Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je objavila izveštaj o nasilju nad ženama i devojčicama, koji je rezultat istraživanja sprovedenog u 2018. godini u zemljama Istočne i Jugoistočne Evrope.
Istraživanje je sprovedeno u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Kosovu, Moldaviji i Ukrajini.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da je 70 procenata žena sa teritorije Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine doživelo neki oblik nasilja.
"Više od dve trećine žena koje žive u ovim regionima misle da je nasilje uobičajeno u njihovim zajednicama. Jedna petina njih misli da je nasilje vrlo uobičajeno", istakao je Thomas Greminger, generalni sektera OEBS-a.
On je u toku predstavljanja izveštaja naglasio da je oko 16 miliona žena pogođeno nekom vrstom nasilja od svoje 15 godine.
"To su neprihvatljive činjenice kako sa ljudskog aspekta, tako i sa aspekta bezbednosti i stabilnosti, ali i ekonomskog i socijalnog stanja društva", istakao je Thomas Greminger.
Istraživanje OEBS-a je obuhvatilo više od 15.000 žena. Od njih, 60 od 100 je potvrdilo da su bile psihički zlostavljane od partnera, a njih 45 procenata su bile žrtve seksualnog uznemiravanja, uključujući i uznemiravanje putem interneta.
Približno 4,9 miliona žena ili 23 odsto ispitanih su doživele fizičko ili seksualno nasilje od partnera, a njih 18 od 100 je doživelo istu vrstu nasilja od ostalih muškaraca koji nisu njihovi partneri.
Prema nalazima ovog istraživanja, psihološko nasilje je najraširenija forma prijavljenog nasilja intimnog partnera.
"Podaci iz ankete ukazuju na to da verovanja u žensku pokornost, poslušnost supružnika i ćutanje okoline, nastavlja da opstaje u regionu i da one žene koje imaju takvo verovanje, imaju veću verovatnoću da kažu da su doživele nasilje", stoji u izveštaju OEBS-a.
OEBS smatra da obim nasilja nad ženama i devojčicama u području obuhvaćenom istraživanjem poziva na pojačane napore za implementaciju zakona i poboljšanje akcionih planova koji će se baviti svim oblicima nasilja koje doživljavaju žene i devojčice.
U izveštaju se navodi da je istraživanje jasno pokazalo da sve žene, bez obzira na njihov ekonomski ili socijalni status mogu doživeti nasilje, ali neke grupe žena su na višem rizičnom nivou. Ti rizici uključuju siromaštvo, ekonomsku zavisnost ili decu.
Na osnovu prikupljenih podataka, ne sve žene prijavljuju slučajeve nadležnim vlastima i još ređe traže pomoć od ostalih institucija.
"Prepreke u traženju pomoći su ukorenjene u stavovima koji ućutkuju žene i štite zlostavljača, kao i zbog nedostatka poverenja žena u vlasti da mogu da im pomognu ili da ih zaštite", navodi se u izveštaju gde se priznaje da većina žena, u slučaju da dožive nasilje, ne znaju šta da rade i nisu obaveštene o postojanju lokalnih specijaliziranih organizacija koje nude podršku.
Područje koje je pokriveno u ovom istraživanju, kao i ljudi koji žive na datoj teritoriji, dele zajednička iskustva, uključujući i konflikt. Međutim, predstavnici OEBS-a su naglasili da su podaci ukazali da je problem nasilja nad ženama gotovo istovetan ne samo u ovom regionu, već i na teritoriji Evropske unije.
"Interesantno je da nema tako velike razlike u podacima dobijenim iz ovog istraživanja. Cifre su toliko mračne da je svakom političaru jasno da se nešto mora preduzeti", ocenio je Thomas Gremingerm, generalni sekretar OEBS-a.