Različite su procene učinka nove vlasti u Beogradu u odnosu na susednu BiH. Sa jedne strane, na samom početku svog predsednikovanja Tomislav Nikolić je svojim izjavama o negiranju genocida u Srebrenici i besperspektivnosti države BiH iritirao susede, sa druge strane, nova vlast je uspela da napravi konkretne pomake pre svega nedavnim potpisivanjem sporazuma tužilaštava za ratne zločine.
Koliko je neučinkovitost Tadićeve vlade olakšala novoj vlasti u Beogradu da i najmanjim pomakom dobije prelaznu ocenu za odnose sa Sarajevom, toliko je radikalsko-miloševićevska prošlost predsednika države Tomislava Nikolića i predsednika Vlade Ivice Dačića bila ozbiljna prepreka koju je trebalo prevladati. Koliko je u tome uspeo Beograd čiji je premijer dva puta posetio Sarajevo, a krajem godine uzvratnu premijersku posetu Beogradu utanačio šef diplomatije Vlade Srbije Ivan Mrkić? Dobrodošlica predsedniku Nikoliću, međutim, iz Sarajeva još nije upućena. Šta se sve od prošlog leta, od ustoličenja nove vlasti, događalo na relaciji Beograd-Sarajevo?
Nedavnim potpisivanjem dugo pripremanog, pa odlaganog Protokola o saradnji dva Tužilaštva za ratne zločine o razmeni dokaza i informacija Beograd je demonstrirao da ne želi više da remeti odnose proizvođenjem slučajeva kakvi su bili hapšenje po beogradskim poternicama Ilije Jurišića, Ejupa Ganića, pa generala Jovana Divjaka...
Više od svega, ipak, Beograd je otvorio prostor za otopljavanje sa Sarajevom, svojom distancom prema nekada omiljenom čelniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, kaže Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator.
”Jasno je da nema one srdačnosti koja je krasila odnose Milorada Dodika i Borisa Tadića. Ako se držimo logike spojenih sudova, onda je za pretpostaviti da to otvara prostor za poboljšanje odnosa sa Federacijom”, ocenjuje Jakšić.
Naznaka promene pravca
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za Srbiju kaže da normlizaciju odnosa dve zemlje još uvek otežava različito gledanje na 90-te godine.
“Saradnja sa Haškim tribunalom i uopšte saradnja na procesuiranju ratnih zločina, kao i tumačenje rata u 90-im, glavna je tačka u kojoj se dve zemlje zapravo sukobljavaju. Srbija stalno pokušava da izjednači odgovornost za rat, zato drži otvoren slučaj Dobrovoljačke ulice, da bi navodno pokazala da su Bošnjaci napadom na JNA započeli rat. Ova poseta premijera može da bude naznaka da je moguće krenuti u drugom pravcu”, kaže oprezno Sonja Biserko.
Očekivalo se da će naprednjaci i socijalisti birati reči i pažljivo meriti postupke kako bi uverili susede, čija su sećanja na opsadu Sarajeva, genocid u Srebrenici, etničko čišćenje zapadne i istočne Bosne još sveža i bolna, da sada vode drugačiju politiku.
Međutim, samo što je došao na vlast, novi predsednik Srbije, naprednjak Tomislav Nikolić svojim radikalskim rečnikom otežao je, inače, težak put do poverenja suseda i to na najosetljivijem primeru.
Iza toga postalo je jasno da je predsednička poseta Sarajevu za neko vreme nemoguća.
Vratila su se sećanja na ratne godine i pitanje da li 20 godina stariji Nikolić ima drugačija uverenja nego u vreme kada je polagao zakletvu primajući od Vojislava Šešelja titulu četničkog vojvodne. Romanija, '93. godine:
Tako je bilo na Romaniji '93. a u Banja Luci krajem 2012. sada kao predsednik Srbije, Nikolić Sarajevu, poručuje:
“BiH je država. Članica UN. Glavni grad Sarajevo. Dva entiteta, tri naroda. I sve to poštujem.”
Premijer Ivica Dačić preuzeo je na sebe i ovaj vruć bosansko srpski krompir i već dva puta bio u glavnom gradu BiH.
“Pa, koliko to godina, decenija i vekova treba da prođe, da mi rešimo naše odnose, da se pomirimo? ”
Sve u svemu, delikatni odnosi između dve susedne zemlje polako otopljavaju, tome u prilog i najavljena skorašnja poseta predsednika Skupštine Srbije Nebojše Stefanovića Sarajevu. A u Beogradu se nadaju da bi moglo doći i do, za sada, zaleđenog susreta na državnom vrhu.
Koliko je neučinkovitost Tadićeve vlade olakšala novoj vlasti u Beogradu da i najmanjim pomakom dobije prelaznu ocenu za odnose sa Sarajevom, toliko je radikalsko-miloševićevska prošlost predsednika države Tomislava Nikolića i predsednika Vlade Ivice Dačića bila ozbiljna prepreka koju je trebalo prevladati. Koliko je u tome uspeo Beograd čiji je premijer dva puta posetio Sarajevo, a krajem godine uzvratnu premijersku posetu Beogradu utanačio šef diplomatije Vlade Srbije Ivan Mrkić? Dobrodošlica predsedniku Nikoliću, međutim, iz Sarajeva još nije upućena. Šta se sve od prošlog leta, od ustoličenja nove vlasti, događalo na relaciji Beograd-Sarajevo?
Nedavnim potpisivanjem dugo pripremanog, pa odlaganog Protokola o saradnji dva Tužilaštva za ratne zločine o razmeni dokaza i informacija Beograd je demonstrirao da ne želi više da remeti odnose proizvođenjem slučajeva kakvi su bili hapšenje po beogradskim poternicama Ilije Jurišića, Ejupa Ganića, pa generala Jovana Divjaka...
Više od svega, ipak, Beograd je otvorio prostor za otopljavanje sa Sarajevom, svojom distancom prema nekada omiljenom čelniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, kaže Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator.
”Jasno je da nema one srdačnosti koja je krasila odnose Milorada Dodika i Borisa Tadića. Ako se držimo logike spojenih sudova, onda je za pretpostaviti da to otvara prostor za poboljšanje odnosa sa Federacijom”, ocenjuje Jakšić.
Naznaka promene pravca
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za Srbiju kaže da normlizaciju odnosa dve zemlje još uvek otežava različito gledanje na 90-te godine.
“Saradnja sa Haškim tribunalom i uopšte saradnja na procesuiranju ratnih zločina, kao i tumačenje rata u 90-im, glavna je tačka u kojoj se dve zemlje zapravo sukobljavaju. Srbija stalno pokušava da izjednači odgovornost za rat, zato drži otvoren slučaj Dobrovoljačke ulice, da bi navodno pokazala da su Bošnjaci napadom na JNA započeli rat. Ova poseta premijera može da bude naznaka da je moguće krenuti u drugom pravcu”, kaže oprezno Sonja Biserko.
Očekivalo se da će naprednjaci i socijalisti birati reči i pažljivo meriti postupke kako bi uverili susede, čija su sećanja na opsadu Sarajeva, genocid u Srebrenici, etničko čišćenje zapadne i istočne Bosne još sveža i bolna, da sada vode drugačiju politiku.
Međutim, samo što je došao na vlast, novi predsednik Srbije, naprednjak Tomislav Nikolić svojim radikalskim rečnikom otežao je, inače, težak put do poverenja suseda i to na najosetljivijem primeru.
Iza toga postalo je jasno da je predsednička poseta Sarajevu za neko vreme nemoguća.
Vratila su se sećanja na ratne godine i pitanje da li 20 godina stariji Nikolić ima drugačija uverenja nego u vreme kada je polagao zakletvu primajući od Vojislava Šešelja titulu četničkog vojvodne. Romanija, '93. godine:
Tako je bilo na Romaniji '93. a u Banja Luci krajem 2012. sada kao predsednik Srbije, Nikolić Sarajevu, poručuje:
“BiH je država. Članica UN. Glavni grad Sarajevo. Dva entiteta, tri naroda. I sve to poštujem.”
Premijer Ivica Dačić preuzeo je na sebe i ovaj vruć bosansko srpski krompir i već dva puta bio u glavnom gradu BiH.
“Pa, koliko to godina, decenija i vekova treba da prođe, da mi rešimo naše odnose, da se pomirimo? ”
Sve u svemu, delikatni odnosi između dve susedne zemlje polako otopljavaju, tome u prilog i najavljena skorašnja poseta predsednika Skupštine Srbije Nebojše Stefanovića Sarajevu. A u Beogradu se nadaju da bi moglo doći i do, za sada, zaleđenog susreta na državnom vrhu.