Od ukupno 2. 232 podnetih zahteva za povraćaj oduzete imovine u Službu za katastar nepokretnosti Subotice do sada je stiglo oko 100 rešenja o vraćanju te imovine – za tri zgrade, jedan stan, 46 poslovnih prostora, oko 2.400 kvadratnih metara građevinskog zemljišta. Po osnovu oduzetog zemljišta građani potražuju 13.000 hektara, a do sada su rešenja pristigla za 130 hektara.
Taj tempo restitucije i izmene zakona s kraja 2014. izazvale su novo nezadovoljstvo kod nekadašnjih vlasnika, pre svega jer se time pomera početak izdavanja obveznica na ime oduzete imovine - sa 1. januara 2015. na decembar2017. godine, a rok isplate obveznica na januar 2018. godine.
Još prilikom donošenja Zakona o restituciji bivši vlasnici su ostali nezadovoljni jer država nije omogućila supstituciju za onu imovinu koja ne može biti vraćena u originalnom obliku.
Umesto toga, potražiocima je ponuđena varijanta obveznica, to jest hartija od vrednosti koje će, po najnovjim zakonskim izmenama, početi da se izdaju tek za dve godine, a čija isplata počinje kroz tri godine.
Mnogi bivši vlasnici smatraju da je i to jedno od praznih obećanja države i da će, umesto imovine predaka ili poštenog obeštećenja na ime oduzetog, dobiti samo deo toga, ili ništa.
Nevena Majstorović iz Subotice jedna je od mnogih koji očekuju povrat porodičnog imanja.
„Ja sam takođe podnela zahtev za vraćanje porodične kuće, odnosno u pitanju su dve kuće, a očekujem da mi se vrate i vinogradi i njive. Međutim, mislim da su male šanse da nam se to zaista vrati. To je sada već urbanizovano, na tim parcelama su izgrađene kuće, tako da ne znamo šta ćemo dobiti, da li će to biti obveznice, ili će nas na drugi način obeštetiti. U svakom slučaju, ako i budu obveznice, pitanje je da li ćemo imati šanse da ih unovčimo ikada“, navodi Nevena Majstorović.
Milan Uzelac, predsednik subotičkog udruženja za povrat imovine, napominje da je najnovija zakonska izmena ionako loš zakon još pogoršala.
„Zakon ustvari jako ograničava vraćanje oduzete imovine. Mi smo kao udruženje tokom samog donošenja tog zakona imali niz pimedbi koje nisu usvojene i sada je došlo na naplatu sve ono na šta smo mi upozoravali. Jedan od tih zahteva bio je i da se umesto obveznica imovina vraća u naturi, po principu zamene odnosno supstitucije, koja je sasvim moguća kada je reč o poljoprivrednom zemljištu. To, međutim, nije prihvaćeno“, kaže Uzelac.
Većina građana u Vojvodini potražuje upravo obradivo zemljište, ali se ono znatno sporije vraća od kuća i poslovnih prostora, na primer. Advokat Robert Sabadoš smatra da je ovde, između ostalog, reč i o nedostatku volje države da to brže reši.
„Ne znam zbog čega restitucije na ide brže. Tu je jedan od problema svakako i stav države, odnosno nedostatak političke volje da se izmeni deo zakona i uvede princip supstitucije imovine. Jer u korpusu državne zemlje ima dovoljno da se vrati oduzeta zemlja u stopostotnom iznosu. I zato ne vidim razlog što to ne bi ušlo u zakon, jer bi taj princip zamene omogućio da se svima kojima je zemlja oduzeta 1946. godine ona i vrati“, napominje Sabadoš.
Kako navode u pomenutom udruženju, veliki broj oduzetih imanja je privatizovan, ili su pak poljoprivredne parcele pretvorene u građevinsko zemljište, što znači da je tu imovinu nemoguće u vratiti u izvornom obliku.
A kako nema supstitucije, nekadašnja porodična imanja biće pretvorena u papire, a njihova naplata zavisiće od novca u državnoj kasi za te namene - koja je očito prazna, s obzirom na novo prolongiranje izdavanja tih obveznica.