Političari, analitičari i obični Amerikanci pokušavaju da pronađu smisao i objašnjenje onoga što se 15. aprila dogodilo u Bostonu, kada su dvojica etničkih Čečena izveli teroristički napad u vreme maratona. Reakcije su često slične onima koje su usledile nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington, zbog čega se čuju i upozorenja da se ponavljanja talasa islamofobije u SAD ne sme dopustiti. Iz civilnih krugova se poziva da se tragedija iz Bostona shvati, pre svega, kao lekcija o inkluziji.
Erik Raš je bio jedan prvih među nekoliko konzervativnih komentatora koji je pretrpeo kritike zbog svoje prve reakcije. Naime, pre nego što otkriven identitet napadača on je na svom Tviter nalogu napisao da oni dolaze iz Saudijske Arabije. Kasnije kada su ga drugi Tviter korisnici pitali za razloge njegove tako nagle i nepromišljene osude muslimana, on je odgovorio još skandaloznije, “Da oni su zlo. Pobijmo ih sve". Kasnije je, pak, kratko rekao tek da je bio sarakastičan.
22. aprila, sedmicu posle eksplozije, bivši kongresmen iz Ilinoisa Džo Volš u izjavi kalanu MSNBS, nije bio puno obazriviji:
“Mi smo u ratu. Ova zemlja je dobila podsetnik da smo u ratu. Ne samo da bi trebalo da napravimo pauzu kada je u pitanju naša emigracija, već bi trebalo da počnemo profilisanje onih ko su nam u ovom ratu neprijatelj, to su: mladi muškarci muslimani”.
Aktivista za ljudska prava o direktor u Bostonu lociranog Američkog islamskog Kongresa Naser Vedej, podsetio je u izjavi za naš program, da su se sa sličnom retorikom u medijima američki muslimani suočili posle 11. septmebra 2001. godine.
“Još je od tada, uspostavljen obrazac. Kada se god dogodi nešto što se može povezati sa terorizmom i kada su u to umešani muslimani pojavljuje se zazor i raste islamofobija. To nije spontano, jer postoje oni koji pokušavaju sve muslimane da prikažu kao potencijalne teroriste i upravo oni doprinose porastu te vrste osećanja”, kaže Vedej.
On ipak navodi da je dobio i poruke podrške od civilnih grupa, običnih građana ali i vladinih službenika. Potvrđuje to i Almut Račovanski. Ona je koosnivač organizacije čečenskih zastupnika sa sedištem u Njujorku, grupe volontera koji rade sa Čečenima, naturalizovanim Amerikancima. Poruke podrške koje je dobila deli sa javnošću putem Interneta:
“’Njujork tajms’ je objavio članak o tome kako se osećaju Čečeni u Americi posle koga smo dobili puno poruka od ljudi koji su govorili ‘Mi smo Amerikanci i mi vas podržavamo. Ne bojte se. Želimo da vas upoznamo. Dobrodošli ste u našoj zemlji’. Zato što znam koliko su Čečeni u Americi i u Čečeniji posramljeni i užasnuti onim što se dogodilo formirala sam grupu na Fejsbuku koju sam nazvala, ‘Pogledajte kako su Amerikanci reagovali’. Veliki broj Čečena je vrlo pozitivno na to odgovorio”.
Incident u Bostonu u kom je stradalo troje ljudi, a povređeno 264, postao je još jedan ispit za multikulralnost američkog društva, ono po čemu se u ovoj zemlji tako ponose, ali i što je na stalnom testu i čestim proverama.
Erik Raš je bio jedan prvih među nekoliko konzervativnih komentatora koji je pretrpeo kritike zbog svoje prve reakcije. Naime, pre nego što otkriven identitet napadača on je na svom Tviter nalogu napisao da oni dolaze iz Saudijske Arabije. Kasnije kada su ga drugi Tviter korisnici pitali za razloge njegove tako nagle i nepromišljene osude muslimana, on je odgovorio još skandaloznije, “Da oni su zlo. Pobijmo ih sve". Kasnije je, pak, kratko rekao tek da je bio sarakastičan.
22. aprila, sedmicu posle eksplozije, bivši kongresmen iz Ilinoisa Džo Volš u izjavi kalanu MSNBS, nije bio puno obazriviji:
“Mi smo u ratu. Ova zemlja je dobila podsetnik da smo u ratu. Ne samo da bi trebalo da napravimo pauzu kada je u pitanju naša emigracija, već bi trebalo da počnemo profilisanje onih ko su nam u ovom ratu neprijatelj, to su: mladi muškarci muslimani”.
Aktivista za ljudska prava o direktor u Bostonu lociranog Američkog islamskog Kongresa Naser Vedej, podsetio je u izjavi za naš program, da su se sa sličnom retorikom u medijima američki muslimani suočili posle 11. septmebra 2001. godine.
“Još je od tada, uspostavljen obrazac. Kada se god dogodi nešto što se može povezati sa terorizmom i kada su u to umešani muslimani pojavljuje se zazor i raste islamofobija. To nije spontano, jer postoje oni koji pokušavaju sve muslimane da prikažu kao potencijalne teroriste i upravo oni doprinose porastu te vrste osećanja”, kaže Vedej.
On ipak navodi da je dobio i poruke podrške od civilnih grupa, običnih građana ali i vladinih službenika. Potvrđuje to i Almut Račovanski. Ona je koosnivač organizacije čečenskih zastupnika sa sedištem u Njujorku, grupe volontera koji rade sa Čečenima, naturalizovanim Amerikancima. Poruke podrške koje je dobila deli sa javnošću putem Interneta:
“’Njujork tajms’ je objavio članak o tome kako se osećaju Čečeni u Americi posle koga smo dobili puno poruka od ljudi koji su govorili ‘Mi smo Amerikanci i mi vas podržavamo. Ne bojte se. Želimo da vas upoznamo. Dobrodošli ste u našoj zemlji’. Zato što znam koliko su Čečeni u Americi i u Čečeniji posramljeni i užasnuti onim što se dogodilo formirala sam grupu na Fejsbuku koju sam nazvala, ‘Pogledajte kako su Amerikanci reagovali’. Veliki broj Čečena je vrlo pozitivno na to odgovorio”.
Incident u Bostonu u kom je stradalo troje ljudi, a povređeno 264, postao je još jedan ispit za multikulralnost američkog društva, ono po čemu se u ovoj zemlji tako ponose, ali i što je na stalnom testu i čestim proverama.