Male modularne nuklearke, aktuelna tema iz sveta, stigla je u Srbiju.
Zvaničnici najavljuju mogućnost njihove izgradnje opisujući ih kao rešenje za povećane potrebe privrede i stanovništva za električnom energijom.
Priznaju ipak da je namera na "dugom štapu" navodeći da Srbija za to nema ni tehnologiju ni novac.
Zainteresovanost za nuklearne kapacitete najavile su vlasti u zemlji u kojoj je već 35 godina na snazi zabrana izgradnji nuklearki.
Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku naveo je za RSE da su male modularne nuklearne elektrane "hot" (vruća) tema u diskusijama o nuklearnoj energiji.
"Ali nisu toliko 'hot' u smislu da su rasprostranjene široko u svetu. U komercijalnoj primeni nisu zaživele previše", dodao je.
Da je Srbija zainteresovana za male modularne nuklearke objavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 21. marta na Prvom samitu o nuklearnoj energiji u Briselu.
"Zainteresovani smo da dobijemo bar četiri mala modularna reaktora koji će zameniti 1.200 megavati", rekao je.
On je tada naveo da ne zna kako će se to finansirati pošto je, kako je rekao, potrebno 7,5 milijardi evra.
Vučić je na samitu, koji su organizovali Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Belgija predsedavajuća Savetu Evropske unije, poručio da će Srbija biti spremna da učestvuje, ali da mora da dobije neku vrstu podrške od vodećih država iz EU.
Srbija nema iskustva sa nuklearnom energijom budući da je 1989. u vreme bivše SFRJ donet zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana koji je uz neke promene ostao na snazi u Srbiji.
Ta zabrana je uvedena tri godine nakon nuklearne katastrofe u Černobilju u Ukrajini, tadašnjem Sovjetskom Savezu, kada je eksplodirao reaktor i oslobodio veliku količinu zračenja u vazduh.
Šta kažu zvaničnici o mogućim rokovima?
Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo na upit RSE da li se već radi na promeni zakonskog okvira, te da li postoje kontakti sa nekim zemljama koje imaju nuklearne kapacitete oko uvoza tehnologije.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 25. marta da je, eventualno uvođenje nuklearne energije dugoročan projekat.
"Eventualno govorimo o 2039, 2040. godini, ako bi sad počeli da radimo na tome", rekla je ona tokom obilaska termoelektrane "Nikola Tesla" A.
Pročitajte i ovo: Ministar Popović: Srbiji potrebna nuklearkaMinistarka je dodala i da se već razgovara o povratku domaćih stručnjaka iz inostranstva i razmatra iz koje zemlje bi Srbija uvezla neophodnu tehnologiju.
Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić po povratku iz Brisela, gde je učestvovao na Samitu o nuklearnoj energiji.
"Trošićemo četiri puta više struje do 2050. godine, a mi danas jedva krpimo ovo, jer su potrebe i privrede i privatnika mnogo veće", rekao je 22. marta za TV Prva.
Ipak je priznao da je to sve na "dugom štapu" jer, kako je ocenio, Srbija nema tehnologiju ni znanje.
Nekoliko dana kasnije rekao je i da Srbija nema novca za klasične nuklearke.
U važećoj Strategiji razvoja energetike Srbije navodi se da izgradnju nuklearnih elektrana kao mogućnost ne treba potpuno isključiti, s obzirom na ekološka ograničenja za postojeću proizvodnju i buduće potrebe.
Srbija se u procesu pridruživanja Evropskoj uniji obavezala da do 2050. godine izbaci ugalj iz upotrebe.
Građani se sećaju Černobilja
"Sećam se Černobilja, moja deca su bila mala, nismo izlazili nedeljama napolje", rekla je za RSE sedamdesetšestogodišnja Milenka iz Beograda.
To je bio njen odgovor na pitanje šta misli o mogućoj izgradnji nuklearki u Srbiji.
"Mere (zračenje) onim Gajgerovim brojačem, ono zuji, meni je to bilo panično i to mi je ostalo", priseća se ona.
Vaš browser nepodržava HTML5
U ovom gradu u Rusiji i dalje se živi sa posledicama Černobilja
Kaže da je protiv nuklearki.
"Nikako ne prihvatam radioaktivne elemente", dodaje.
Marko Debeljački kaže da ne veruje da su nuklearke čist izvor energije.
"Ne bih se osećao sigurno da znam da postoje male nuklearke u Srbiji", rekao je.
Mirela Babić kaže da je "apsolutno protiv".
"Nisam dovoljno edukovana, ali ono što znam, nisam za to sada. Možda će vreme pokazati da to i nije tako loše", dodaje.
Šta su male modularne nuklearke?
Prema definiciji Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pod malim nuklearnim reaktorima (SMR) se podrazumevaju oni koji su ispod 300 megavata.
To je oko jedne trećine proizvodnog kapaciteta tradicionalnih nuklearki.
Za razliku od termoelektrana, koje koriste ugalj za proizvodnju struje, nuklearne elektrane kao izvor energije koriste toplotu iz hemijske reakcije unutar nuklearnog reaktora do koje dolazi cepanjem atoma uranijuma.
Slobodan Bubnjević, naučni novinar i fizičar objašnjava za RSE da su male modularne nuklearne elektrane naprave u fabrici i onda se transportuju do lokacije.
"Dakle ne zidate elektranu kao što pravite most ili branu ili bilo koju drugu elektranu, nego donesete gotov proizvod", dodao je.
Pročitajte i ovo: Vučić: Srbija će možda i sama graditi modularne nuklearkePošto su manjih gabarita mogu da budu na lokacijama koje nisu pogodne za veće nuklearne elektrane i da se postavi više njih u nizu.
Na to ukazuje Đorđe Lazarević, konsultant direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.
Kada je u pitanju izbor lokacije, Lazarević navodi da nuklearni reaktor manje ili veće snage uvek mora da bude tamo gde ima vode za hlađenje.
"Za razliku od reaktora velikih snaga koji mogu da se grade samo na većim udaljenostima od naseljenih mesta, prema planovima lokacije za male modularne reaktore u budućnosti bi mogle da budu i u samim gradovima", dodaje.
Mali modularni reaktori nisu uvedeni u masovnu proizvodnju.
"Do sada su u rad puštena tri takva reaktora, dva istog tipa u Rusiji i jedan u Kini, a uskoro se očekuje u Argentini reaktor od 25 megavata", naveo je.
Međutim, kaže da se u SMR projekte svrstava i reaktor britanske kompanije Rolls-Royce od 470 megavata.
Pročitajte i ovo: Francuska okuplja savez u EU za nuklearnu energijuPrema njegovim rečima postoji preko 70 projekata malih modularnih reaktora u svetu na kojima se radi.
Za njihovu izgradnju prema trenutnim ponudama, kako je rekao, potrebno je oko tri godine.
Sličnosti i razlike malih i velikih nuklearnih reaktora?
Đorđe Lazarević kaže da je verovatnoća za nastajanje akcidenta na malim reaktorima spuštena za dva reda veličine u odnosu na reaktore većih snaga koji se danas grade.
"Nuklearne elektrane i manjih i većih snaga, projektuju se danas bez razlike da izdrže zemljotrese, pad aviona, udarne talase od eksplozija, tornada, uragane", navodi Lazarević.
Pročitajte i ovo: Srbija sve bliža nuklearnoj energijiMeđutim, kada je reč o trošenju nuklearnog goriva, mali modularni reaktori trošiće više nuklearnog goriva od velikih reaktora, objašnjava Lazarević.
"Veća potrošnja goriva znači da će biti generisano više radioaktivnog otpada po jedinici proizvedene električne energije", dodao je.
Šta je poruka Samita o nuklearnoj energiji?
Na Prvom samitu o nuklearnoj energiji u Briselu više od 30 zemalja usvojilo je Deklaraciju o nuklearnoj energiji.
Nuklearna energija je u tom dokumentu označena kao ključna komponenta u globalnoj strategiji za smanjenje emisije gasova staklene bašte.
U Deklaraciji se navodi i da je nuklearna energija od suštinskog značaja za osiguranje energetske bezbednosti, povećanje energetske otpornosti i promovisanje dugoročnog održivog razvoja i tranzicije na čistu energiju.
Nekoliko meseci ranije, na najvećoj konferenciji o klimi na svetu COP28 više od 20 zemalja pozvalo je da se utrostruče kapaciteti nuklearne energije do 2050. godine.
Pročitajte i ovo: Francuska zbog nuklearne energije koči sporazum EU o obnovljivoj energijiZašto se SMR popularišu?
Slobodan Bubnjević navodi za RSE da se male modularne nuklearke popularišu među liderima uglavnom nuklearnih zemalja.
Ali, kako dodaje, nema mnogo primera gde bi se videlo kako one funkcionišu kao kada je reč o klasičnim reaktorima.
On kaže da je jedan od razloga zašto je ta ideja dopadljiva donosiocima odluka mogućnost, teoretski barem, da se zameni ložionica u termoelektrani malim modularnim nuklearnim reaktorom.
"I da onda zadržite termoelektranu manje-više spolja gledano u obliku u kom je bila. Neki lideri u svetu se nadaju da bi time mogli da premoste politički i ekonomski problemi koji postoje u vezi sa gašenjem termokapaciteta", dodao je Bubnjević.
U Evropskoj uniji nuklearna postrojenja proizvode otprilike četvrtinu električne energije u uniji.
Međutim, nisu sve zemlje naklonjene njenoj upotrebi.
Za razliku od Francuske koja se oslanja na nuklearnu energiju za proizvodnju većine struje u zemlji, Nemačka je u aprilu 2023. zatvorila poslednje tri elektrane.
Pored skupe izgradnje postoji i zabrinutost ekoloških grupa za bezbednost i odlaganje nuklearnog otpada.
Pročitajte i ovo: Debate o ulozi nuklearne energije u postizanju ciljeva dekarbonizacijeĐorđe Lazarević smatra da nuklearne elektrane treba uzeti kao opciju za dobijanje energije i sagledati njihove prednosti i nedostatke.
Podsetio je na međunarodnu inicijativu kako bi se izgradnja nuklearnih elektrana prilagodila zemljama koje ih nisu gradile.
Naveo je da se u njoj provlačila ideja da se iskorišćeno nuklearno gorivo vrati u zemlju porekla sa mogućnošću prerađivanja.
"U Bugarskoj su sa svojih šest nuklearki, od kojih su četiri ugašene, više od pola gorivnih elemenata poslali u Rusiju na preradu", naveo je.
Černobilj i Fukušima najveći incidenti
Černobilj se smatra najvećom tehnološkom katastrofom u istoriji.
Černobiljska katastrofa 1986. godine je, prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, proizvela zagađenje na oko 150.000 kvadratnih kilometara u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji.
Najteži nuklearni incident od Černoblija bio je u Fukušimi u Japanu 2011. godine kada je zemljotres izazvao je cunami.
Tada su ispuštene manje količine radioaktivnih materija.
Dvanaest godina nakon što je cunami izazvao kvar na tri reaktora, nuklearna elektrana Fukušima je i dalje daleko od bezbednog demontiranja.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zabrinutost na ulicama Tokija uoči ispuštanja vode iz Fukušime u ocean
Slobodan Bubnjević kaže da nije bilo mnogo nuklearnih incidenata u istoriji, ali da su njihove posledice zastrašujuće.
"Dolazi do trovanja i uništenja čitavih prirodnih zona. Neke oblasti se ako dođe do velike havarije moraju raseliti za sva vremena, tu ljudi više ne mogu da žive", dodao je.
U neposrednom susedstvu Srbije, nuklearne elektrane imaju Rumunija i Bugarska (po dve) i Mađarska (četiri).
Aktivna je i nuklearna elektrana "Krško" u Sloveniji, kao jedinoj državi bivše Jugoslavije koja koristi nuklearnu energiju za proizvodnju električne energije.