Piše: Matthew Luxmoore
Kremlj je za 2020. godinu planirao sezonu političkih predstava, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Posle velike rekonstrukciju vlade u januaru trebalo je da 22. aprila sledi nacionalni referendum za potvrdu ustavnih promena koje bi predsedniku Vladimiru Putinu omogućile da vlada do 2036. godine.
Na 9. maj, proslave Dana pobede s obeležavanjem 75. godišnjice pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu mogle su da zaključe stvar, potvrđujući krunisanje Putina kao najdugovečnijeg lidera u Moskvi od sovjetskog diktatora Josifa Staljina velikom vojnom paradom na Crvenom trgu i snimcima prikladnim za arhive.
Međutim, onda se umešala pandemija COVID-19, i glasanje i parada su odloženi. Dok se u aprilu i maju korona virus širio Rusijom, ljudi u Kremlju su pokušavali da spasu planove. Početkom juna, Putin je najavio da će glasanje biti 1. jula, nedelju dana posle pomerenog datuma održavanja parade na Crvenom trgu.
"Ispunili smo glavni zadatak – da sprečimo eksplozivan negativan razvoj situacije", rekao je na konferencijskom video razgovoru sa zvaničnicima. "To nam omogućuje povratak u normalan život dok se situacija postepeno stabilizuje".
Pročitajte i ovo: Pandemija preti vojnoj paradi na Crvenom trguOdloženi spektakl 24. juna trebalo je da vrati prvobitnu viziju, podstičući patriotizam dok gradovi širom Rusije ulažu maksimalne napore da promovišu predstojeće glasanje.
"Za mnoge ljude pobednička parada je kvintesencija patriotizma", rekao je politički analitičar Konstantin Kalačjov. "Trebalo bi da pomogne u podizanju društvenog blagostanja i optimizma i da pokaže ljudima da je Rusija na dobrom putu, da poštujemo našu istoriju i da se ponosimo podvizima naših predaka".
Smanjena proslava
Kremlj je 23. juna potvrdio zemlje čiji će lideri prisustvovati: Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Srbija, Tadžikistan i Uzbekistan. Na listi su se našli i član bosanskohercegovačkog multietničkog predsedništva i de fakto lideri separatističkih gruzijskih regiona Južne Osetije i Abhazije, koje Rusija priznaje kao nezavisne države.
Za najavljene goste preduzete su posebne mere predostrožnosti kako bi se zaklonili od Putina, koji je veći deo prethodna tri meseca bio izolovan u svojoj rezidenciji van Moskve, navodno se sastajući samo s posetiocima koji su prošli kroz specijalni tunel za dezinfekciju i koji su testirani na COVID-19.
Parada usred pandemije
Blumberg (Bloomberg) je izvestio da je skoro 80 veterana Drugog svetskog rata, odabranih da sede blizu Putina na vojnoj paradi, bilo u karantinu u odmaralištu kod Moskve, u okviru mera da ruski predsednik ne bude izložen korona virusu. Vojni list Crvena zvezda izvestio je da će na paradu doći specijalno dezinfikovanim autobusom.
Putin je 24. juna s liderima na tribinama iznad Crvenog trga posmatrao marš vojnika, prolazak tenkova, interkontinentalnih balističkih raketa i druge vojne opreme.
Dolazak lidera s malo težine na međunarodnoj sceni daleko je od prisustva kakvom se Moskva nadala kada je početkom godine bila u poslednjim pripremama za grandioznu paradu 9. maja. Francuska, Kina, Češka i druge zemlje povukle su svoje potvrde za dolazak kada je korona virus izazvao odlaganje, ostavivši Putina sa smanjenom proslavom.
Odložena parada na Crvenom trgu trebalo je da se poklopi s drugim, manjim paradama koje se tradicionalno dešavaju širom Rusije. Ali najmanje 17 od 85 ruskih regiona otkazalo je svoje parade, navodeći lokalni porast slučajeva korona virusa i rizike po stanovništvo.
Pročitajte i ovo: Uprkos pandemiji, u Moskvi parada za Dan pobjedeTa otkazivanja postavila su dodatna pitanja o Putinovoj odluci da paradu održi u vreme kada broj slučajeva korona virusa u Rusiji i dalje raste, iako postepeno opada u Moskvi, ali bez znakova posustajanja u drugim regionima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je odluka zasnovana na "dubokoj analizi ruske epidemiološke situacije zasnovanoj na naučnim i stručnim zaključcima".
U zajedljivom parodijskom videu objavljenom dan pre parade, glumac koji se predstavlja kao Nevladimir Nevladimirovič Neputin predložio je drugačije, obraćajući se Putinu na pitanje: "Zašto kažete da je epidemija završena kada besni?" Za dan od postavljanja, video je pregledan gotovo 1,7 miliona puta na Jutjubu (YouTube).
"Šta nam je dođavola to trebalo?"
U Moskvi, gde su ograničenja postepeno ublažena od početka juna, na neočekivani slobodni dan hiljade ljudi su uživale u toplom vremenu na verandama restorana i klupama u parku ili šetajući ulicama s ledenom kafom u rukama. Činilo se da je malo njih bilo briga za paradu, čije probe su redovno održavane od kraja aprila.
"Srećna sam što ne moram na posao", rekla je Ana Kolesnikova, menadžerka za kancelarijske poslove koja je šetala s prijateljima centralnim moskovskim parkom. "Moramo se sećati poginulih u ratu, ali mislim da mnogi ljudi danas ne obraćaju pažnju".
Za Putina, koji je predsednik ili premijer Rusije od 1999. godine, parada je takođe bila rutina, bez nekih razlika u odnosu na prethodne osim po promenjenom datumu.
Ali za lidera čija je javna podrška pala poslednjih godina, to je bila prilika za nešto pozitivnog isticanja uoči glasanja o ustavnim promenama koje bi mu, između ostalog, dale mogućnost da se kandiduje za još dva šestogodišnja predsednička mandata pošto njegov trenutni mandat završi 2024. godine.
U intervjuu za državnu televiziju uoči parade, Putin je rekao da još nije odlučio da li će se opet kandidovati, mada je sugerisao da bi odluka da to ne uradi mogla izazvati nestabilnost, jer, kako je rekao, s približavanjem 2024. godine "normalan ritam rada mnogih delova vlade biće zamenjen potragom za mogućim naslednicima".
Putin nije spomenuo glasanje u svom obraćanju na paradi koja je emitovan uživo. Govorio je o ogromnoj ceni koju je platio SSSR pomažući svetu da pobedi fašizam i pozvao Ruse da se ujedine u sećanju na 27 miliona sovjetskih vojnika i civila za koje se procenjuje da su poginuli u tom naporu.
"Nemoguće je zamisliti šta bi se desilo svetu da ga Crvena armija nije odbranila", rekao je Putin. Sovjetskim vojnicima, dodao je, "nisu bili potrebni rat, druge zemlje, ni slava, ni čast. Oni su želeli da dokrajče neprijatelja, pobede i vrate se kući. I platili su nenadoknadivu cenu za slobodu Evrope".
Ankete pokazuju da 75 godina kasnije većina Rusa pobedu nad nacističkom Nemačkom, u onome što nazivaju Veliki otadžbinski rat, vide kao kamen temeljac nacionalnog identiteta.
Kritičari su se, međutim, obrušili na troškove parade i doveli u pitanje vreme njenog održavanja, tvrdeći da je to providan trik za skupljanje podrške predsedniku uoči glasanja za ustavne promene koje je on pokrenuo i podržao.
"Čitava država je zapanjena: za šta nam je dođavola trebala parada? Zbog čega je ona potrebna?", rekao je istaknuti Putinov protivnik Aleksej Navaljni u videu objavljenom na njegovom Jutjub kanalu. "Svi u zemlji znaju da je celo to ludilo samo zbog jedne osobe".