Svake sekunde na svijetu kamion garderobe završi na deponiji. Svaki bačeni komad odeće, utiče i na životnu sredinu, a kada uzmemo u obzir koliko se baci, logično je pitanje: kako tome stati na put? Može li moda da bude održiva? Ili u najmanju ruku – održivija?
Da li odgovor na smanjenje tekstilnog otpada možda donekle leži u radnjama polovne odeće? Saznajte u ovoj epizodi podcasta Glasom mladih.
Slušajte i pratite Glasom mladih
►Spotify ►Apple Podcast ►Google Podcast ►Podcast.rs
Vaš browser nepodržava HTML5
Second hand - trend ili održiva moda?
U potrazi za odgovorom posjetili smo jednu radnju polovne odeće u Beogradu. Društvo nam je pravila Jelena Boljević, te smo je i pitali zbog čega kupuje u second hand prodavnicama.
"Pre svega, kupujem zato što je to odeća koja, ako je neko od nas ne kupi, odlazi na deponiju. To mi je negde, glavni razlog. Takođe, budimo realni, zbog razlike u ceni. Mnogo je povoljnija odeća nego u tradicionalnim prodavnicama i možda jedan od meni lično omiljenih razloga je to što mogu da nađem neku odeću koja ne može da se nađe nigde drugde, neke starinske posebne komade, vintage konkretno."
Kaže da i njeni razlozi za kupovinu u prodavnicama sa polovnom odećom imaju veze i sa održivom modom.
"Negde to je održiviji vid kupovine, jer kupovina sama po sebi već donekle nije održiva ako se po mom mišljenju ne kupuje od malih proizvođača direktno, i ako mi ne znamo u kakvim uslovima je ta stvar nastala."
Destigmatizacija second hand odeće
Potragu za odgovorima nastavili smo kroz razgovor sa Dunjom Jovanović, suosnivačicom F.fm platforme, koja se bavi promovisanjem održive mode i ekologije.
"Imam odeću koju sam nasledila od mame koji i dalje nosim, tako da to nekako i govori o kvalitetu odeće koja se proizvodila tih 70ih i 80ih, dakle ona je i dalje u savršenom stanju i zaista nosim te komade već godinama", kaže nam Dunja.
Možemo da kažemo da je kupovina second hand garderobe neka vrsta reciklaže
Svake godine proizvede se 92 tone tekstilnog otpada. I Dunja kaže da je modna industrija u vrhu zagađivačkih industrija, pored naftne, industrije mesa i drugih.
Problem je tu što modna industrija uopšte ne mora da bude veliki zagađivač, ali prosto zbog društva u kom živimo, u kome je kapital na prvom mestu, onda se i modnoj industriji isplati da proizvodi jeftinije, a u većim količinama ne razmišljajući o ekološkim posledicama."
Da li onda second hand odjeća možda može da bude primjer održive mode ili barem jedno od rešenja? Jovanović kaže da je svakako polovna odeća bolje rešenje nego da kupujemo nove stvari stalno. Jer onda odeći dajemo drugi život.
"Predmet ne ode na deponiju, već se ponovo prodaje, cirkuliše i dobija svoj novi život."
Dodaje da danas moramo da obratimo pažnju i na hiperkonzumerizam i način na koji kupujemo. Navodi i da je prema podacima britanske organizacije za održivu modu Eco Age, hiperkonzumerizam postao "boljka današnjice."
"Oni su izneli tu cifru da mi kupujemo danas 400 odsto više nego pre 20 godina, što je zabrinjavajuće. Dosta je veliki porast, jer prosto marketing utiče na nas da nas motiviše da kupujemo sve više i više i najčešće stvari koje nam nisu potrebne, nego su trendi."
Vaš browser nepodržava HTML5
Prva bh. biodizajnerica želi promijeniti svijet
Koliko treba da obratimo na način na koji kupujemo odeću, šta da radimo sa starim komadima, koliko je održiva moda zaista održiva? Da li postoje programi za smanjenje tekstilnog otpada? Sve ovo saznajte u ostatku podcasta Glasom mladih.
O podcastu 'Glasom mladih'
U "Glasom mladih" razgovaramo sa mladima u zemljma Zapadnog Balkana, njihovim željama, težnjama i problemima. Svake sedmice pričamo sa uspješnim ljudima, onima kojima se još uvijek nije pružila prilika da svoje talente pokažu na pravi način, ali i onima koji su spremni mijenjati svijet u kojem žive.
Epizode pronađite na našem sajtu, na društvenim mrežama, na Apple Podcastima, Spotify i Google Podcastima. Vikendom smo sa vama kroz naše radijske programe.
Detaljnije informacije kako slušati ovaj i naše druge podcaste pronađite ovdje.