O ratnim devedesetima uglavnom svi imamo negativne uspomene. Nasilje, ratni zločini i genocid potpuno su skrajnuli one pojedince, organizacije i inicijative, koji su konkretnim delima pomogli onima "sa druge strane". Dva novinarska udruženja iz regiona, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i BH novinari, pokrenula su projekat u okviru kojeg pokušaće da nađu pozitivne primere.
Poduhvat "Živeti zajedno" podrazumeva pronalaženje dobrih primera iz vremena oružanih sukoba na tlu bivše Jugoslavije. Kako kažu u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine i u organizaciji BH novinari, oni žele da daju glas onim pojedincima i organizacijama, koji su učinili ono što je bilo u njihovoj moći da se rat zaustavi ili da bar daju nadu da je bio moguć i drugačiji život od onog koga smo živeli tada.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić kaže da su se odlučili za ovakvu inicijativu, jer smatraju da ovakvi primeri mogu da budu zalog za budućnost, odnosno za te mlade generacije koje u suštini ne znaju šta se dešavalo devedesetih.
Projekat podrazumeva, između ostalog, produkciju pet dokumentarnih filmova i deset istraživačkih novinarskih radova. Glavna i odgovorna urednica sarajevskih "Dana" Dženana Karup Druško smatra da su upravo ovakve priče najbitnije u procesu pomirenja.
"Ovakve bitne, po meni su najbitnije, jer smo svi mi zaboravili pojedince, ljude i šta su preživljavali. Nažalost sve je svedeno na političke komentare i na statistiku, na presude Haškog tribunala i na organizacije koje predstavljaju žrtve. Mislim da se samo povratkom na pojedinačne priče, na konkretne ljudske sudbine možemo otvoriti put ka suočavanju sa prošloću", tvrdi ova novinarka.
Prve priče se očekuju u junu, dok će filmovi biti emitovani u septembru.
Poduhvat "Živeti zajedno" podrazumeva pronalaženje dobrih primera iz vremena oružanih sukoba na tlu bivše Jugoslavije. Kako kažu u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine i u organizaciji BH novinari, oni žele da daju glas onim pojedincima i organizacijama, koji su učinili ono što je bilo u njihovoj moći da se rat zaustavi ili da bar daju nadu da je bio moguć i drugačiji život od onog koga smo živeli tada.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić kaže da su se odlučili za ovakvu inicijativu, jer smatraju da ovakvi primeri mogu da budu zalog za budućnost, odnosno za te mlade generacije koje u suštini ne znaju šta se dešavalo devedesetih.
Dinko Gruhonjić
"Na ovaj način želimo da ispričamo neispričane priče. Mislim da se dovoljno i previše insistiralo na pričama koje razdvajaju ove narode koji žive ovde, a da je bilo premalo primera koji pokazuju da u tim najgorim vremenima zla bilo je i onih koji su ostali ljudi sa velikim slovom “lj”, kojima nije bila bitna nacionalnost već im je bilo bitno da ostanu ljudi. Da sutra mogu da se pogledaju u ogledalo, da mogu da mirno spavaju, da mogu svojoj deci pogledati u oči", naglašava Gruhonjić.Projekat podrazumeva, između ostalog, produkciju pet dokumentarnih filmova i deset istraživačkih novinarskih radova. Glavna i odgovorna urednica sarajevskih "Dana" Dženana Karup Druško smatra da su upravo ovakve priče najbitnije u procesu pomirenja.
"Ovakve bitne, po meni su najbitnije, jer smo svi mi zaboravili pojedince, ljude i šta su preživljavali. Nažalost sve je svedeno na političke komentare i na statistiku, na presude Haškog tribunala i na organizacije koje predstavljaju žrtve. Mislim da se samo povratkom na pojedinačne priče, na konkretne ljudske sudbine možemo otvoriti put ka suočavanju sa prošloću", tvrdi ova novinarka.
Prve priče se očekuju u junu, dok će filmovi biti emitovani u septembru.