U verbalnom napadu šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) i haškog osuđenika Vojislava Šešelja u Skupštini Srbije na novinarku lista Danas Snežanu Čongradin, povodom njenog teksta "Zašto nisam napisala izveštaj iz Srebrenice", ima elemenata krivičnog dela rasne i druge diskriminacije, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) advokat Veljko Milić.
Pročitajte i ovo: Ta negirana reč genocidZbog toga bi, dodaje on, Tužilaštvo moglo da reaguje po službenoj dužnosti.
"Javno tužilaštvo ima pravo da goni krivična dela i po službenoj dužnosti. Tako da, čim javni tužilac sazna da je izvršeno neko krivično delo, može da preduzme krivično gonjenje", kaže Milić.
Predsednica Skupštine Maja Gojković, odnosno predsedavajući tom sednicom, zbog nereagovanja na govor kojim se ruši dostojanstvo Skupštine i širi mržnja može samo politički da odgovara, objašnjava advokat Milić.
Takođe, moguće je da 30 poslanika zatraži smenu predsednice Skupštine, a da bi bila smenjena, za to treba da glasa većina, a to je u sadašnjem odnosu snaga u parlamentu praktično nemoguće, kaže Milić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zločini Vojislava Šešelja
Šta treba da se desi pa da se pokrene odgovornost Vojislava Šešelja, koji se i danas ponaša u maniru 90-ih kada je mahao pištoljem pred Parlamentom i sastavljao spiskove novinara sa nepodobnim imenima i prezimenima da bi bili čitani preko državne televizije?
Šešelj je, uz lične uvrede na račun izgleda novinarke lista Danas, izjavio da bi je poslao 20 godina na robiju zato što je u reportaži iz Potočara napisala da je novinarka "u državi koja je počinila genocid i koja ni dan danas ne da se nije suočila sa tim, već je celokupno društvo u načelu sve dalje od tog procesa".
Milić: Šešelj povredio poslovnik
Advokat Milić kaže da je Šešelj povredio član 107 Poslovnika o radu Skupštine, a da je predsedavajući trebalo da postupi po članu 108 i izrekne mu kaznu.
U članu 107 Poslovnika o radu Skupštine propisano je da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica. U sledećem članu piše da zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere - opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.
Ništa od toga nije primenjeno tog 16. jula, a ni sutradan.
JUKOM: Sprečiti kršenje poslovnika
Nevladin Komitet pravnika za ljudska prava se pismom obratio predsednici Skupštine Maji Gojković i Vladimiru Marinkoviću, koji je predsedavao Četrnaestim vanrednim zasedanjem Narodne skupštine, 16. jula 2019. godine, ukazujući da su učinjene ozbiljne zloupotrebe prava narodnih poslanika jasno propisanih Poslovnikom Narodne skupštine, kao i da su prekršeni Ustav i zakoni Republike Srbije.
Šešelj je, piše u pismu, svojim izlaganjem diskreditovao i vređao novinarku i braniteljke ljudskih prava i širio govor mržnje koji je izričito zabranjen Ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije.
Nedopustivi mizogini, seksistički i uvredljivi komentari: Brankica Jaković
Komitet traži od predsednice Skupštine da spreči "svako grubo kršenje Poslovnika, da sankcioniše svaki vid govora mržnje, budući da se time stvara atmosfera linča i netrpeljivosti u društvu i ozbiljno narušava već ugrožen ugled Narodne skupštine Srbije."
Reagovala je i Brankica Janković, poverenica Srbije za zaštitu ravnopravnost izjavom da su nedopustivi mizogini, seksistički i uvredljivi komentari narodnog poslanika Vojislava Šešelja.
'Šešelj radi kako misli da treba'
Đorđe Milićević, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS), koja je u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS) Aleksandra Vučića, odbio je da komentariše napad Vojislava Šešelja na novinarku Snežanu Čongradin.
Rekao je da nije bio u sali kada je govorio Šešelj i da ne zna o čemu se radi, ali i da se njega tiču samo stavovi njegove stranke i vladajuće partije.
"Ne pratim šta rade druge poslaničke grupe i nisam bio u tom trenutku u sali. Ono što je na nama je da zastupamo stavove poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i vladajuće koalicije. Gospodin Šešelj je dobio poverenje građana na izborima, njegovo je legitimno pravo da zastupa politiku svoje stranke na način kako on to smatra da treba. Svako snosi odgovornost za svoj rad", tako objašnjava svoju poziciju narodnog poslanika Milićević.
Pročitajte i ovo: Negiranje genocida na sajtu Ministarstva spoljnih poslova SrbijeGoran Ćirić, poslanik Demokratske stranke (DS), jedne od opozicionih stranaka koje bojkotuju rad Skupštine, kaže da su oni već pokretali pitanje oduzimanja mandata haškom optuženiku Vojislavu Šešelju ali da je to bilo bezuspešno, da su bez sankcija prolazila i ranija verbalna nasilja poslanika Šešelja čija su meta bili mnogi poslanici i poslanice. To je razlog za bojkot Skupštine kome je pribegao deo opozicije.
"Zbog nasilja u parlamentu vladajuće većine, a i takozvanih opozicionih poslanika kakav je Vojislav Šešelj, mi smo napustili Skupštinu sa zahtevima da ta najvažnija institucija u Republici Srbiji postane dostojna svog imena", kaže Ćirić.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), partije čiji poslanici se nisu pridružili bojkotu, osudila je naknadnim saopštenjem nasilje Vojislava Šešelja i ponovila stav da mu treba oduzeti poslanički mandat jer je pravosnažno osuđen u Hagu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Žene u crnom: Nazovite genocid genocidom
Aleksandar Marton, portparol LSV za RSE kaže da će njihova poslanička grupa preispitati odgovornost od predsedavajućeg zasedanja, Administrativnog odbora, do predsednice Skupštine.
"Predsednica Skupštine je ipak ta koja bi trebalo da se stara o poštovanju zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije", kaže Marton.
Skupštinu Srbije deo opozicionih poslanika bojkotuje od februara ove godine. Između ostalih zahteva je i smena predsednice Parlamenta Maje Gojković.