krima 2014. i na odlomak Fjodora Dostojevskog koji tvrdi da su "sva ova slovenska plemena mrzitelji", "zavidni ljudi, klevetnici, pa čak i otvoreni neprijatelji" Rusije.
Vuškarnikovi mejlovi: "Njima je jednostavno potrebna dobra j*"
RSE je došao u posed mejlova koje je Anton Vuškarnik slao Kajlu (Kyle) Parkeru, visokom službeniku Helsinške komisije SAD, vladine agencije koja prati ljudska prava, u periodu od 2012. do 2014. godine.
U jednom mejlu, on je sugerisao da ruski disidentski umetnički kolektiv Pusi Rajot (Pussy Riot), čiji su članovi u to vreme bili zatvoreni zbog organizovanja antiputinovskog protesta u glavnoj ruskoj pravoslavnoj katedrali u Moskvi, "jednostavno nisu srećni u svom seksualnom životu" i da im "jednostavno treba dobra j*".
"Nažalost, mi nemamo takvu smrtnu kaznu u našem krivičnom zakonu", dodao je Vuškarnik.
U drugim mejlovima je napisao da je "razmišljao o homoseksualnom autoritarizmu koji preti Americi". U jednom mejlu, on je umanjio važnost homofobičnog zakona koje je doneo Putin, rekavši da druge zemlje "mogu legalno da ubijaju p* ili ih šalju u zatvor".
U jednom mejlu Parkeru iz 2012. Vuškarnik je sugerisao da bi ugledni nezavisni ruski list Novaja (Novaya) gazeta "trebalo da razmotri da se preseli u Varšavu", dodajući da bi "bilo bolje i za njih i za sve ostale".
Nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu, Novaja gazeta je obustavila rad zbog pritiska medijskih regulatora. Njeni novinari su se preselili u Letoniju i osnovali Novu gazetu Evropa, koju je Vlada Rusije u junu 2013. dodala na svoju listu takozvanih "nepoželjnih organizacija".
O sovjetskom diktatoru Josifu Staljinu, Vuškarnik je pisao Parkeru: "Jedna stvar u vezi sa Staljinom je da je sa njim ruska država bila na vrhuncu. Ubeđen sam da bez ovog tipa nikada ne bismo lansirali (sovjetskog kosmonauta Jurija) Gagarina u svemir, mada se to dogodilo nešto kasnije. Da, on je nekako s* Rusiju, ali ruska duša je ženstvena po svojoj prirodi."
Parker je odbio da komentariše mejlove kada ga je RSE kontaktirao.
Do 2018. Vuškarnik je bio na poziciji planiranja spoljne politike u ruskom ministarstvu spoljnih poslova i sastajao se sa predstavnicima beloruskog ministarstva spoljnih poslova u Minsku na rundi belorusko-ruskih međuministarskih konsultacija o spoljnoj politici. U nekom trenutku nakon toga on je preuzeo funkciju u OEBS-u.
Nakon što su brojni sastanci u okviru OEBS-a prebačeni onlajn zbog pandemije COVID-19, Vuškarnik je redovno pokušavao da se pridruži diskusijama u vezi sa oružanim sukobom između separatista koje je podržavala Rusija i Ukrajine, uključujući sastanke sa Specijalnom posmatračkom misijom u Ukrajini i razgovore o Trilateralnoj kontakt grupi, rekao je visoki diplomata u okviru jedne od stalnih misija pri OEBS-u u Beču.
"Primećen je kako se redovno pridružuje događajima na Zoom-u u kojima ljudi poput njega nije trebalo da učestvuju", rekao je diplomata za RSE.
Vuškarnik je takođe bio uključen u još jedan Gremingerov projekat, takozvanu Kooperativnu bezbednosnu inicijativu (CSI). Osnovana sredinom 2019. dok je Greminger još bio u OEBS-u, veb-stranica CSI opisuje inicijativu kao "grupu političkih analitičara sa sedištem u Beču koji su zabrinuti zbog potrebe za kooperativnijim pristupom bezbednosti i nemogućnosti država da efikasno koriste postojeće kooperativne bezbednosne organizacije, poput OEBS-a, da rešavaju sukobe i rade zajedno na pitanjima od zajedničkog interesa".
U avgustovskom intervjuu za Neue Zurcher Zeitung, švajcarsku publikaciju, Greminger je ukazao da bi moguće rešenje za ruski rat u Ukrajini bilo da Kijev "privremeno ustupi okupirane teritorije Rusiji".
Portparol Gremingera rekao je da bivši generalni sekretar OEBS-a nije dostupan za komentar.
Kada je Šmidova preuzela dužnost generalnog sekretara OEBS-a u decembru 2020, ukinula je SPSU. Ali, Vuškarnik je ostao u svojoj kancelariji, koje je bila podređena i koju je plaćalo rusko ministarstvo spoljnih poslova.
Vuškarnik u Estoniji
Anton Vuškarnik je radio u ruskoj ambasadi u glavnom gradu Estonije, Talinu, od 2001. do 2005, prema internoj evidenciji estonskog Ministarstva spoljnih poslova, u vreme koje je obuhvatalo pripremu i finalizaciju članstva Estonije u NATO-u 2004.
Rusija se žestoko protivila članstvu Estonije u NATO-u i drugih evropskih država kojima je ranije dominirao Sovjetski Savez, a Kremlj je povećao broj zaposlenih u svojoj ambasadi u Talinu u periodu tokom kog je Vuškarnik tamo služio.
Obaveštajci koji rade pod plaštom diplomatije dobijali su različite zadatke, koji su često uključivali podršku lokalnim etničkim ruskim manjinskim organizacijama sa prokremljskim vezama, prema godišnjim izveštajima estonske Službe unutrašnje bezbednosti (KAPO) iz tog perioda. Njihovi zadaci uključivali su uticaj na izbore, naveo je KAPO.
U godišnjem izveštaju KAPO-a iz 2004. navodi se da je pojačana i sistemska aktivnost ruskih obaveštajnih službi u Estoniji došla u prvoj polovini 2003. i drugoj polovini 2004. godine, što je dovelo do proterivanja dvojice službenika ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) koji su radili pod diplomatskim plaštom.
U istom izveštaju KAPO dodaje se da je ulazak Estonije u NATO "samo povećao i pojačao interesovanje ruske vojne obaveštajne službe za Estoniju".
Bivši visoki estonski obaveštajac rekao je za RSE da je tokom godina, koliko je Vuškarnik služio u ambasadi u Talinu, otprilike četvrtina ruskog diplomatskog osoblja možda bila povezana sa ruskim obaveštajnim službama.
Postavljaju se i druga pitanja o Vuškarnikovom odnosu sa Ruskom misijom.
RSE je pribavio fotografije na kojima se Vuškarnik vidi u dva odvojena navrata kako koristi automobil BMV (BMW) serije 5 sa registarskom tablicom koja počinje sa "VD-54", alfanumeričkim kodom za vozila koja koriste ruska diplomatska predstavništva u Austriji. Izvor iz OEBS-a je rekao da on obično parkira u blizini palate Hofburg u Beču, gde se nalazi OEBS, na oko 10 minuta hoda od Sekretarijata OEBS-a. Na fotografijama do kojih je došao RSE vide se Vuškarnik i vozilo na toj lokaciji.
RSE je došao do fotografija na kojima se vidi da Vuškarnik koristi BMW serije 5 sa registarskim tablicama koje koriste ruska diplomatska predstavništva u Austriji.
Iako je međunarodno angažovan i njegovu platu pokriva Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, Vuškarnik nije akreditovan pri ruskoj diplomatskoj misiji u Austriji, već je član međunarodnog osoblja OEBS-a. Kao takvog, od njega se zahteva da se pridržava Pravilnika o osoblju i Kodeksa ponašanja OEBS-a, iako mu njegova pozicija visokog zvaničnika u međunarodnoj organizaciji daje privilegije i imunitet.
Plate su regulisane i transferi novca se ne vrše direktno od vlada postavljenom osoblju. Osoblje OEBS-a mora da prijavi sve kontakte u vezi sa poslom sa svojim nacionalnim vladama, kao i sve usluge i poklone u vrednosti većoj od 40 evra.
"Automobil je značajna imovina koju čovek ne mora da plati, a to je jasan sukob interesa", rekao je za RSE visoki diplomata iz jedne od stalnih misija pri OEBS-u.
"Možda je to deo njegovog ugovora o angažovanju, ali opet, ovo ukazuje na to koliko je blizak ruskoj misiji", dodao je diplomata.
U julu ove godine, Ministarstvo evropskih i međunarodnih poslova Austrije poslalo je zvanično pismo Kancelariji Sekretarijata OEBS-a u kojem obaveštava Sekretarijat da je austrijska policija prijavila Vuškarnika zbog višestrukih saobraćajnih prekršaja.
Vuškarnik je uhvaćen kako vozi više od 130 kilometara na sat u zonama (u kojima je dozvoljena brzina) od 80 kilometara na sat i 100 kilometara na sat, navodi se u pismu u koje je RSE imao uvid.
Vuškarnik je takođe odbio alkotest nakon što je policija sumnjala da je vozio u alkoholisanom stanju zbog "izraženog mirisa alkohola". Ministarstvo je saopštilo da "podseća" OEBS da su "sva lica koja uživaju diplomatske privilegije i imunitet" dužna da poštuju zakone zemlje i da se "u ovom slučaju bave ozbiljnim saobraćajnim prekršajima koji su izazvali izuzetnu opasnost po bezbednost na putevima".
Vuškarnik, koji je i dalje na svom položaju u OEBS-u 21 mesec nakon ruske invazije na Ukrajinu, nije odgovorio na zahtev RSE za komentar.
Putinova prevoditeljka
Daria Bojarskaja (Boyarskaya), rodom iz Kalinjingrada, prvi je put privukla međunarodnu pažnju u junu 2019, kada je služila kao prevoditeljka Putinu na njegovom sastanku s tadašnjim američkim predsednikom Donaldom Trampom na Samitu G20 u Osaki, u Japanu.
Trampova savetnica za nacionalnu bezbednost Fiona Hil (Hill) kasnije je javno izjavila da je Kremlj ovaj zadatak izričito dao Bojarskaji, čije su objave na društvenim mrežama sadržavale brojne glamurozne fotografije na kojima pozira u pokušaju da privuče Trampovu pažnju.
"Znamo da je to bio slučaj, jer je na spisku bio neko drugi, muškarac, koji je nameravao da prevodi za tu sesiju. I u poslednjem trenutku Rusi su zamenili drugog prevodioca", rekla je Hil u oktobru 2021. u intervjuu za "Dobro jutro, Ameriko" (Good Morning America), dodajući da je Bojarskaja bila "izvrsna prevoditeljka".
"Očigledno je bila namera da se privuče pažnja, jer je predsednik Putin dao veliki značaj predstavljanju predsednika Trampa prevoditeljki, što je nešto što inače nije radio", dodala je Hil, koautorka Putinove biografije.
Bojarskaja je prethodno bila zaposlena u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova i često je pratila Putina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova na putovanjima u inostranstvo, uključujući Putinove razgovore s bivšim američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džonom (Johnom) Boltonom 2018.
Putin je takođe angažovao Bojarskaju tokom sastanka s predsednikom SAD Barakom (Barack) Obamom u Kini 2016. Istovremeno je radila povremeno od juna 2010. kao prevoditeljka s ruskog na engleski na godišnjim zasedanjima Parlamentarne skupštine OEBS-a na raznim lokacijama.
Ruski predsednik Vladimir Putin (levo) razgovara sa predsednikom SAD Barakom Obamom (desno) tokom sastanka na marginama Samita G20 u Hangdžouu, u Kini, 5. septembra 2016. Na fotografiji se pored Putina vidi Daria Bojarskaja.
Nešto više od godinu dana nakon sastanka Trampa i Putina u Japanu, na veb-stranici Parlamentarne skupštine OEBS-a nakratko se pojavio oglas za zapošljavanje "savetnika koji će se pridružiti njenoj Kancelariji za vezu u Beču" kako bi "primarno asistirao" generalnom sekretaru Robertu Monteli (Montella) i drugom visokom osoblju.
U opisu posla navodi se da bi uspešni kandidat trebalo da "tečno govori ruski, sa višegodišnjim iskustvom kao prevodilac, kao i u multi i bilateralnoj diplomatiji", te da bi trebalo da ima iskustva u radu sa zainteresovanim stranama iz država članica OEBS-a širom bivšeg Sovetskog Saveza i najmanje pet godina iskustva rada u nacionalnom parlamentu ili vladi.
Oglas je odgovarao profilu Bojarskaje, a ona je posle zaposlena na tu poziciju.
Međutim, izaslanici Parlamentarne skupštine OEBS-a koji su govorili za RSE požalili su se da zapošljavanje i kasnije unapređenje Bojarskaje nije bilo transparentno, te da je njen dotadašnji angažman bio sve samo ne prednost.
Otkako je Rusija zauzela Krim 2014, Parlamentarna skupština OEBS-a nedvosmisleno je osudila rusku agresiju u Ukrajini, a angažman Bojarskaje u ruskom ministarstvu spoljnih poslova, posebno njen rad kao Putinove lične prevoditeljke, pojedini parlamentarci OEBS-a smatraju u najboljem slučaju neprimerenim, ili, u najgorem slučaju, kao bezbednosni rizik.
Bojarskaja je preuzela dužnost u februaru 2021, gotovo sedam godina nakon što je Rusija okupirala Krim i podstakla rat u istočnoj Ukrajini.
U pismu letonskom delegatu u Parlamentarnoj skupštini koji je javno kritikovao njeno imenovanje, generalni sekretar Montela branio je Bojarskaju, napisavši da "smo ponosni što smo mogli da je zaposlimo, posebno pre ruske vojne agresije i invazije na Ukrajinu".
Delegati i diplomate iz nekoliko istočnoevropskih zemalja bili su ogorčeni što je Montela očigledno ignorisao prethodnih sedam godina ruskih neprijateljskih akcija u Ukrajini.
U septembru 2021. Bojarskaja je unapređena u šeficu Kancelarije za vezu Parlamentarne skupštine OEBS-a u Beču. Takođe je dobila funkciju "zamenice posebnog predstavnika". Na tom položaju od nje se zahteva da "održava diplomatske i operativne kontakte, saradnju i koordinaciju sa stalnim predstavnicima država učesnica OEBS-a i svim telima OEBS-a koja donose odluke".
Uobičajena procedura u OEBS-u zahteva da se konkursi javno objave kako bi se izbegle optužbe za nepoštene postupke zapošljavanja. No, nova uloga Bojarskaje jednostavno je objavljenja u internom biltenu pod naslovom "Vesti iz Kopenhagena", gde se nalazi sedište Parlamentarne skupštine OEBS-a.
Izvor iz Montelinog kabineta rekao je za RSE da mesto Bojarskaje kao šefice Kancelarije za vezu i zamenice posebnog predstavnika nije oglašeno.
Spisak slobodnih radnih mesta za Međunarodni sekretarijat Parlamentarne skupštine OEBS-a objavljen na veb-stranici organizacije još uvek prikazuje sada popunjenu poziciju savetnika na kojoj je Bojarskaja prvobitno bila angažovana 2020, ali ne prikazuje poziciju šefice Kancelarije za vezu u Beču na koju je kasnije postavljena.
Odgovarajući na pitanja o zapošljavanju i unapređenju Bojarskaje, portparol Parlamentarne skupštine OEBS-a Nat Peri (Parry) rekao je u izjavi poslatoj imejlom u ime Montele da su "ta pitanja već raspravljena i interno razjašnjena s rukovodstvom OEBS-a u nadležnim telima Skupštine".
Delegati iz nekoliko istočnoevropskih zemalja i dalje se protive njenom zapošljavanju.
Barbara Bartuš (Bartus), šefica poljske delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, rekla je u izjavi za RSE da "veruje da za našu organizaciju možda neće biti najkorisnije da ima osobu koja je tako blisko sarađivala sa Putinovim režimom, odgovornim za rat u Ukrajini, na rukovodećoj poziciji u strukturama u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a".
Na konferenciji za novinare ranije ove godine, šefica litvanske delegacije pri OEBS-u Vilija Aleknaite-Abramikiene, nazvao je Bojarskaju "veoma kontroverznom osobom iz Putinovog najbližeg kruga" i upitao na osnovu čega je Montela odabrao "osobu za koju se pretpostavlja da je povezana s ruskim specijalnim službama" da vodi Kancelariju za vezu Parlamentarne skupštine OEBS-a u Beču.
Na toj poziciji, Bojarskaja je imala pristup svim operativnim kontaktima OEBS-a širom istočne Evrope, južnog Kavkaza i centralne Azije, kao i u Međunarodnom sekretarijatu. Ona takođe pomaže u pripremama službenih poseta zvaničnika Parlamentarne skupštine OEBS-a i pomaže u podršci misijama za posmatranje izbora.
"Naš generalni sekretar sam odlučuje o kadru, bez konsultacija sa političarima", rekla je Aleknaite-Abramikiene u intervjuu za RSE.
Postoji i kritika Bojarskaje kao prevoditeljke.
Deo opisa njenog posla uključivao je održavanje ruske verzije veb-stranice Međunarodnog sekretarijata, kao i uređivanje i pregled "prevoda koje je napravio Međunarodni sekretarijat ili koji su napravljeni eksterno da bi se osigurao odgovarajući kvalitet i odraz sadržaja". Delegati u Skupštini, koji govore ruski, su, međutim, primetili da su njeni prevodi na ruski izbegavali spominjanje Rusije u kontekstu rata u Ukrajini.
Na primer, engleska i ruska verzija naslova istog članka na veb-stranici Skupštine OEBS-a sredinom februara sadrže neslaganja. U ruskoj verziji je izostavljena reč "Rusija" i glasila je "rat protiv Ukrajine", a ne "rat Rusije protiv Ukrajine", kao u engleskoj verziji. Nakon što je austrijska novinska kuća pitala Montelu o razlici, prevodi su izmenjeni kako bi se podudarali. Kritičari vide prvobitni propust kao namerni ustupak Rusiji.
Skrinšot originalnog i izmenjenog naslova članka na sajtu OEBS-a
Poljska je naročito i vrlo jasno izrazila zabrinutost zbog Bojarskaje.
Neposredno pre sastanka Skupštine OEBS-a u poljskom gradu Lođu (Lodz) u jesen 2022. godine, Bojarskaju i još jednu rusku službenicu OEBS-a, Anželiku Ivaniščevu (Anzhelika Ivanishcheva), Ministarstvo unutrašnjih poslova proglasilo je personama non grata, rekavši da njihovo prisustvo na poljskoj teritoriji "predstavlja pretnju državnoj bezbednosti" i da su obe žene "pristalice režima Vladimira Putina".
Dana 16. februara, Bojarskaja je privedena na litvansko-ruskoj granici dok je pokušavala da poseti rodbinu u Kalinjingradu. Prepiska do koje je došao RSE pokazuje da je Andreas Notel (Nothelle), nemački advokat i konsultant Skupštine OEBS-a, dobio zadatak da "u ime" Montele zahteva da Poljska ukine sankcije Bojarskaji. U dodatnom pismu do kojeg je došao RSE, koje je Notel poslao litvanskom Ministarstvu spoljnih poslova, traži se objašnjenje za njen pritvor.
Notel je odbio da komentariše kada ga je RSE kontaktirao, navodeći kao razlog "profesionalnu tajnu".
Na sastanku ranije ove godine, šef letonske delegacije Rihards Kols uporedio je Bojarskaju s Anom Čepmen (Anna Chapman), ruskom agentkinjom uhapšenom u akciji američkog FBI-ja hapšenja tajnih ruskih špijuna 2010. godine.
Drugi delegati iz baltičkih država ispitivali su Montelu o finansijskoj situaciji Skupštine OEBS-a i tražili da se izvrši revizija.
Nakon sastanka, Montela je poslao pismo opomene Kolsu, koji ga je objavio na internetu.
"Ova dela bi se smatrala klevetom i predmetom krivičnog gonjenja u mnogim zemljama", napisao je Montela.
On je takođe uverio Kolsa da se Bojarskaja "obavezala i da je dužna da poštuje Pravila osoblja, kao i Kodeks ponašanja, koji zabranjuje osoblju da prihvati bilo kakve instrukcije ili slično iz svojih matičnih zemalja".
Evropski diplomata u jednoj od stalnih misija OEBS-a rekao je za RSE da "Bojarskaja nije samo ruska državljanka".
"Kao Putinova prevoditeljka, ona bi bila podvrgnuta bezbednosnim procedurama u Rusiji, koje su dobro poznate po svojim pristupima u stilu KGB-a. Postavljamo pitanja i ne dobijamo prave odgovore", rekao je diplomata.
Tri nedelje nakon objavljivanja zajedničkog izveštaja Der Spiegela, nemačkog javnog emitera ZDF-a i austrijskog Der Standarda u septembru koji opisuje Bojarskaju i njen rad za OEBS, ali je ne identifikuje po imenu, opis njenog posla na veb-stranici Skupštine OEBS-a je bio tiho promenjen u "viši savetnik".
Ona se više ne navodi kao šefica Kancelarije u Beču, a njenu prethodnu ulogu zamenice specijalnog predstavnika sada obavlja glavni politički savetnik Frančesko (Francesco) Pagani iz Italije.
Bojarskaja nije odgovorila na zahtev RSE za komentar.
*Priredile: Mila Manojlović i Meliha Kešmer