Pred vladom Grčka će do iduće srede stajati nova tri uslova, zaključeno je na sastanku ministara finansija evrozone u Briselu.
Iako je grčka vlada prihvatila većinu reformi koje su tražili EU i Međunarodni monetarni fond, kako bi dobila novi paket finansijske pomoći, ministri finansija evrozone nisu na ovom sastanku odobrili Grčkoj tu pomoć, već su zatražili dodatne mere štednje.
Grčki parlament mora u nedelju ratifikovati paket mera štednje koji je dogovorila vlada sa EU i MMF-om, smanjiti budžetsku potrošnju za još 325 miliona evra do sledeće srede, nakon čega će se ministri finansija evrozone ponovno sastati.
“Treći uslov je da nas lideri koalicionih stranaka moraju uveriti da će zaista sprovesti taj program”, rekao je predsjednik Euroskupine Jean-Claude Juncker.
Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos brzo je napustio Brisel, rekavši novinarima da je njegova zemlja suočena s izborom - ostati u evrozoni ili je napustiti.
“Ako vidimo našu zemlju u evrozoni, u Evropi, moraćemo učiniti sve da program bude odobren i da sporazum s privatnim investitorima bude zaključen pre nego što u martu obveznice dođu na naplatu”, dodao je.
Evropski poverenik za ekonomska i monetarna pitanja Olli Rehn izjavio je da Grčka još uvek treba da uveri svoje partnere iz evrozone da će provesti ekonomske reforme i budžetsku štednju pre nego što joj bude odobren novi paket pomoći.
Neki od ministara finansija evrozone ukazali su ranije u četvrtak da još uvek nisu spremni da daju "zeleno svjetlo" za novi paket pomoći Grčkoj, uprkos tome što su politički lideri u Atini postigli sporazum o novim merama štednje. Nisu se složili samo oko reforme penzijskog sistema i smanjenja penzija.
Od Grčke se traže reforme kako bi joj se odobrio drugi paket pomoći vredan 130 milijardi evra, koji je načelno dogovoren na samitu krajem oktobra 2011. godine.
Cilj tih mera jeste da se smanji grčki javni dug sa 160% BDP-a na 120% do 2020.
Grčka je, uz prihvatanje uslova MMF i EU, u pregovorima s privatnim investitorima o restrukturiranju dugova Atine, odnosno zameni postojećih novim obveznicama, čime bi se Grčkoj otpisao velik deo dugovanja.
Taj dogovor bi trebalo da bude postignut do marta, kada Grčkoj stižu na naplatu više od 14 milijardi evra vredne obveznice. U slučaju da se ne postigne dogovor, Grčka bi mogla bankrotirati.
Nakon pristanka na zahteve MMF i EU, vodeći grčki sindikati pozvali su svoje članove na dvodnevni generalni štrajk zbog uvođenja novih mera štednje koji su teško pogodili radnike i službenike.
Prema izveštajima agencija, dvodnevni generalni štrajk počinje u petak i u sindikatima najavljuju održavanje protestnih mitinga u centru Atine ispred zgrade grčkog parlamenta.
Najnoviji generalni štrajk organizuju dve vodeće sindikalne konfederacije javnog i pruivatnog sektora - ADEDY i GSEE - koje imaju skoro dva miliona članova, odnosno polovinu radne snage u Grčkoj.
Oni će, kako je izjavio Ilias Iliopulos, generalni sekretar sindikata u javnom sektoru, organizovati i protestni miting u nedelju kada poslanici treba da odlučuju o novom, još rigoroznijem programu štednje.
Iako je grčka vlada prihvatila većinu reformi koje su tražili EU i Međunarodni monetarni fond, kako bi dobila novi paket finansijske pomoći, ministri finansija evrozone nisu na ovom sastanku odobrili Grčkoj tu pomoć, već su zatražili dodatne mere štednje.
Grčki parlament mora u nedelju ratifikovati paket mera štednje koji je dogovorila vlada sa EU i MMF-om, smanjiti budžetsku potrošnju za još 325 miliona evra do sledeće srede, nakon čega će se ministri finansija evrozone ponovno sastati.
“Treći uslov je da nas lideri koalicionih stranaka moraju uveriti da će zaista sprovesti taj program”, rekao je predsjednik Euroskupine Jean-Claude Juncker.
Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos brzo je napustio Brisel, rekavši novinarima da je njegova zemlja suočena s izborom - ostati u evrozoni ili je napustiti.
“Ako vidimo našu zemlju u evrozoni, u Evropi, moraćemo učiniti sve da program bude odobren i da sporazum s privatnim investitorima bude zaključen pre nego što u martu obveznice dođu na naplatu”, dodao je.
Jean-Claude Juncker i Evangelos Venizelos
Dogovor o obveznicama do martaEvropski poverenik za ekonomska i monetarna pitanja Olli Rehn izjavio je da Grčka još uvek treba da uveri svoje partnere iz evrozone da će provesti ekonomske reforme i budžetsku štednju pre nego što joj bude odobren novi paket pomoći.
Neki od ministara finansija evrozone ukazali su ranije u četvrtak da još uvek nisu spremni da daju "zeleno svjetlo" za novi paket pomoći Grčkoj, uprkos tome što su politički lideri u Atini postigli sporazum o novim merama štednje. Nisu se složili samo oko reforme penzijskog sistema i smanjenja penzija.
Od Grčke se traže reforme kako bi joj se odobrio drugi paket pomoći vredan 130 milijardi evra, koji je načelno dogovoren na samitu krajem oktobra 2011. godine.
Cilj tih mera jeste da se smanji grčki javni dug sa 160% BDP-a na 120% do 2020.
Grčka je, uz prihvatanje uslova MMF i EU, u pregovorima s privatnim investitorima o restrukturiranju dugova Atine, odnosno zameni postojećih novim obveznicama, čime bi se Grčkoj otpisao velik deo dugovanja.
Taj dogovor bi trebalo da bude postignut do marta, kada Grčkoj stižu na naplatu više od 14 milijardi evra vredne obveznice. U slučaju da se ne postigne dogovor, Grčka bi mogla bankrotirati.
Jedan od mnogobrojnih štrajkova sindikata na grčkim ulicama poslednjih meseci
Sindikati najavili dvodnevni štrajkNakon pristanka na zahteve MMF i EU, vodeći grčki sindikati pozvali su svoje članove na dvodnevni generalni štrajk zbog uvođenja novih mera štednje koji su teško pogodili radnike i službenike.
Prema izveštajima agencija, dvodnevni generalni štrajk počinje u petak i u sindikatima najavljuju održavanje protestnih mitinga u centru Atine ispred zgrade grčkog parlamenta.
Najnoviji generalni štrajk organizuju dve vodeće sindikalne konfederacije javnog i pruivatnog sektora - ADEDY i GSEE - koje imaju skoro dva miliona članova, odnosno polovinu radne snage u Grčkoj.
Oni će, kako je izjavio Ilias Iliopulos, generalni sekretar sindikata u javnom sektoru, organizovati i protestni miting u nedelju kada poslanici treba da odlučuju o novom, još rigoroznijem programu štednje.