Proces dijaloga Kosova i Srbije nije transparentan, ostavio je po strani mnoge ekonomske i društvene probleme u zemlji, a u slučaju postizanja sporazuma, od izuzetne je važnosti međunarodni arbitražni instrument koji bi osigurao sprovođenje sporazuma Kosova i Srbije, rečeno je u četvrtak na diskusiji Grupe za pravne i političke studije na temu ’Šta posle 2. aprila: Dijalog Kosovo-Srbija i perspektiva za održivim rešenjem“.
Bivši ministar spoljnih poslova Skender Hyseni kazao je da su svi raniji pokušaji da se sa Srbijom postigne sporazum bili neuspešni, podsećajući na Rambuje, Beč, te dodatni pregovarački proces posle Beča.
On je, međutim, istakao da ovog puta kod njega postoji doza optimizma da stvari mogu da se kreću u pravom smeru, ukoliko se Kosovo u ovom dijalogu ponaša kao država. Hyseni je naglasio potrebu za adekvanim arbitražnim instrumentom koji bi pratio sprovođenje dogovora Kosova i Srbije.
„Očekujem da će se ovaj dijalog na kraju rezultovati početkom jedne teške ali normalne komunikacije između Kosova i Srbije, kao dve nezavisne i suverene države. Ukoliko bi to bio konačan rezultat, onda se možemo nadati da će to biti prvi put u istoriji ovih dveju država da se stvori mogućnost da Kosovo i Srbija uspostave fundamentalne premise za održiv mir, a što se treba okončati jednim mirovnim sporazumom, ratifikovanim u oba parlamenta ali sa adekvatnim međunarodnim arbitražnim instrumentom što se njegovog sprovođenja tiče“, kazao je Hyseni, dodajući da je sve to sad za sad nejasno.
Shpend Ahmeti iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje navodi da je situacija veoma napeta i da je nivo nepoverenja između dve strane najveći od posleratnog perioda. On je ubeđen da će na Kosovu biti dogovorena autonomija za Srbe, obzirom da su tri glavna elementa - teritorija, finansije i izvršna vlast - sada već vidljivi.
„Teritorija je sada definisana. Deset opština će formirati zajednicu ili asocijaciju srpskih opština; i finansije su definisane preko Razvojnog fonda za sever, koji će koristiti ova asocijacija. I sada je još ostalo da se definišu izvršne nadležnosti ove asocijacije. Kažu da neće biti izvršne vlasti, navodeći da će oni vlast preneti na opštine, a ukoliko opština želi preneti ovlašćenje na asocijaciju, to je nešto drugo. Ali jasno je da će opštine, ukoliko se postigne sporazum, odmah kreirati asocijaciju, te potom i Skupštinu, a nadležnosti opština će biti prenete na asocijaciju“, kazao je Ahmeti.
Kosovski publicista Agron Bajrami kazao je da je najveći problem dijaloga Kosova i Srbije to što je on najnetransparentniji politički proces u poslednjih 20 godina na Kosovu, a posledica toga su mnoge kontradiktorne izjave u stavovima dveju strana. On je takođe dodao i da postoji nedostatak planiranja narednih koraka, odnosno, šta se može desiti ukoliko se postigne ili ne postigne sporazum:
„Kakav god se sporazum postigao, ne vidimo da postoji mehanizam ili plan kako će se taj sporazum sprovesti, i ne vidimo ko su garanti, koje su to institucije koje preuzimaju odgovornost za sprovođenje, osim, naravno, Vlade Kosova. Dok se EU sa velikom dozom volje i energije odlučila da posreduje u ovom procesu, ona je odbila da preuzme odgovornost sprovođenja sporazuma ili da ponudi garancije pošto sporazum bude postignut. To je zato što mnogo toga oko čega se dogovori u kancelariji, teško je sprovesti na terenu, a naročito na jednom kao što je sever Kosova“, ocenjuje Bajrami.
On je dodao da je sav ovaj pritisak da se postigne sporazum ostavio po strani pitanja kao što su ekonomski razvoj, te društvene probleme u zemlji.
Bivši ministar spoljnih poslova Skender Hyseni kazao je da su svi raniji pokušaji da se sa Srbijom postigne sporazum bili neuspešni, podsećajući na Rambuje, Beč, te dodatni pregovarački proces posle Beča.
On je, međutim, istakao da ovog puta kod njega postoji doza optimizma da stvari mogu da se kreću u pravom smeru, ukoliko se Kosovo u ovom dijalogu ponaša kao država. Hyseni je naglasio potrebu za adekvanim arbitražnim instrumentom koji bi pratio sprovođenje dogovora Kosova i Srbije.
„Očekujem da će se ovaj dijalog na kraju rezultovati početkom jedne teške ali normalne komunikacije između Kosova i Srbije, kao dve nezavisne i suverene države. Ukoliko bi to bio konačan rezultat, onda se možemo nadati da će to biti prvi put u istoriji ovih dveju država da se stvori mogućnost da Kosovo i Srbija uspostave fundamentalne premise za održiv mir, a što se treba okončati jednim mirovnim sporazumom, ratifikovanim u oba parlamenta ali sa adekvatnim međunarodnim arbitražnim instrumentom što se njegovog sprovođenja tiče“, kazao je Hyseni, dodajući da je sve to sad za sad nejasno.
Shpend Ahmeti iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje navodi da je situacija veoma napeta i da je nivo nepoverenja između dve strane najveći od posleratnog perioda. On je ubeđen da će na Kosovu biti dogovorena autonomija za Srbe, obzirom da su tri glavna elementa - teritorija, finansije i izvršna vlast - sada već vidljivi.
„Teritorija je sada definisana. Deset opština će formirati zajednicu ili asocijaciju srpskih opština; i finansije su definisane preko Razvojnog fonda za sever, koji će koristiti ova asocijacija. I sada je još ostalo da se definišu izvršne nadležnosti ove asocijacije. Kažu da neće biti izvršne vlasti, navodeći da će oni vlast preneti na opštine, a ukoliko opština želi preneti ovlašćenje na asocijaciju, to je nešto drugo. Ali jasno je da će opštine, ukoliko se postigne sporazum, odmah kreirati asocijaciju, te potom i Skupštinu, a nadležnosti opština će biti prenete na asocijaciju“, kazao je Ahmeti.
Kosovski publicista Agron Bajrami kazao je da je najveći problem dijaloga Kosova i Srbije to što je on najnetransparentniji politički proces u poslednjih 20 godina na Kosovu, a posledica toga su mnoge kontradiktorne izjave u stavovima dveju strana. On je takođe dodao i da postoji nedostatak planiranja narednih koraka, odnosno, šta se može desiti ukoliko se postigne ili ne postigne sporazum:
„Kakav god se sporazum postigao, ne vidimo da postoji mehanizam ili plan kako će se taj sporazum sprovesti, i ne vidimo ko su garanti, koje su to institucije koje preuzimaju odgovornost za sprovođenje, osim, naravno, Vlade Kosova. Dok se EU sa velikom dozom volje i energije odlučila da posreduje u ovom procesu, ona je odbila da preuzme odgovornost sprovođenja sporazuma ili da ponudi garancije pošto sporazum bude postignut. To je zato što mnogo toga oko čega se dogovori u kancelariji, teško je sprovesti na terenu, a naročito na jednom kao što je sever Kosova“, ocenjuje Bajrami.
On je dodao da je sav ovaj pritisak da se postigne sporazum ostavio po strani pitanja kao što su ekonomski razvoj, te društvene probleme u zemlji.