Novi zakon o javnim preduzećima neće rešiti njihov najveći problem – da su tretirana kao partijski plen, ocenjuju sagovornici RSE. Uprkos promenama na papiru, pojedini stručnjaci i sindikati vide ih samo kao zakonodavnu šminku.
“Ovaj zakon suštinski neće ništa promeniti. Ni prošli nije bio tako loš da bi morao radikalno da se menja. Problem je u društvenom i političkom ambijentu u kom su javna preduzeća prepoznata kao legitimni partijski plen. Dok se to ne promeni mi ćemo imati isti problem,” rekao je za RSE Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.
Novi zakon, isto kao i stari, predviđa da se direktori javnih preduzeća biraju na javnom konkursu, da ih imenuje Vlada Srbije i da neće moći da budu partijski funkcioneri. Ali samo tako da će im stranačka funkcija biti na mirovanju dok su u direktorskoj fotelji.
Ovakvo rešenje Aleksandar Titović, zadužen za javni sektor u Sindikatu Nezavisnost, vidi kao zamenu teza koja prikriva da nije doneto jedino logično rešenje - da partijski kadrovi ne mogu u javna preduzeća.
“To se ovim zakonom uopšte ne definiše. Novim zakonom samo sprovode sopstvenu ideju da iz javnih preduzeća uzimaju više novca, da u njima smanje uticaj sindikata, i da se eventualno neka javna preduzeća dovedu do ruba propasti kako bi sutra mogli da se prodaju njihovi delovi.”
Zašto je vlast toliko bolećiva prema partijskim kadrovima pokušao je da objasni ministar privrede Željko Sertić rekavši da je novo rešenje u skladu sa postojećim po pitanju mirovanja stranačke funkcije, jer “nije fer” da ljudi koji se bave politikom budu isključeni iz mogućnosti da budu direktori.
Građani, koji su navikli da su već decenijama isključivo stranački kadrovi na najvažnijim mestima, rekli su u Beogradu za RSE da ne veruju u čudo.
Vaš browser nepodržava HTML5
O partijskim zapošljavanjima
Novi zakon propisuje i da se direktor imenuje na period od četiri godine, uz uslov da ima fakultet, najmanje pet godina radnog iskustva i tri godine na poslovima kojima se javno preduzeće bavi. Komisiju za izbor direktora čini pet članova iz redova Vlade i Skupštine.
Za sindikate je posebno bolno što ih prilikom donošenja novih propisa niko ništa nije pitao.
“Jednostavno, zakon je preko noći donet, bez ikakve javne rasprave. Definišu se neke stvari vezane za predstavnike zaposlenih u nadzornim odborima. Tu se ne navodi da su, kao nekada što je bilo, predstavnici u njima reprezentativni sindikati, već da je to sada predstavnik zaposlenih. Nalaže se preduzećima da se veći deo dobiti nego ranije uplaćuje u budžet. Kao i da se manje ulaže u preduzeća i njihov razvoj”, objasnio je Aleksandar Titović.
Opozicija: Predizborni manevar
Dok ga vlast gromoglasno predstavlja kao krunu depolitizacije i profesionalizacije javnog sektora, opozicija novi zakon vidi kao predizborni manevar da bi se prikrilo, kako tvrde iz njenih redova, masovno partijsko zapošljavanje 50.000 ljudi u poslednje četiri godine. Teško joj je da zamisli istaknute partijske funkcionere vlasti koji su direktori javnih preduzeća, kao što su SPS-ovac Dušan Bajatović u Srbijagasu ili PUPS-ovac Milan Krkobabić u Pošti Srbije, da se odreknu fotelje ili da stvarno zamrznu satus u stranci. Njih dvojicu pokušali smo da pitamo da li ih lično pogađa novi zakon, ali nisu odgovorili na pozive.
Dragan Dobrašinović pretpostavlja da partijski kadrovi ni ubuduće neće imati problema.
“Oni će uredno zamrzavati svoje funkcije i prihvatati uloge direktora. Na osnovu svoje političke moći oni će doći do situacije da zasednu u fotelje u javnim preduzećima, a onda će centar moći, odlučivanja i uticaja preseliti u ta ista javna preduzeća. Dakle javna preduzeća će biti poluga preko koje će oni ostvarivati svoj politički uticaj.”
Ono što vlast uporno ističe kao novi kvalitet, je da su pravila za izbor i odgovornost direktora i članova nadzornih odbora pooštrena, kao i da se ukidaju upravni odbori, u ukupno 37 javnih preduzeća među kojima su i Elektroprivreda i Elektromreža Srbije, Skijališta, Srbijašume, Putevi, Koridori…
Na žalost, zaključuje Dragan Dobrašinović, u pitanju su samo kozmetičke promene.
“Ako su zaista nešto želeli da urade, to je trebalo da pokažu u praksi u proteklim godinama. Mi smo već imali zakon u kom je pisalo da se direktori biraju na konkursima, predviđeno je bilo mnogo toga što je trebalo da popravi stanje u javnim preduzećima, ali to se u realnosti nije dešavalo. I sada se ovde kao epohalno najavljuje da će direktori biti birani na javnim konkursima. Pa to je isto ono što smo imali u prethodnom zakonu.”