Niko ne zna šta će sa Šešeljem! Teško da se drugačije može opisati situacija nastala sa liderom srpskih radikala, koji jedanaestu godinu provodi u pritvoru, a sada otvoreno odbija pravila koja bi mu omogućila privremeno puštanje na slobodu. Odgovarajući na ponudu Haškog tribunala Vlada Srbije je prihvatila da Vojislav Šešelj pređe u njenu nadležnost, ali pod uslovom da se u „pravno obavezujućoj formi izjasni da će poštovati sve uslove koji budu dogovoreni ili koje odredi nadležno sudsko veće Tribunala“. Time je slučaj još jednom vraćen na adresu Suda u Hagu, što i ne bi bilo tako strašno, da ovaj primer ne pokazuje nešto sasvim drugo. A to je, kakvo je stanje stvari pod krovom Tribunala, u završnom periodu njegovog rada.
Vojislav Šešelj poslednja je šansa za izvlačenje njegove Srpske radikalne stranke iz vanparlamentarne učmalosti, u kojoj odbrojava već treću godinu. Odbijanje svog lidera da pod uslovima izađe iz pritvora, njegov stranački kolega i pravni zastupnik Zoran Krasić, ipak ne doživljava kao propuštanje retke prilike. Odluku Vlade Srbije pristaje da komentariše u jednoj rečenici:
„Ovo je jedna jedina ispravna odluka Vlade“.
RSE: Zbog čega?
Krsaić: Jedina ispravna odluka Vučićevog režima.
RSE: To znači da verujete vašem bivšem potpredsedniku da će garantovati ono što Tribunal traži od Vlade u slučaju Vojislava Šešelja?
Krsić: Nemojte mi stavljati u usta ono što nisam rekao. Kažem, samo jednu rečenicu. Ovo je jedina ispravna odluka Vlade.
Lako je zaključiti, odluka Vlade Srbije jeste prebacivanje nezgodnog pitanja ponovo na teren Tribunala. Predsednica Inicijative za REKOM Nataša Kandić ocenjuje da je bilo nerealno i očekivati da bi bilo koja vlada mogla zaustaviti Šešelja u njegovim naumima:
„Mislim da nije u redu od strane Haškog tribunala da postavlja uslove koji nisu jasni. Zapravo, oni bi hteli da Šešelj bude u pritvoru u Srbiji zato što ne znaju šta da rade ni sa predemetom, ni sa Šešeljem. Verovatno imajući u vidu i njegovo zdravstveno stanje. Po mom mišljenju treba da ga puste, da donesu takvu odluku bez nekog uslovljavanja, zato što se ništa spektakularno ne može dogoditi. On neće govoriti ništa što bi moglo dovesti u pitanje njegovu optužnicu ili uzrokovati njeno proširenje“, smatra Nataša Kandić.
Nataša Kandić podvlači da to ne bi podrazumevalo kršenje pravila koja su primenjivana u odnosu na sve ostale optužene.
Nataša Kandić
„Svi drugi su pisali molbe za privremeno puštanje na slobodu. Šešelj traži puštanje na slobodu bez uslovljavanja. Sećamo se da je jedino Praljak (Slobodan Praljak, osuđen 2013. na 20 godina zatvora, zbog zločina protiv čovečenosti - prim. aut.) nije prihvatio da bude u kućnom pritvoru. U slučaju Šešelja Haški tribunal mora da donese odluku imajući u vidu koliko je puta kažnjavan za nepoštovanje suda, koliko imaju problema da njegov predmet dovedu do presude. Odnosno, da odluče da li ima smisla sa njim voditi političku raspravu ili ga pustiti. Sud može da odluči da to bude puštanje na, na primer, pet meseci ukoliko je to dovoljan period da se novi sudija upozna sa predmetom i da se suđenje nastavi“, konstatuje Kandić.
Situacija ni ovako ni onako
I taj period bio bi dovoljan da se Srbijom prolome pokliči poput onog „osvetićemo svaki srpski život, a ispostavićemo im šačicu srpskih izdajnik“. Ovu opsesuju „hrvatskim neprijateljima“ i „srpskim izdanicima“, Šešej je podcrtavao i na mitingu u Jagodnjaku u Baranji, u Hrvatskoj, marta 1991. godine. Svi njegovi nastupi u to vreme bili su obojeni na isti način.
Teško je zamisliti da bi za Šešeljem danas ponovo išli i dobrovoljci, dok bi istovremeno oni koji nisu Srbi bežali glavom bez obzira, ali je nesumjivo da bi njegova makar samo verbalna repriza, probudila duhove, među ostalima, i u Hrvatskoj. Upozorava na to novinar Drago Hedl:
„U Hrvatskoj to sigurno ne bi bilo dobro primljeno jer je činjenica da je Šešelj imao velikog upliva u rat u bivšoj Jugoslaviji, posebno kada je u pitanju Hrvatska. Posebno kada je u pitanju istočna Slavonija koja je teško stradala. Mislim da bi bilo korektno da Haški sud i o tome vodi računa, a takođe da se jasno odredi da li je Šešelj po onome što je do sada utvrđeno kriv ili nije, ako takva mogućnost postoji. Da se zna na čemu je. Jer ovakva - ni ovako ni onako - situacija jeste verovatno najgora moguća“, ocenjuje Hedl.
Jedino ograničenje na koje je Šešelj spreman jeste da ne napušta teritoriju Srbije, ali ne pristaje da se javlja policiji, nosi elektronsku narukvicu ili druge predmete, a unapred obećava da će kontaktirati sa novinarima, učestvovati na političkim skupovima i mitinzima.
Na nabrajanje ovih uslova Drago Hedl ocenjuje da Šešeljevo držanje pokazuje da Haški sud ne zna šta sa njim da radi, suočen sa rizikom da bi po povratku u Srbiju takođe napravio dosta političkog nereda:
„Činjenica je da bi Haški sud i o tome morao da vodi računa, jer dovodi u nezgodnu situaciju vlast u Srbiji, koja takvu vrstu problema ne bi trebalo da ima. Ne da rešava stvari koje su nadležnosti Haškog suda“, kaže Hedl.
Šešelj, zagriženi šovinista, iza rešetaka i pred sudom je činio sve kako bi razvukao proces protiv njega vođen, pretvarajući često samo suđenje u komediju, poput situacije iz februara 2012. godine kada je opisivao način na koji je iz ćelije, zbog bolnice, prebacivan u bolnicu.
„Nisu mogli da me iznesu niz stepenice. Nisu mogla nosila da prođu. Pa su morali da zovu vatrogasce. Došli su vatrogasci, probili prozor i izneli me kroz prozor sa prvog sprata ....“, opisivao je Šešelj sudijama.
Svojim činjenjem nesumnjivo je opstruirao prilike za odbranu sa slobode, čime je i sam doprineo da u pritvoru, uprkos dobrovoljnoj predaji, provede jedanaest godina. No i sam sud pokazao se šokantno nesposobnim za ubrzavanje procesa, mada su sudije sa promenljivim uspehom postizale da ovog čoveka drže u granicama procesnih pravila.
Međutim sada, kada se bliži zatvaranje Tribunala, više od bilo čega drugog odnos prema slučaju Šešelj pokazuje, zaključuje Nataša Kandić, kakvo je stanje stvari pod krovom Haškog suda:
„Kapaciteti Haškog tribunala su bitno smanjeni. Pre svega zbog toga što taj kraj nije dovoljno osmišljen. Imamo odlazak najboljih tužilaca, najboljih sudija i najboljih pravnika. Tako da je svakim danom u Tribunalu sve manje onih koji mogu predmete koje su započeli da dovedu do kraja. Poslednji je slučaj tužioca Dermota Gruma, u predmetu Ratka Mladića, koji odlazi. To je veliki udarac za jednu međunarodnu sudsku instituciju, da tužilac koji spada u najpripremljenije za predmet Mladić, donosi odluku da taj slučaj napusti. Odlazi drugim poslom. Ostaju oni koji manje znaju. Sve to pokazuje koliko je zapravo teško doći do kraja sa predmetima kao što je i Šešeljev“, smatra Nataša Kandić.
Jednim brojem procesa i presuda Tribunala koji je samome sebi na vrat navukao niz kontroverzi, slučajem Šešelj, samo ih uvećava.