U Srbiji, novi protesti protiv azilanata, napadi na radnje albanskih vlasnika posle incidenata na utakmici Srbije i Albanije, konstantno diskriminisanje i marginalizacija manjinskih grupa, u najvećoj meri Roma, samo su neki od poslednjih primera raširene netolerancije u Srbiji.
Jedan od tračaka nade da se stvari ipak pomeraju sa mrtve tačke je konačno održavanje Parade ponosa, ali uz bukvalno opsadno stanje u prestonici, Beogradu, tokom te manifestacije.
Velika etnička distanca prema Albancima, Hrvatima ili Bošnjacima, 80 odsto građana Srbije, LGBT osobe ne bi prihvatila za prijatelje ili komšije - zvanični su podaci koje je nedavno objavila služba poverenice za zaštitu rodne ravnopravnosti.
Vlasti se najugroženijih, kao po pravilu, sete jednom godišnje, kada se, povodom Međunarodnog dana tolerancije, javno analiziraju podaci o njihovom položaju u društvu, koji potvrđuju postojanje netrpeljivosti.
Pripadnici romske manjine trpeli su posledice prisilnih preseljenja, mnogi od njih nemaju lična dokumenta i pravo na zdravstveno osiguranje, žrtve su fizičkog nasilja, a svake godine borci za ljudska prava iznova ukazuju na njihov težak položaj.
Meho Omerović
"Srbija usvojenim zakonodavstvom prati evropske standarde zaštite manjinskih grupa, što predstavlja iskorak", podvlači Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava.
On priznaje, međutim, da to nije dovoljno jer i dalje u velikom broju slučajeva izostaju dela.
"Imamo najveći problem, a to sam i naglasio sa primenom zakona, praktičnom realizacijom i konzumiranjem prava koja, kada govorimo o ljudskim pravima, pripadaju svim građanima i građankama. Imamo problem sa sankcionisanjem onih pojedinaca i grupa koja krše ljudska prava i zakone Republike Srbije. Nama je potrebno da u narednom periodu, što je moguće više, primenjujemo zakon i da država pokaže da od nje niko nije jači", iskreno će Meho Omerović.
Osim neprimenjivanja zakona, odnos države, koji izaziva zabrinutost - u ovom slučaju njenih lokalnih predstavnika, još jednom je bio očigledan tokom nedavnih protesta protiv azilanata u gradu Mladenovcu, koji su utočište od rata ili siromaštva u svojim državama potražili u Srbiji.
Naime, tamošnje proteste protiv otvaranja Centra za azilante, podržao je prvi čovek Mladenovca i još nekolicina funkcionera različitih stranaka, među kojima i desničarskih Dveri.
"Njihov istupi su nedopustivi", upozorava Vladimir Petronijević iz nevladine organizacije Grupa 484, koja se bavi problemima migranata jer umesto da spreče, podržavaju, pa čak i iniciraju ksenofobiju prema drugima i drugačijima:
"To smatram da je veliki problem srpskog društva jer političari nemaju pravo da imaju takvu vrstu stava, bez obzira o kom nivou vlasti se radi. S druge strane, građani imaju predrasude i vrlo lako se pojavljuju stereotipi koji, kada su u pitanju migranti, dolaze do izražaja u jednoj vrsti straha, da je reč o nečemu što će ugroziti njihovu bezbednost, iako o tome zapravo nikakvih zvaničnih potvrda nema", kaže Petronijević, te podvlači:
"Stoga je obaveza društva, a pre svega političke elite, koja ima najveći problem u razumevanju onoga što je tolerantno društvo, da objašnjava razloge zbog kojih su ti ljudi tu."
Ono što bi se moglo smatrati kao nekakav pomak u poštovanju prava manjinskih grupa je septembarska Parada ponosa, koja je najzad održana, posle nekoliko godina zabrana, pravdanih bezbednosnim rizicima, koju nisu obeležile scene nasilja i rušenja grada, kao četiri godine ranije 2010.
Beograd je međutim, zbog prisustva jakih policijskih snaga, nekoliko sati bio pod opsadom, a sprečeni su gotovo svi pokušaji protivnika Parade da ugroze učesnike.
Ipak, na ocene da je Srbija uspešno položila ovaj test, senku su bacila mišljenja da je iz Beograda tog dana poslata slika okupiranog, a ne kosmopolitskog grada.
Razloge za to što je ovdašnje društvo odbojno i nedovoljno osetljivo prema različitostima - čija je jedna od glavna posledica pojava ekstremizma, stručnjaci u najvećoj meri povezuju sa pasivnošću i nebrigom nadležnih.
Među uočljivije primere spada diskriminacija u pojedinim školskim udžbenicima, u kojima se homoseksualnost i dalje tretira kao devijacija, iako je pre 24 godine izbačena sa liste mentalnih poremećaja Svetske zdravstvene organizacije.
"To je još jedan u nizu propusta", upozorava Milan Antonijević iz nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava.
Milan Antonijević
"Pojedini udžbenici i dalje nisu izmenjeni. Još uvek imate poruke mržnje koje se kriju u nečemu što bi trebalo da obrazuje mlade ljude. To mislim da je stvarno neodgovorno od strane države. Neophodno je jasno pokazati da je mržnja nedozvoljena, ne sme se tako nešto promovisati u bilo kom udžbeniku. Ne sme se takav tekst naći pred studentima, srednjoškolcima, osnovcima", ističe Antonijević.
"Na terenu je neophodno da se vidi ta promena, da se vidi jasna akcija države koja želi negativne pojave da spreči, da kazni. Na taj način da pošalje jasnu poruku da su neka pitanja nedozvoljena, a sa druge strane, neophodno je da ta kampanja bude kontinuirana i vidljiva", konstatuje aktivista Komitet pravnika za ljudska prava.
Koliko je još potrebno čekati da Srbija, kao kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, počne sa doslovnom primenom usvojenih standarda i potpunim uvažavanjem i poštovanjem osnovnih ljudskih prava?
Na to, uostalom, već jako dugo upozoravaju predstavnici civilnog sektora, za čije kritike, uverava Meho Omerović, nadležni nisu gluvi. On smatra da će napredak na putu evrointergacija Srbije ujedno biti i garant povećanja stepena tolerancije u društvu.
"Mi u poslednjim mesecima i godinama pokazujemo spremnost da kao pravna država delujemo. Da li je to dovoljno? Nije. Da li bi trebalo više? Trebalo bi. Da li možemo više? Možemo", tvrdi Omerović.
"Verujem da ćemo od trenutka kada otvorimo ta famozna poglavlja 23 i 24, na putu za EU, koja upravo govore o ljudskim pravima i slobodama i pravnoj državi, biti u stanju da pokažemo i jasno dokažemo da smo kao društvo i država sa svim svojim kapacitetima spremni da radimo ono što smo kroz zakone i na papiru usvojili", reči su Mehe Omerovića.
A ono što treba obezbediti su poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratiju i jednakost, glavni principi i vrednosti na kojima počivaju uređena društva.