Udruženje novinara Srbije, koje je tokom ratnih devedestih okupljalo neka od imena koja su u velikoj meri, medijski kreirala politiku Miloševićevog režima, predložilo je da pojedine ulice dobiju imena novinara čija ubistva već godinama nisu rasvetljena, a počinioci kažnjeni. Ova ideja, međutim, ponovo je pokrenula niz drugih pitanja i nerazrešenih odnosa između dve najveće novinarske organizacije u Srbiji.
Uoči jedanaeste godišnjice, još uvek nerasvetljenog, ubistva novinara Slavka Ćuruvije - 11. aprila, Udruženje novinara Srbije ponovo je pokrenulo inicijativu da jedna ulica u Beogradu dobije njegovo ime. UNS, takođe, predlaže da i u Jagodini jedna ulica dobije ime po ubijenom novinaru Milanu Pantiću.
U kontekstu ove inicijative, predsednica ovog Udruženja Ljiljana Smajlović podseća da predstavnici demokratske vlasti već desetak godina ubeđuju javnost kako će otkriti i uhapsiti ubice Slavka Ćuruvije, ali konstatuje da su to bila samo prazna obećanja:
“Mislim da je to važno u situaciji kada država ne može da pronađe ubice, a ja, uzgred budi rečeno, ne mislim da ubice ne mogu da budu pronađene. Ja pre mislim da se radi o tome da je i nova vlast stvorila neke odnose s ljudima iz državne bezbednosti, i da nije bila spremna da neke od tih kontakata, ili saznanja, do kojih su došli žrtvuje kako bi se našle ubice Slavka Ćuruvije. Mislim da je slična stvar, nažalost, i u slučaju Milana Pantića.”
Sličnu inicijativu pokrenulo je i Udruženje novinara Vojvodine, s idejom da jedna ulica u Zrenjaninu dobije ime ubijene novinarke Dade Vujasinović, čije ubistvo, već, 16 godina nije razjašnjeno.
Prećutni pristanak
U Nezavisnom udruženju novinara Srbije, smatraju da je svaka inicijativa tog tipa potpuno legitimna, bez obzira na to ko je podnosi.
Potpredsednica NUNS-a Jelka Jovanović skreće, međutim, pažnju na jednu činjenicu, koja je po uverenju predstavnika ovog udruženja sporna:
“Kada je u pitanju novinarka Dada Vujasinović, ja ću sada govoriti o drugom udruženju – Udruženju novinara Srbije - koje se do sada nikada nije izjasnilo o poslednjem nalazu tužilaštva da je u pitanju ubistvo. Znači, to je, na neki način, prećutni pristanak na ono što se radilo.”
Kakav je stav Ljiljane Smajlović o slučaju Dade Vujasinović?
Smajlović: Ja nisam sasvim voljna da kažem, da laže policija, laže tužilašvo, lažu svi, i da su okolnosti smrti Dade Vujasinović potpuno suprotne onome što su našli državni organi. Meni bi trebalo malo više dokaza, osim sumnji porodice i sumnji mojih ličnih, da tvrdim da je neko ubijen.
Državno ubistvo
Jelka Jovanović ne spori činjenicu da je Udruženje novinara Srbije, kada je u pitanju Slavnko Ćuruvija, a posebno Milan Pantić, prethodnih godina apelovalo i tražilo istragu, i kako kaže, uverena je da je to pravi način:
“Najvažnije je da se prvo otkriju ubice, da se procesuiraju, jer mi svi znamo, posebno kada su Dada i Slavko Ćuruvija u pitanju, da je reč o državnom ubistvu. Kad je Milan Pantić u pitanju, to je, verovatno, sprega organizovanog kriminala, opet sa delom države. Zbog toga istraga još nije izašla iz policije. Kada budu procesuirani svi, tek, tada će ta inicijativa imati punog smisla. To će, na neki način, biti priznavanje građanstva našim kolegama, a na neki način, i profesiji koja je, u ovim turbulentnim godinama, podnela mnogo.”
Po mišljenju profesora Fakulteta političkih nauka Radeta Veljanovskog, ideja o imenovanju ulica imenima poginulih novinara uopšte ne rešava problem njihovih ubistava i razrešenja odgovornosti za to:
“Mnogo bih više voleo da se ti slučajevi razreše do kraja, da saznamo, konačno, kako se to dogodilo, ko iza toga stoji, ko je kriv… pa, tek, posle toga da razmišljamo o tome da li su ti novinari, konkretnim svojim novinarskim opusom i onim što su značili u našoj novinarskoj profesiji, zaista, zaslužili da se ulice imenuju njihovim imenima. Ne opredeljujući se, u ovom trenutku, da li jesu ili nisu, ponovo naglašavam, da bi bilo mnogo bolje da prvo utvrdimo o čemu se tu, zapravo, radi.”
Veljanovski smatra da nikako nije dobro da se sada, tim povodom, medijska udruženja i organizacije prepucavaju, u odnosu na pitanja koja su odavno otvorena među njima jer su u određenom vremenskom periodu različito mislili o nekim suštinskim stvarima:
“Mislili smo da je to vreme iza nas, ali se sad ta pitanja ponovo otvaraju, i to se sve povezuje opet sa tim ljudima. To ne ide u prilog niti saznavanju istine o njima, niti nekakvom pijetetu u odnosu na te ljude koji su poginuli.”
Uoči jedanaeste godišnjice, još uvek nerasvetljenog, ubistva novinara Slavka Ćuruvije - 11. aprila, Udruženje novinara Srbije ponovo je pokrenulo inicijativu da jedna ulica u Beogradu dobije njegovo ime. UNS, takođe, predlaže da i u Jagodini jedna ulica dobije ime po ubijenom novinaru Milanu Pantiću.
U kontekstu ove inicijative, predsednica ovog Udruženja Ljiljana Smajlović podseća da predstavnici demokratske vlasti već desetak godina ubeđuju javnost kako će otkriti i uhapsiti ubice Slavka Ćuruvije, ali konstatuje da su to bila samo prazna obećanja:
“Mislim da je to važno u situaciji kada država ne može da pronađe ubice, a ja, uzgred budi rečeno, ne mislim da ubice ne mogu da budu pronađene. Ja pre mislim da se radi o tome da je i nova vlast stvorila neke odnose s ljudima iz državne bezbednosti, i da nije bila spremna da neke od tih kontakata, ili saznanja, do kojih su došli žrtvuje kako bi se našle ubice Slavka Ćuruvije. Mislim da je slična stvar, nažalost, i u slučaju Milana Pantića.”
Sličnu inicijativu pokrenulo je i Udruženje novinara Vojvodine, s idejom da jedna ulica u Zrenjaninu dobije ime ubijene novinarke Dade Vujasinović, čije ubistvo, već, 16 godina nije razjašnjeno.
Prećutni pristanak
U Nezavisnom udruženju novinara Srbije, smatraju da je svaka inicijativa tog tipa potpuno legitimna, bez obzira na to ko je podnosi.
Potpredsednica NUNS-a Jelka Jovanović skreće, međutim, pažnju na jednu činjenicu, koja je po uverenju predstavnika ovog udruženja sporna:
“Kada je u pitanju novinarka Dada Vujasinović, ja ću sada govoriti o drugom udruženju – Udruženju novinara Srbije - koje se do sada nikada nije izjasnilo o poslednjem nalazu tužilaštva da je u pitanju ubistvo. Znači, to je, na neki način, prećutni pristanak na ono što se radilo.”
Kakav je stav Ljiljane Smajlović o slučaju Dade Vujasinović?
Smajlović: Ja nisam sasvim voljna da kažem, da laže policija, laže tužilašvo, lažu svi, i da su okolnosti smrti Dade Vujasinović potpuno suprotne onome što su našli državni organi. Meni bi trebalo malo više dokaza, osim sumnji porodice i sumnji mojih ličnih, da tvrdim da je neko ubijen.
Državno ubistvo
Jelka Jovanović ne spori činjenicu da je Udruženje novinara Srbije, kada je u pitanju Slavnko Ćuruvija, a posebno Milan Pantić, prethodnih godina apelovalo i tražilo istragu, i kako kaže, uverena je da je to pravi način:
“Najvažnije je da se prvo otkriju ubice, da se procesuiraju, jer mi svi znamo, posebno kada su Dada i Slavko Ćuruvija u pitanju, da je reč o državnom ubistvu. Kad je Milan Pantić u pitanju, to je, verovatno, sprega organizovanog kriminala, opet sa delom države. Zbog toga istraga još nije izašla iz policije. Kada budu procesuirani svi, tek, tada će ta inicijativa imati punog smisla. To će, na neki način, biti priznavanje građanstva našim kolegama, a na neki način, i profesiji koja je, u ovim turbulentnim godinama, podnela mnogo.”
Po mišljenju profesora Fakulteta političkih nauka Radeta Veljanovskog, ideja o imenovanju ulica imenima poginulih novinara uopšte ne rešava problem njihovih ubistava i razrešenja odgovornosti za to:
“Mnogo bih više voleo da se ti slučajevi razreše do kraja, da saznamo, konačno, kako se to dogodilo, ko iza toga stoji, ko je kriv… pa, tek, posle toga da razmišljamo o tome da li su ti novinari, konkretnim svojim novinarskim opusom i onim što su značili u našoj novinarskoj profesiji, zaista, zaslužili da se ulice imenuju njihovim imenima. Ne opredeljujući se, u ovom trenutku, da li jesu ili nisu, ponovo naglašavam, da bi bilo mnogo bolje da prvo utvrdimo o čemu se tu, zapravo, radi.”
Veljanovski smatra da nikako nije dobro da se sada, tim povodom, medijska udruženja i organizacije prepucavaju, u odnosu na pitanja koja su odavno otvorena među njima jer su u određenom vremenskom periodu različito mislili o nekim suštinskim stvarima:
“Mislili smo da je to vreme iza nas, ali se sad ta pitanja ponovo otvaraju, i to se sve povezuje opet sa tim ljudima. To ne ide u prilog niti saznavanju istine o njima, niti nekakvom pijetetu u odnosu na te ljude koji su poginuli.”