Novinari na meti ruskih vlasti s nastavkom protesta opozicije

Čovek s medijskom identifikacijom drži mikrofon dok policija privodi demonstranta na skupu podrške ruskom opozicionom lideru Alekseju Navaljnom, Sankt Peterburg 31. januara.

Piše: Robert Coalson

Uoči drugog talasa masovnih protesta širom zemlje u znak podrške lideru opozicije Alekseju Navaljnom, ruska policija privela je Sergeja Smirnova, glavnog urednika nezavisnog informativnog portala Mediazona, ispred njegovog stana u Moskvi kada je krenuo u šetnju sa svojim malim sinom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Na masovno deljenom video snimku može se videti kako dečak mirno posmatra, čak se i smeje, dok Smirnov traži od policajca u civilu da stavi masku protiv korona virusa i telefonira svojoj ženi da dođe po dete.

Do završetka protesta 31. januara, najmanje 82 novinara su privedena u gradovima širom zemlje, navodi sajt Otvoreni mediji – koji finansira prognani opozicioni biznismen Mihail Hodorkovski – pozivajući se na nedržavni Sindikat novinara i medijskih radnika.

Organizacija OVD-Info, koja prati proteste i reakciju policije, navela je da je priveden 91 novinar.

Sindikat novinara saopštio je da je 21 novinar priveden u Moskvi i 10 u Sankt Peterburgu. Sve ukupno, sindikat je dokumentovao 104 kršenja prava novinara u vezi s protestom 31. januara, uključujući 16 slučajeva u kojima je policija posetila novinare uoči demonstracija kako bi ih "upozorila" da ne izveštavaju o događaju.

"Hapšenje i pritvaranje Smirnova i desetina drugih novinara je pokušaj zastrašivanja i ućutkivanja nezavisnih ruskih medija u trenutku nacionalnih komešanja", navela je u saopštenju Polina Sadovskaja, programska direktorka za Evroaziju organizacije PEN Amerika u osudi pritvaranja koje sprovodi vlade predsednika Vladimira Putina. "U pokušaju da zastraši i ućutka medije, Putinova vlada pokazuje svoj strah od onih koji prenose istinu".

Pritvaranja su usledila posle slične akcije tokom prvog talasa protesta 23. januara, kada su Sindikat novinara i medijskih radnika i Savez novinara Rusije dokumentovali 52 kršenja prava novinara u 17 različitih gradova. Izvešteno je da je 16 novinara privedeno u Sankt Peterburgu.

Međunarodni institut za medije (International Press Institute – IPI) 25. januara je osudio privođenja i naveo da su ona "još jedna mrlja na sumornom odnosu ruske vlade prema slobodi medija i upečatljiv primer taktike bezbednosnih snaga za suzbijanje izveštavanja medija o protestima kritičnim prema Kremlju".

Akcija protiv novinara tokom protesta podrške Navaljnom sledi obrazac koji su vlasti razvile u odgovoru na talas demonstracija koje su izbile prošlog leta u dalekoistočnom gradu Habarovsku, rekla je lokalna novinarka Tatjana Hlestunova. Ti protesti, koji traju i danas, održavaju se za podršku uhapšenom bivšem popularnom guverneru pokrajine Habarovsk Sergeju Furgalu, za kojeg tamošnji stanovnici veruju da je uklonjen po nalogu vladajuće stranke Jedinstvena Rusija.

Habarovsk je posebno teško pogođen u poslednjoj preventivnoj akciji protiv novinara. Dvoje novinara privedeno je 22. januara. Još dvoje 29. januara, a zatim još dvoje narednog dana. Najmanje petoro novinara je privedeno 31. januara dok su izveštavali o protestima u Habarovsku - Danil Kulikov, Roman Lazukov, Jekaterina Iščenko, Aleksandra Tepljakova i Maria Nuikina.

Ipak, ukazala je Hlestunova u intervjuu za RSE, lokalni novinari suočeni s pritvaranjima i administrativnim optužbama od početka protesta podrške Furgalu u julu.

"Ovde možemo da govorimo o 'vrteški'", rekla je Hlestunova. "Oni se privode; zatim ide saslušanje dok su u pritvoru; onda im sud izriče novčane kazne ili zatvorsku kaznu; onda čim ih puste, ponovo ih hvataju i vraćaju u vrtešku – još izveštaja o slučajevima, još pritvora pre suđenja, novo saslušanje. To se meni dogodilo."

Policija privodi muškarca tokom protesta zbog hapšenja lidera opozicije Alekseja Navaljnog u Habarovsku 23. januara.

Policajci iz Centra E, ozloglašenog protivterorističkog odeljenja Ministarstva unutrašnjih, neprestano nadgledaju internet, rekla je Hlestunova.

"Koliko vidim, pošto ne mogu da nađu organizatore protesta (podrške Furgalu), jer ih nije bilo, oni su prosto počeli da traže najaktivnije ljude. Ali oni ih uhapse a protesti se nastave… Pa su počeli da privode svakog ko nosi znakove i to nije pomoglo. Pa su bacili oko na novinare. Ako nosite novinarsku identifikaciju, automatski ste na spisku ljudi koje treba posmatrati. "

Hlestunova je povezala gušenje protesta s predstojećim izborima za Državnu dumu, donji dom ruskog parlamenta, koji će se održati sredinom septembra i koji se smatraju glavnim testom legitimiteta nastavka Putinove vladavine.

"Pripreme za septembarske izbore su u toku", rekla je ona. "Oni se spremaju da sve aktivne ljude – aktiviste ili novinare – gurnu u stranu ako predstavljaju opasnost za njihovu predizbornu kampanju. Pošto smo nekoliko puta administrativno kažnjeni, sada možemo biti sklonjeni na nekoliko godina ili makar izloženi merama zastrašivanja".

Hlestunova je pre njenog hapšenja 7. novembra na društvenim medijima pozvala na više građanskog novinarstva.

"Presudno je da ljudi znaju šta se događa", napisala je ona. "Ako su novinari pod pritiskom, svi moraju naučiti kako da rade lajvstrim i objavljuju informacije. Objavite lajvstrim gde god da se nalazite – s prozora kuće ili s trotoara. Ako vidite demonstraciju, objavite to na društvenim mrežama kako bi zemlja znala. Nas hapse – tako da svi moraju postati blogeri".