Nepoznate osobe iscrtale su kukasti krst i potpis UF87, simbol koji se povezuje sa jednom ekstremističkom beogradskom navijačkom grupom, na Spomen obeležju stradalima u Drugom svetskom ratu u beogradskom naselju Jajinci. Na tom mestu su nacisti ubili i sahranili 80 000 muškaraca, žena i dece…. Antifašista, Jevreja, Roma i Srba. Nekoliko dana pošto su se pojavili sramni napisi gradonačelnik Beograda Siniša Mali priključio se njihovom uklanjanju sa spomenika koji je jedino podsećanje na hiljade ubijenih.
Svastika, simbol nacističke Nemačke, napis “Smrt komuni”, uz četiri ćirilična slova "s" nestali su sa spomen obeležja na stratištu desetina hiljada ljudi ubijenih u prvoj polovini četredesetih godina prošlog veka. Ružili su ga čitave ove nedelje, pošto su nadležnima iz Zavoda za zaštitu spomenika, prijavljeni još u ponedeljak.
Javnost je alarmirana putem društvenih mreža, a na kraju je ta informacija stigla i do Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, koji se na mestu događaja lično postarao da grafiti mržnje budu uklonjeni.
“Ovo nije poruka Beograđana! Ovo nije slika Beograda! Nađite neki drugi grad, nađite neku drugu zemlju. Takve poruke mržnje nećemo dozvoliti u našem gradu”, poručio je vandalima gradonačelnik Beograda.
S obzirom da ovo nije prvi put da se poruke iste ili slične sadržine ispisuju baš na ovom spomeniku, Mali je obelodanio da se razmatra uvođenje video nadzora ili češće patrole komunalne policije kako bi se budući ispadi izgrednika sprečili.
Pitali smo ga, međutim, da li će to biti dovoljno s obzirom na učestale primere revizije istorije ili rehabilitovanja četničkih vođa, što nesumnjivo doprinosi ovakvim ispadima.
“Ono što ja znam je da treba poštovati istoriju. Koja kaže da je ovde u 80 000 ljudi izgubilo živote, streljano. Srba, Roma, Jevreja i mislim da je to istorija koju treba poštovati. Poruke mržnje da vi imate kukasti krst koji je simbol fašizma na spomeniku koji je simbol ne samo pobede nego i žrtava, nećemo tolerisati”, odgovorio je Mali.
Očišćeni nacistički krstovi na antifašističkom spomeniku u Jajincima
Mesto tragičnog kraja desetina hiljada ljudi 1951. godine postalo je spomen park u koji građani i porodice, poslednjih tridesetak godina, dolaze na izlete tokom vikenda. Međutim u vremenu potpune inverzije sistema vrednosti mnogi od njih ne znaju šta se tu dogodilo pre više od sedamdeset godina.
Ipak meštani nasilja Jajinci, koji žive u okolini parka, svesni su strahota koje su se tu dogodile. Studentkinja Marija je jedna od njih.
“Nekultura i nepoštovanje prema svemu što se desilo i ljudima koji su izginuli. Mislim da današnja omladina ne obraća pažnju na takve stvari”, kaže nam Marija.
Upitana može li država nekako tome stati na put Marija odgovara:
“Verujem da može, ali šta – ne znam. Sigurno da oni jedini tome mogu da stanu na put”, uverena je Marija.
Radojica Žugić, pedesetjednogodišnji stanovnik ovog podavalskog naselja, upozorava da o spomen kompleksu retko ko da vodi računa, a noću se tu okupljaju, kako kaže, lokalni izgrednici.
“Bruka i sramota za Srbiju da se ovakve poruke pišu. Zato što su ljudi dali živote za ovu domovinu i odbranu zemlje. Ovo je ruganje žrtvama i sramna poruka koju šaljemo potomcima stradalih u Jajincima”, upozorava Radojica.
Revizija istorije i rehabilitacija poraženih koji polako ali sigurno zauzimaju mesto pobednika Drugog svetskog rata. Osnovni je uzrok ovakvih ispada kojih se treba stideti, kaže za naš program književnik Filip David, čija je brojna porodica sa očeve i majčine strane stradala u Holokaustu tokom Drugog svetskog rata.
“Mi moramo biti kao društvo svesni da su posledice takvog razmišljanja i pojava na ovom našem tlu, koje je veoma zapaljivo, nešto najopasnije. Ta varnica uvek može izazvati lokalni požar ili vatru širih razmera. Mora se reagovati odmah i oštro, jer su to vrlo opasne stvari. Kao što vidimo naši sudovi i tužilaštva su isto u tom pogledu dosta nezainteresovani. I ne znam kada su poslednji put donete neke presude jer su to pojave koje su zakonom zabranjene. Postoji jedna konfuzija u glavama koji o tome odlučuju”, zaključuje književnik Filip David.