Sto miliona evra oduzeto je od kriminalnih grupa u Srbiji za samo godina dana od primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. To govori koliko su kriminalne grupe bile moćne, a država žmurila ili nemoćna pred vezom koju je ovaj novac gradio možda i unutar državnog sistema.
Poduži je spisak onih iz kriminalnog miljea u Srbiji kojima bi uskoro imovina mogla na doboš. Pripadnici zemunskog klana, Legija, narko dileri, privredna mafija, aktuelni slučaj Šarić i još desetine manje poznatih. Ministrarka pravde Snežana Malović kaže da se rezultati primene Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom mogu smatrati veoma dobrim.
U ovom trenutku predstanici Direkcije preuzimaju još jednu kuću u nizu Šarićevih saradnika od 300 kvadratnih metara koja se nalazi na tatarskom brdu u Sremskoj Kamenici. Juče je preuzet objekat od 140 kvadratnih metara u Šilerovoj ulici.
Dosadašnja praksa u primeni zakona pokazuje veliki značaj finansijske istrage, budući da rezultati pokazuju da su veliki deo imovine formalno uopšte ne nalazi u vlasništvu okrivljenih već da je imovina preneta na druga, sa njima povezana lica.
Ministar policije Ivica Dačić precizira šta je MUP uspeo da identifikuje za godinu dana:
"Jedinica za finsijske istrage je od prvog juna 2009. godine od kada je počela sa radom na osnovu zahteva specijalnog tužioca identifikovala odnosno prikupila dokaze o sledećoj imovini: 300 stanova, kuća, poslovnih prostora i garaža oko sto motora, automobila i teretnih vozila, kao i devet miliona eura i više miliona dinara."
Solidan početak
"Prema tome nije to samo veza između kriminalnih bandi to je veza između onih koji pokušavaju da u legalne tokove uključe taj prljavi novac, koji su stekli vršenjem krivičnih dela a zatim ubacivanje u legalne tokove i privatizaciju Srbije. Sve će učiniti Vrhovni kasacioni sud i sve sudije u Srbiji da se taj postupak privede kraju."
Trenutno tek oko 30 odsto oduzete imovine daje u zakup, jer potencijalne zakupce sprečava strah, a mesečni prihod dostiže 12.000 evra.
Da li sa zakašnjenjenjem, ali je očigledno da Srbija želi da suzbije organizovani kriminal, kaže Milan Škulić profesor pravnog fakulteta u Beogradu.
"Taj neki početak je očekivan. On je solidan. Da bi se trajno oduzimanje moglo smatrati definitivnim iako su procesi počeli, može se smatrati definitivnim tek onda kada i one pravosudne presude budu donesene."
S druge strane vezano za postupanje sa tom imovinom nakon trajnog oduzimanja, tu naravno zavisi dosta toga od vrste imovine. U osnovi nebi trebalo da bude realne opasnosti da će ta imovina ostati da propadne, jer ima uvek načina da se rasporedi kako pokretna tako i nepokretna i već je neko iskustvo tu stečeno.
Procenjuje se da bi država bi mogla da zapleni i do dve milijarde evra vrednosti koju poseduju organizovane kriminalne grupe.
Poduži je spisak onih iz kriminalnog miljea u Srbiji kojima bi uskoro imovina mogla na doboš. Pripadnici zemunskog klana, Legija, narko dileri, privredna mafija, aktuelni slučaj Šarić i još desetine manje poznatih. Ministrarka pravde Snežana Malović kaže da se rezultati primene Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom mogu smatrati veoma dobrim.
U ovom trenutku predstanici Direkcije preuzimaju još jednu kuću u nizu Šarićevih saradnika od 300 kvadratnih metara koja se nalazi na tatarskom brdu u Sremskoj Kamenici. Juče je preuzet objekat od 140 kvadratnih metara u Šilerovoj ulici.
Dosadašnja praksa u primeni zakona pokazuje veliki značaj finansijske istrage, budući da rezultati pokazuju da su veliki deo imovine formalno uopšte ne nalazi u vlasništvu okrivljenih već da je imovina preneta na druga, sa njima povezana lica.
Ministar policije Ivica Dačić precizira šta je MUP uspeo da identifikuje za godinu dana:
"Jedinica za finsijske istrage je od prvog juna 2009. godine od kada je počela sa radom na osnovu zahteva specijalnog tužioca identifikovala odnosno prikupila dokaze o sledećoj imovini: 300 stanova, kuća, poslovnih prostora i garaža oko sto motora, automobila i teretnih vozila, kao i devet miliona eura i više miliona dinara."
Solidan početak
Okrugli sto povodom prve godine od primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, 30. mart 2010. Foto: Radovan Borović
Kriminalci su kao po pravili stečeni profit "prali "kroz legalne poslove ali i za korupciju državnih funkcionera, kupovinu medija i upravljanje finansijskim institucijama. Kako bi se suzbile veze između pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija i organizovanog kriminala, što je u ranijoj praksi bio čest slučaj, Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović kaže da se prilikom opšteg izbora sudija o tome vodilo itekako računa: 
"Prema tome nije to samo veza između kriminalnih bandi to je veza između onih koji pokušavaju da u legalne tokove uključe taj prljavi novac, koji su stekli vršenjem krivičnih dela a zatim ubacivanje u legalne tokove i privatizaciju Srbije. Sve će učiniti Vrhovni kasacioni sud i sve sudije u Srbiji da se taj postupak privede kraju."
Trenutno tek oko 30 odsto oduzete imovine daje u zakup, jer potencijalne zakupce sprečava strah, a mesečni prihod dostiže 12.000 evra.
Da li sa zakašnjenjenjem, ali je očigledno da Srbija želi da suzbije organizovani kriminal, kaže Milan Škulić profesor pravnog fakulteta u Beogradu.
"Taj neki početak je očekivan. On je solidan. Da bi se trajno oduzimanje moglo smatrati definitivnim iako su procesi počeli, može se smatrati definitivnim tek onda kada i one pravosudne presude budu donesene."
S druge strane vezano za postupanje sa tom imovinom nakon trajnog oduzimanja, tu naravno zavisi dosta toga od vrste imovine. U osnovi nebi trebalo da bude realne opasnosti da će ta imovina ostati da propadne, jer ima uvek načina da se rasporedi kako pokretna tako i nepokretna i već je neko iskustvo tu stečeno.
Procenjuje se da bi država bi mogla da zapleni i do dve milijarde evra vrednosti koju poseduju organizovane kriminalne grupe.