Najavu bh. političara da će aplikacija za članstvo u Evropsku uniju biti upućena početkom januara, te napredak u procesu integrisanja o kojem govore domaći zvaničnici i međunarodni krugovi, komentariše Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost.
RSE: Uz aplikaciju za članstvo i ocjenu o napretku, ipak treba podsjetiti da Bosna i Hercegovina daleko zaostaje za svojim susjedima. Možete li dati ilustraciju putem nekoliko primjera?
Ćerimagić: Što se tiče drugih zemalja, ako govorimo o zemljama iz susjedstva, Bosna i Hercegovina, recimo, zaostaje za Slovenijom devetnaest godina. Slovenija je aplicirala za članstvo u Evropskoj uniji prije devetnaest godina, Hrvatska prije nešto više od dvanaest godina, Crna Gora prije sedam godina i Srbija prije šest godina. Znači, kada bi Bosna i Hercegovina aplicirala sada, u januaru, što bi trebala uraditi i što bi trebali svi podržati da uradi, Bosna i Hercegovina bi imala jako puno posla koji je konkretno vezan za eu integracije da bi sustigla te zemlje. Čak vjerujem da bi Bosna i Hercegovina u ovom mandatnom periodu, do kraja 2018., ako se naravno promijeni način na koji Evropska unija gleda na BiH, ako se promijeni očekivanje koje bh. političari i institucije imaju od Evropske unije, ako bi se to promijenilo, vjerujem da bi Bosna i Hercegovina do kraja 2018. godine mogla imati i datum za otvaranje pregovora.
RSE: U tom zaostajanju ima odgovornost i Evropske unije jer su Bosni i Hercegovini nametani posebni uslovi.
Ćerimagić: To je bio spoj jednog pogleda Evropske unije na Bosnu i Hercegovinu da je ona 'specijalni' slučaj, da ona nije ista kao sve druge zemlje Zapadnog Balkana. Evo, samo na primjer policijske reforme – s obzirom na to da je u Bosni i Hercegovini u tom trenutku kada se počelo raspravljati o policijskoj reformi, u Bosni i Hercegovini je bilo određenih agencija na državnom nivou, na entitetskim, kantonalnim nivoima. Da je Evropska unija gledala na Bosnu i Hercegovinu kao na sve druge zemlje regiona, pitala bi kakva je sigurnosna situacija, koliko te policijske strukture između sebe sarađuju, odnosno da li su njihovi rezultati riješeni slučajevi, ubistva, krađe i da li je generalno sigurnosna situacija u redu. Da je tako pogledala na Bosnu i Hercegovinu, ne bi joj nikad postavila uslov policijske reforme. To je taj pogled iz Evropske unije, ali postoji i pogled iz Bosne i Hercegovine – očekivanja političara i institucija BiH da mogu kroz proces eu integracija rješavati neka pitanja koja nijedne druge zemlje koje su prošle kroz proces priključenja nisu riješile.
RSE: Šta je sada ključno osim diplomatske ofanzive - kako je to nazvao ministar vanjskih poslova Igor Crnadak - kako bi se dobila podrška svih 28 članica EU?
Ćerimagić: Mi se sad nalazimo na nekoj raskrsnici gdje moramo objasniti Evropskoj uniji da mi ne možemo i da je nelogično očekivati da Bosna i Hercegovina riješi sve svoje probleme, pa da onda krene sa procesom priključenja, već moramo objasniti da ćemo, kao i sve druge zemlje Srednje i Istočne Evrope, zemlje Zapadnog Balkana, kroz proces eu integracija riješiti probleme, stabilizirati političku situaciju i ostvariti ekonomski program. Ekonomski napredak bez napretka u procesu eu integracija čini se vrlo teškim, ako ne i nemogućim. Iz tog razloga potrebna je mobilizacija svih snaga u Bosni i Hercegovini, jednostavno, da shvatimo da kroz taj proces eu integracija svi možemo imati koristi.
RSE: Kako vidite predstojeće korake? Šta je prijedlog Evropske inicijative za stabilnost?
Ćerimagić: Mi zagovaramo da nakon zahtjeva za članstvo, Evropska unija što prije pošalje upitnik o kandidatskom statusu BiH. Radi se o nekoliko hiljada pitanja koja će institucije BiH morati odgovoriti do nekih šest mjeseci. Evo, samo jedan primjer, jedno pitanje iz tog upitnika: 'Koliko ljudi radi u bh. administraciji?' – znači, od opštinskog, kantonalnog, entitetskog do državnog nivoa. Mi u Evropskoj inicijativi za stabilnost smo ove godine pokušali da saznamo taj broj i niko u Bosni i Hercegovini, nijedna institucija, nema taj broj. Ono što je zanimljivo – niko ni u Srbiji nije imao taj broj, niko ni u Hrvatskoj u tom trenutku nije imao taj broj. To nije, znači, neobično za jednu državu, kao što su države Zapadnog Balkana, ali to pitanje na koje će naše institucije morati odgovoriti, biće dobro i za nas u nevladinom sektoru, biće dobro i za Evropsku uniju. Ako se prikupe svi podaci u Bosni i Hercegovini koji postoje o tom broju, koji smo mi u Evropskoj inicijativi prikupili, doći će se do broja koji će ustvari pokazati da u BiH ima puno manje ljudi koji rade u administraciji nego što ih radi u Hrvatskoj i Srbiji. Postoji šansa da saznamo šta su pravi problemi administracije, a to je ili njihova nekoordiniranost ili njihov nekvalitet odnosno kvalitet osoblja koji radi itd. Znači, i taj upitnik i taj odgovor može otvoriti jednu debatu u Bosni i Hercegovini, u društvu BiH, i postaviti debatu o javnim politikama na stvarnim činjenicama, a ne na nekim pretpostavkama i idejama kako nešto izgleda.
RSE: Tri su ključna uslova za pozitivan odgovor na bh aplikaciju za članstvo – mehanizam koordinacije, prilagodba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i reforme.
Ćerimagić: Trenutno Evropska unija i neke evropske članice govore Bosni i Hercegovini da su to ta tri uslova. Koji su to tačno uslovi mi ćemo saznati tek kada Bosna i Hercegovina preda zahtjev za članstvo i kada zemlje članice pođu ozbiljno razmatrati da li da stave na dnevni red zahtjev za članstvo ili da ne stave. Trenutno znamo da je to adaptacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Naravno, ako logika stvari u Bosni i Hercegovini i Evropskoj uniji nastavi da bude onakva kakva jeste sada, a to je da EU postavi jedan takav uslov Bosni i Hercegovini, a da BiH i njeni političari i institucije odbrane svoje interese na način kako su dosad radili, onda možemo očekivati da će i to biti teško i da neće ići. Ako se promijeni logika stvari u korist toga da je interes i Evropske unije i 28 zemalja članica, ali i Bosne i Hercegovine, da BiH krene naprijed, da pokuša da sustigne zemlje iz okruženja i da kroz proces eu integracija sazrije politički i društveno i napreduje ekonomski, kao što su to druge zemlje Srednje i Istočne Evrope uradile, onda možemo očekivati da ti uslovi ili neće biti teški ili neće biti takvi kakvi su u ovom trenutku.