Šta je pokazalo veštačenje o urušavanju nadstrešnice u Novom Sadu

Dva činioca su sa konstruktorskog aspekta dovela do toga da se obruši nadstrešnica sa nedavno rekonstruisane zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, navodi se u analizi tima veštaka koja je, zajedno sa drugom dokumentacijom, objavljena na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu krajem 2024. godine.

U analizi tima veštaka sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, navodi se da su do urušavanja nadstrešnice doveli smanjena nosivost zatega zbog korozije kablova i dodatno opterećenje nadstrešnice kojoj su tokom rekonstrukcije pridodati novi elementi, a da pritom nisu uklonjeni stari slojevi betona i keramika sa donje strane nadstrešnice.

Objavljivanje dokumentacije je jedan od zahteva studenata koji mesec i po dana blokiraju više desetina fakulteta i dva sedišta univerziteta u Srbiji.

Ipak, studenti u blokadi i deo javnosti navode da dokumentacija nije kompletna, i nastavljaju sa protestima, zahtevajući sankcije za one koji su odgovorni za smrt 15 osoba u tragediji u Novom Sadu.

'Nema razloga za slavlje': Protesti umesto dočeka u više gradova Srbije

Korodirani kablovi

Prema izveštaju, ispitivanja i analize uzoraka kablova koji su nosili čeličnu konstrukciju nakon tragedije, pokazali su da "je približno 40 odsto svih kablova bilo potpuno neaktivno u trenutku pada nadstrešnice".

"Uzrok ovakvog stanja je korozija koja se javila u kablovima na spoju zatege i krovnog nosača (krovnog nabora, tzv. testerastog krova). Ovaj nedostatak je mogao da bude utvrđen putem pregleda konstrukcije tokom kontrolnih pregleda propisanih u okviru redovnog održavanja objekta", navodi se u analizi.

Na uviđaju nakon tragedije je utvrđeno da su postojali nedostaci na spoju zatega i krovnog nosača, gde je prolazila vlaga, što je za posledicu imalo koroziju nosećeg elementa zatege (kablova za prednaprezanje) na ovom mestu.

"Imajući u vidu značaj zatega za konstrukciju nadstrešnice, zatege, naročito u zoni veza sa ostatkom konstrukcije, su morale biti podvrgnute intenzivnijem režimu pregleda odnosno aktivnosti održavanja. Izostankom održavanja izostalo je i identifikovanje procesa deterioracije (kvarenja) kablova u zategama", navodi se u veštačenju.

Inženjer geologije Zoran Đajić, koji je do juna 2023. bio angažovan na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je bilo neophodno da se prekontroliše stanje zatega pre dodavanja novih slojeva na nadstrešnicu.

"Tu se vraćamo na izveštaj koji sam podneo u februaru 2023. godine, gde sam i fotografijama dokumentovao da je iza tih ploča na zupčastom delu pročelju krova loš sloj maltera, a odmah iza njega je mesto kačenja utega koje su nosile nadstrešnicu. Da je po tom mom izveštaju urađeno i po zahtevu kojim se tražio nadzor, videlo bi se u kakvom su stanju utege, pa bi se intervenisalo na drugi način", kaže Đajić.

On kaže da su, prema protokolima, za kontrolu radova na rekonstrukciji Železničke stanice bili zaduženi nadzor za konstrukciju, nadzor za statiku i nadzor za arhitekturu.

"Kada je neko odlučio da dodatno optereti nadstrešnicu, morao je pre toga da utvrdi stanje zatega i da li mogu da podnesu dodatno opterećenje. Tu su zaduženi nadzor za konstrukciju i nadzor za statiku", kaže Đajić.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji objekata, nadzor nad gradnjom može vršiti pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove za projektanta ili izvođača radova, a koje ne izvodi izgradnju na istom objektu i nije odgovorni rukovodilac radova.

Nadzornik izgradnje može biti i sam investitor, ako ispunjava uslove koje propisuje zakon, a u suprotnom sam bira nadzornika gradnje.

Posao stručnog nadzora nad projektom rekonstrukcije novosadske Železničke stanice dobilo je 2022. šest kompanija, a nosilac projekta je firma "Project Biro Utiber" iz Novog Sada.

Dodatno opterećenje

Drugi činilac sa konstruktorskog aspekta koji je, prema autorima veštačenja, doveo do pada nadstrešnice bilo je povećano opterećenje zatega. Do povećanog opterećenja došlo je u više navrata: najpre već 1964. godine, kada je "umesto sloja za pad, sa gornje strane nadstrešnice je izveden sloj od nearmiranog betona".

"Ugrađeni sloj nearmiranog betona ima za oko 65 kg/m2 veću masu od mase projektovanog sloja za pad. Ovaj defekt nije imao presudan uticaj na nosivost konstrukcije ali je imao negativan uticaj sa aspekta rezerve nosivosti izvedene konstrukcije", konstatuje se u veštačenju.

Oni pojašnjavaju da je nadstrešnica, u konstruktivnom smislu, prvobitno izvedena "na kvalitetan način, čime je postignuto stanje koje je obezbedilo pouzdanu eksploataciju u periodu od izgradnje do trenutka rušenja, čak i u uslovima izostanka redovnog održavanja".

A onda je 2021. godine počela rekonstrukcija stanice, u okviru izgradnje brze pruge Beograd – Subotica.

Projekat su izradili srpski ogranak kompanije China Railway Design Corporation i saobraćajni institut CIP iz Srbije. Izvođenje radova povereno je kineskom konzorcijumu CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.

U projektnoj dokumentaciji je navedeno da se planira uklanjanje "svih slojeva do betona" i izvođenje novog sloja za pad i hidroizolaciju.

Međutim, analize nakon tragedije su pokazale da sloj nearmiranog betona nije uklonjen, kao ni keramika sa donje strane nadstrešnice.

Na ovaj način, opterećenje nadstrešnice je povećano za dodatnih 20 kg/m2. Takođe, rekonstrukcijom je predviđena ugradnja stakala sa metalnim okvirima kojima se na nadstrešnicu dodaje još 27 kg/m2.

"Uzimajući sve navedeno u obzir, konstrukcija nadstrešnice je u trenutku neposredno pred lom bila izložena opterećenju koje je veće od prvobitno projektovanog za oko 107 kg/m2, odnosno za oko 23,11 tone", navodi se u analizi.

Uz to, dodavanjem staklene površine na nadstrešnicu je povećana površina koja može da bude pokrivena snegom i/ili na koju može da deluje vetar.

"Zbirni efekat ovih okolnosti je značajno povećavanje opterećenja zbog kojih je projektant bio u obavezi da sprovede potrebne kontrole nosivosti", konstatuju stručnjaci koji su sproveli veštačenje.

Inženjer Zoran Đajić kaže da je u priči o padu nadstrešnice ključan detalj to što ona u rekonstrukciji nije rasterećena, već su dodati novi slojevi i elementi koji su je dodatno opteretili.

"Ono što je evidentno u tim nalazima je da je nadstrešnica pala zbog toga što je preko nadstrešnice naneto nekoliko slojeva betona koji ju je dodatno opteretio, a u projektu je bilo predviđeno da se skinu svi slojevi koji su služili za izolaciju i da se umesto njih nanese izolacioni sloj debljine 1,5 mm. Da je to urađeno, nadstrešnica bi se rasteretila", kaže Đajić.

Prema njegovim rečima, u analizi koju je sproveo tim veštaka nedostaje u konkretna imena firmi koje su sprovodile te radove.

"Nedostaje ko je radio te betonske radove, koja firma je nanosila te slojeve i po čijem nalogu, kao i ko je odobrio da se nadstrešnica optereti sa dodatnih 20 i nešto tona koje su onda iščupale zategu", kaže Đajić.

Građevinski dnevnici

U dokumentaciji na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu nalaze se i 23 sveske građevinskih dnevnika koji su vođeni od 13. decembra 2021. do 28. oktobra 2024. godine.

Prvi radovi u vezi sa nadstrešnicom su, kako se može videti u dnevnicima, vođeni u periodu od 8. februara do 4. marta 2022, kada su postavljane mrežice i lepak sa donje strane konstrukcije, gletovanje, pranje nadstrešnice sa gornje strane, farbanja sa donje strane i montaže limenih okapnica.

Aluminijumska konstrukcija sa staklenim delom postavljena je u periodu od 2. oktobra do 13. oktobra 2023. godine.

Naredne godine od marta do početka jula vršeni su radovi čišćenja, obijanja trošnih slojeva i delova stare nadstrešnice, demontaža mermernih ploča sa čela nadstrešnice, postavljanje HI membrane Sarnafil TS-77 sa gornje strane, skidanje starog sloja lepka i mrežice sa donje strane i nanošenje novog sloja lepka i mrežice sa donje strane.

Fotografije Železničke stanice Novi Sad pre i posle rekonstrukcije

U istom periodu je lepljen mozaik keramike sa donje strane nadstrešnice, nadstrešnica je obrađena reparaturnim malterom zbog pravljenja pada za postojeće slivnika, urađena je priprema za lepljenje mermera kao i lepljenje istog. Tokom tih radova postavljen je sloj hidroizolacije i lima na nadstrešnicu, montirana je okapnica i postavljeni su lepak i mrežice na okapnicu.

Uporedo sa radovima navedenim u prethodnoj stavci u periodu od 27.6.2024. pa do 4.7.2024. vrše se radovi čišćenja krila B, koje obuhvata i nadstrešnicu, kao priprema za primopredaju objekta, navodi se u građevinskim dnevnicima.

"Veštaci napominju da su takođe vršeni i drugi radovi na fasadi na kojoj se nalazi nadstrešnica kao i radovi na krovu i da nije bilo upisa u dnevnik koji se odnose na uočavanje oštećenja na nadstrešnici, predmetnim zategama, vezi krovne konstrukcije i zatega ili konstrukciji objekta", navodi se u analizi.

Četvrtog jula 2024. godine je, navodi se u dokumentaciji, u prisustvu predstavnika investitora i Nadzora izvršen je pregled prostorija u krilu B.

Narednog dana svečano je otvorena Železnička stanica u prisustvu visokih funkcionera Novog Sada, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Republike Srbije.

Četiri meseca kasnije nadstrešnica se obrušila, usmrtivši 15 ljudi, dok su dve osobe teško povređene i još uvek se nalaze u bolnici.

U nesreći u Novom Sadu poginulo 14 ljudi

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je 30. decembra optužnicu protiv 13 osoba, uključujući bivšeg ministra saobraćaja Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i bivšu direktorku "Infrastrukture železnice Srbije" Jelene Tanasković.

Među okrivljenima je i Nebojša Šurlan, bivši generalni direktor "Infrastruktura železnice Srbije" a.d.

Optužnica je podneta i protiv okrivljenih: S.N. odgovornog projektanta građevinske konstrukcije, M.J. glavnog projektanta idejnog projekta, Lj.M.M. glavnog projektanta projekta za građevinsku dozvolu, M.S. izvestioca za konstrukcije Republičke revizione komisije, J.S.M. lica odgovornog za tehničku kontrolu, Z.S.M. i D.J. lica odgovornih za izvođenje građevinskih radova, M.G. i D.T. lica odgovornih za stručni nadzor, zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika.

Od 13 optuženih, 10 se nalaze u pritvoru, dok je na slobodi Vesić, a Tanasković i Dimoski su u kućnom pritvoru.