Vanjskotrgovinska komora BiH organizirala je „Dan Evropske poduzetničke mreže u Bosni i Hercegovini“. BiH je članica ove mreže od 2009. godine, a cilj je pomoći malim i srednjim preduzećima da se povežu sa poslovnim partnerima u zemljama EU i tako osiguraju bolji plasman svojih proizvoda.
Nekoliko firmi pronašlo je partnere u zemljama Evropske unije upravo putem ove mreže. Na ovaj način neke firme su čak došle do investicionih fondova. Međutim, bankarski sektor u Bosni i Hercegovini ne prati rad ove mreže, žale se neki preduzetnici.
Evropska poduzetnička mreža (EEN) obuhvata 60 zemalja, među njima i Bosna i Hercegovina, a osnovni cilj je, kako kaže Giacomo Mattino iz Evropske komisije, podrška malim i srednjim preduzećima u podizanju njihove konkurentnosti i inovativnog kapaciteta.
„Program predstavlja podršku za mala i srednja preduzeća, nudi besplatne usluge. To je jedna od najvećih mreža na svijetu, koja obuhvata preko 650 organizacija, uglavnom u Evropi i nekim drugim zemljama.Mislimo da će mala i srednja preduzeća Bosne i Hercegovine na najbolji mogući način iskoristiti ono što se nudi kroz sam program, a definitivno i ovu dimenziju koja je jako bitna, a to je internacionalizacija za mala i srednja preduzeća i internacionalizacija poslovanja.“
Osim savjetodavne uloge i povezivanja poslovnih partnera, tu je i finansijska potpora. Od ove godine mreža se finansira iz KOZME programa, a finansijsku podršku daje i Evropska komisija.
Direktor razvojne agencije za mala i srednja preduzeća Republike Srpske i koordinator Konzorcija evropske poduzetničke mreže za RS Marinko Đukić kaže da poduzetnicima ovaj program umnogome olakšava napredovanje.
„Kroz Evropsku mrežu mi smo smanjili potrebu da naši privrednici hodaju po Evropi i svijetu i da traže poslove. Sada su u prilici da putem Evropske mreže, kao jednog od alata, dobiju obavještenja, na primjer, da partner iz Slovenije traži proizvođača kupatilskog namještaja, da partner iz Turske traži proizvođača određenih segmenata za vatrogasna vozila, da partner iz Švedske traži proizvođača stolica itd. Znači, oni su u prilici da u svojim preduzećima dobiju ono što ih zanima, da mogu da daju ponude, da se obrate, daju ponude itd. Mislim da je to konkretan benefit Evropske mreže.“
Amir Hujić, koordinator Konzorcija Evropske poduzetničke mreže za Federaciju, kaže da su već ostvareni i konkretni rezultati.
„Imamo već vrlo uspješnih primjera. Jedno preduzeće iz Tuzle našlo je svog partnera u Sloveniji. Mi smo, kao Evropska preduzetnička mreža omogućili njima da budu dio velikog posla koji je bio u Sloveniji. Mi radimo i slovenačke uniforme, preko nas su dobili taj posao.“
Jedan od učesnika razvojno istraživačkog programa Evropske unije, Haris Hadžialić, direktor firme Global, kaže kako je zadovoljan saradnjom sa poduzetničkom mrežom koja im je omogućila povezivanje sa evropskim institucijama koje odobravaju investicije malim i srednjim poduzetnicima.
No, Hadžialić kaže da je Bosna i Hercegovina i po načinu poslovanja i po mentalitetu još uvijek daleko iza evropskim zemalja, što umnogome otežava realizaciju ovakvih programa. On je pobrojao i manjkavosti bankarskog sektora koji im otežava poslovanje.
„Evropska investiciona banka je napravila Evropski investicioni fond koji Mreža promovira u Bosni i Hercegovini. Taj fond je omogućio da inovativnim preduzećima, firmama koje imaju mogućnost pristupa tim sredstvima, Evropski investicioni fond garantira 50 posto kredita bankama. Mi smo trenutno među možda tri firme u Bosni i Hercegovini koje mogu dobiti takav kredit, ali nam banke ne mogu izaći u susret jer po zahtjevu banaka to je potpuno besmisleno šta se traži. Banke u Bosni i Hercegovini ne razumiju šta je potreba SME (malih i srednjih preduzeća) sektora, i koliko god mi ovdje pravili sve ove napore, agencija poput EEN mreže ili drugih agencija, banke su slijepe i gluhe. Evo, prije dva dana sam razgovarao sa trojicom bankara, koji kažu da zadnjih deset godina ne znaju da je jedan SME dobio kredit na osnovu svog StarUp-a ili biznis plana. Vi kao inovativna firma koja dobije nagradu u Evropskoj uniji, EU vas gura da uradite određene stvari, dobijete čak finansijsku podršku od Evropske unije, ne možete u Bosni i Hercegovini dobiti nikakvu podršku. Ne samo da ne možete, nego vam zatvore vrata.
Nažalost, ovdje – ako ste jednom u životu bili neuspješni, čitav život morate ostati neuspješni, a biznis ne trpi takve stvari. U Americi svaki dan isti broj firmi se zatvori koliko se i otvori. U Evropi se dva puta veći broj firmi zatvori i dva puta veći broj firmi otvori nego u Americi, ali to je dinamika dešavanja. Mentalni sklop je kod nas, nažalost, još onaj socijalistički – jedna firma, jedan posao cijeli život, samo to se radi. A o investicijama možemo govoriti jako mnogo. Nažalost, investicije koje trebaju da daju banke, su zatvorene.“