Pretpristupni, tzv. IPA-fondovi, Evropske unije mjere se iznosima vrijednim više stotina miliona eura za razne projekte, koji se provode u različitim fazama kretanja neke zemlje ka punopravnom članstvu u toj evropskoj asocijaciji.
Zemlje članice već su razvile mehanizme za kontrolu utroška tog novca, a takve organe, u okviru pristupa Evropskoj uniji, morat će uspostaviti i Bosna i Hercegovina. Cilj je spriječiti prevare i nenamjensko trošenje novca, predviđenog za stvaranje uslova za punopravno članstvo u EU.
Neka evropska iskustva ovih dana su u Mostaru podijelili predstavnici Italije, zemlje iz koje se koordiniraju projekti iz IPA-programa pod nazivom Adriatic, a u kojima u prekograničnoj saradnji učestvuje osam zemalja.
Cilj je da se novac iskoristi u BiH
Bh. zvaničnici potvrđuju kako se dešava da se projekti iz pretpristupnih IPA evropskih fondova u Bosni i Hercegovini zaustavljaju na lokalnim nivoima, uprkos tome što bi cilj trebao biti da Bosna i Hercegovina sva odobrena sredstva, na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, iskoristi.
Tako mostarski gradonačelnik Ljubo Bešlić ističe da hod ka Evropskoj uniji ne znači samo stvaranje političkih uslova, nego približavanje EU znači i rad na poboljšanju svakodnevnog života građana.
“Mi razne projekte radimo da bi se uvjeti življenja u Bosni i Hercegovini popravili sa sredstvima iz Evropske unije i cilj je prije svega da sva ona odobrena sredstva prema Bosni i Hercegovini, na putu približavanja, iskoristimo”, naveo je Bešlić.
Ilustracija
A da bi se dodijeljeni evropski novac i iskoristio, dodaje Bešlić, potrebno je osposobiti sve one koji rade na projektima prekogranične saradnje.
"A iskoristit ćemo samo ako imamo ljude koji su dobro educirani, koji rade po evropskim propozicijama i da pravilan utrošak sredstava i kontrola iz Evrope daje mogućnost nekada i dodatnih sredstava, ako se pravilno troše, a ne da ostanu mnogi projekti nezavršeni”, upozorio je mostarski gradonačelnik.
BiH dobro upravlja IPA-sredstvima, ali...
Međutim, kada je riječ o prevarama i pronevjerama, o Bosni i Hercegovini ne vlada baš najbolja slika. Toga je svjestan i premijer Hercegovačko-neretvanskog kantona, Nevenko Herceg.
"Svjesni smo da ovaj prostor, naš prostor, je vrlo često percipiran kao prostor gdje nema dovoljno odlučnosti da se dosljedno primjenjuju i provode pravila i propisi Evropske unije", rekao je Herceg.
Ipak, zvaničnici EU, uključeni u raspodjelu novca od IPA-projekata, kažu da su zadovoljni načinom na koji BiH provodi pretpristupne projekte. "Moram podvući da BiH jako dobro upravlja sredstvima iz evropskih fondova i došla sam da vidim može li se to još poboljšati", istakla je Paola di Salvatore, direktorica upravljačkog tijela Programa IPA za jadransku regiju, koja uključuje osam zemalja - Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, BiH, Grčku i Albaniju.
Upravo da bi se upravljanje evropskim novcem poboljšalo, i Bosna i Hercegovina će – naglašavaju evropski zvaničnici – morati uvesti institucije za nadzor provođenja projekata EU. Kako ta praksa funkcionira u Evropi? Tako na primjer finansijska policija Italije, u borbi protiv prevara, posjeduje bazu podataka o projektima iz cijele EU, koji se kasnije analiziraju i nastoji se ući u trag eventualnim nepravilnostima.
General Francesko Attardi, prvi čovjek italijanske finansijske policije zadužen za sprječavanje prevara protiv Evropske unije, kaže da se dešava često da mnoge zemlje, koje apliciraju za evropske projekte, to rade na nekorektan način, pa su prinuđeni da novac prebace na zemlje koje su to uradile kako treba.
"Kada neki projekat bude odobren i odobrena prva rata sredstava i mi kasnije kroz prilaganje projektne dokumentacije vidimo da novac nije potrošen za aktivnosti priložene u aplikacijskom programu, onda mi to odmah blokiramo i nastojimo da ukažemo partneru projekta da je pogriješio i da ispravi svoje postupke i uskladi ih sa projektom", objasnio je Attardi.
Procedure za provjere provođenja projekata, u pojedinim zemljama EU, se donekle razlikuju. “Recimo, u Italiji mi kad dođemo u susret sa projektima koji ne zadovoljavaju određene kriterije, propisane zakonom, mi automatski blokiramo i zaustavljamo sve finansijske podrške takvim projektima. Međutim, Španija ili Francuska, puštaju da prođe prva faza i u drugoj fazi onda traže da se na korektan način isprave greške iz prve faze”, rekao je o tome general Attardi.
I BiH će morati uvesti reviziju
Na konferenciji pod nazivom "Prevencija i borba protiv finansijskih nepravilnosti i prevara u programima evropske teritorijalne saradnje", koja je ovih dana održana u Mostaru, rečeno je da će i BiH morati imati organe nadležne za nadzor evropskih projekata.
“Gdje će ti organi, koji će raditi na tim programima, pomno pratiti sve aktere, odnosno sve partnere projekata Evropske unije i pratiti da se sve odvija na regularan i transparentan način”, poručio je Attardi.