Konferencija u Beču najavljena za 27. avgust ove godine ocjenjuje se kao najvažniji regionalni događaj, na kojem će biti predstavljeni infrastrukturni projekti za područje Zapadnog Balkana.
Po prvi put na jednom takvom skupu učestvovaće predstavnici civilnog društva koji će liderima šest zemalja iznijeti svoje gledanje na ključne probleme u regiji. O tome govori Nenad Šebek, glasnogovornik sekretarijata Regionalnog vijeća za saradnju i član ekspertske grupe Foruma civilnog društva Zapadnog Balkana.
RSE: U čemu vidite značaj samita u Beču i projekata koji će biti predstavljeni i koji će vjerovatno dobiti finansijsku podršku?
Šebek: Kada je reč o infrastrukturnim projektima, to je, znači, nešto konkretno, to je nešto što će građani zemalja našeg regiona moći da opipaju, da osete, videće određeni boljitak. Znači, ne radi se tu samo o tome da ćemo, kad je reč o infrastrukturnim projektima, o putevima, recimo, prekosutra moći da se vozimo udobnije, bolje, brže, lakše, nego je reč o tome da će u međuvremenu biti otvorena radna mesta, da će biti podstreknuta privredna proizvodnja, od proizvodnje asfalta, šljunka, cementa, sve što je potrebno za izgradnju infrastrukture. Znači, tu se otvaraju radna mesta, stvara se i bolji prosperitet u našem regionu. Prema tome, ovo je od izuzetnog značaja.
RSE: To je još jedan model ili način pomoći zemljama regiona, a time i Bosni i Hercegovini.
Šebek: Našem regionu pomažu i Sjedinjene Američke Države, i iako im je fokus, naravno, na Bliskom i na Dalekim Istoku, one su još uvek veoma prisutne na Zapadnom Balkanu. Evropska unija, kroz proces pridruživanja, takođe je izuzetno važna, a takođe pojedine zemlje, govorim sad konkretno o Berlinskom procesu, znači Nemačka, Austrija, Francuska, pridružiće se posle, ako se ne varam, i Italija, koje su takođe veoma važni partneri. To su istovremeno i najveći investitori u našem regionu. Da se razumemo, to su zemlje koje i inače imaju ponajviše investicija, najviše svojih firmi koje posluju ovde, i to su takođe zemlje u kojima i mi imamo brojnu dijasporu, odavde stižu i doznake naših radnika koji žive tamo. Tako da je to zaista od izuzetnog značaja.
RSE: Još jedna novina je vezana za augustovski samit u Beču – tamo će po prvi put organizacije civilnog društva imati priliku da liderima šest zemalja Zapadnog Balkana predstave svoje viđenje ključnih problema. Koliko to znači za nevladin sektor ?
Šebek: Znači, ovo je zaista prva prilika da se na jednom ovako impozantnom skupu lidera zemalja Zapadnog Balkana čuje, i to organizovano, glas civilnog društva. To je delimice inicijativa Berlinskog procesa i veoma smo zahvalni zemljama koje vode Berlinski proces - prošle godine je to bio Berlin, ove godine samit u Beču, dogodine će biti u Parizu – koje su insistirale na tome da civilno društvo dobije svoj glas i da se taj glas čuje. Civilno društvo ne treba da bude neki izuzetak, ne treba da bude neka tek tako, bilo kakva opozicija koja se pojavljuje ovamo ili onamo. Civilno društvo treba da postane zaista integralni deo, integralna komponenta našeg puta ka Evropskoj uniji, našeg puta u jedno bolje društvo. U razvijenim demokratijama civilno društvo je jedan od regulatora tog društva, jedan deo sistema, jedan deo mehanizma koji kontroliše vlast. Nadamo se da će ovo biti neki ulazak zaista na velika zvona, i kada je reč o zemljama naše regije.
RSE: Je li bilo nekih priprema u organizacijama civilnog društva za ovaj značajan skup?
Šebek: Pripreme za ovaj nastup civilnog društva na bečkom samitu traju već negde oko osam meseci. U sklopu toga održane su tri pripremne radionice, jedna u Tirani, jedna u Sarajevu, jedna u Beogradu, posvećene trima temama koje su izuzetno važne, a to je kultura regionalne saradnje, medijske slobode i prosperitet zemalja, odnosno otvaranje radnih mesta. To su već bile prilike da se čuju glasovi pojedinačnih organizacija, onda je zatim rađena određena selekcija i pripreme, tako da će ono što će se čuti biti zaista zajednički glas i odlična prilika za bolje povezivanje, za bolju saradnju među nevladinim sektorom.