Za postizanje dogovora između Beograda i Prištine ostalo je veoma malo vremena, na to je u Briselu podsetio i srpski premijer Ivica Dačić, s obzirom na činjenicu da se kompromis mora postići pre 16. aprila, kada Evropska komisija i visoka predstavnica EU podnose Savetu ministara EU izveštaj o napretku u dijalogu, što je presudno da Brisel donese odluku o utvrđivanju datuma početka pregovora o članstvu Srbije u EU.
Koliko će daleko srpska vlast ići ka postizanju kompromisa o nadležnostima zajednice srpskih opština, zavisi od toga koliko joj je stalo da u junu dobije datum početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
“Meni se čini da je za srpsku vladu jako važno da postigne uspeh, a uspeh bi bio dobijanje datuma za pregovore. U tom smislu zaista vidim spremnost za kompromis koji bi možda bio dalje od početne tačke Vlade Srbije. A i signali koje smo čuli od vicepremijera Vučića takođe daju nadu da je moguć kompromis, odnosno, da je početak pristupnih pregovora sa EU važniji od insistiranja na nekom stavu u vezi sa Kosovom”, kaže Bieber.
Da povratak iz Brisela neobavljenog posla nije opcija ni za Beograd ni za Prištinu, kaže za naš radio Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose:
“Jednostavno, ko napusti pregovore – taj gubi. To pravilo je shvatio čak i onaj tim koji su vodili Koštunica i Tadić u pregovorima pod Ahtisarijem, nema razloga da to ne razumeju ovi koji su mnogo pragmatičniji. Dakle, opcija nepostizanja dogovora ne postoji. Treba jednostavno očekivati još najmanje jedan razgovor u martu i završavanje ovih razgovora na odgovarajući način u aprilu”, kaže Janjić.
Rezervna opcija iz rukava
Ma koliko pozicije dveju strana u vezi sa zajednicom srpskim opština bile ukopane, uvek može da se nađe kompromis, uveren je Florian Bieber.
“Ako uzmete, na primer, Ohridski okvirni sporazum iz 2001. godine, videćete da se tamo predviđa mogućnost saradnje opština u pojedinim oblastima. To bi, recimo, mogao biti nekakav blueprint za kosovsku decentralizaciju po Ahtisariju. Dakle, takav ili tome sličan okvir koji predviđa mogućnost saradnje opština sa srpskom većinom na Kosovu jeste moguć - iako ne baš do mere da bude nekakva autonomna zajednica ili zajednica srpskih opština”, ukazuje Bieber.
“Mi sad ne znamo šta je plan B za Beograd, mi znamo šta je maksimum, odnosno plan A – a to je zajednica opština. Očigledno je, međutim, da plan B postoji i to će biti jasno na sledećem sastanku”, veruje Janjić.
Florian Bieber ne veruje da Brisel ima pripremljen nacrt kojim bi doveo do saglasnosti Prištine i Beograda, ali dodaje da ne veruje da bi EU podržala stvaranje novog nivoa vlasti na Kosovu.
“Brisel svakako želi kompromis, ali sasvim sigurno ne bi prihvatio predlog koji predviđa uvođenje srednjeg nivoa vlasti na Kosovu, zato što situacija u Bosni i Hercegovini jasno pokazuje da bi takva vrsta entiteta bila jako problematična za jednu državu, ali sve što je manje od toga bilo bi verovatno prihvatljivo. U tom smislu verujem da Brisel pokušava da nađe neki srednji put linija Prištine i Beograda”, zaključuje Bieber.
Na opasku da aktuelna vlast Srbije, obrazlažući zahtev za autonomiju Srba na Kosovu, često pominje autonomnu opciju primenjenu u Južnom Tirolu, položaj Nemaca u Belgiji ili model Katalonije, ovaj naš sagovornik odgovara da postoje desetine raznih opcija, ali da se bilo koji model primenjen u jednom ne može doslovno preslikavati na drugi deo sveta. Tako, primerice, povodom položaja nemačke manjine u Belgiji, odnosno, modela autonomije regiona Južni Tirol/Alto Adige, Biber podseća na neke bitne razlike u odnosu na srpsku zajednicu na Kosovu.
“Južni Tirol je mnogo veća teritorija nego četiri opštine na severu Kosova, gde imate 30-40000 Srba, što nije neki veliki broj, a to vam, onda, bitno smanjuje mogućnosti; dakle, ne možete da imate isti okvir kao za Južni Tirol, koji je i veći i mnogo bogatiji region. Možda je položaj nemačke manjine u Belgiji bolji za poređenje, ali i tu imate problem. Belgija je, naime, federalna država sa tri zajednice i tri teritorije i, povrh svega, a što je jako važno, nemačka manjina tamo uopšte nema teritorijalnu autonomiju nego je u okviru Valonije. Meni se često čini da mnogi ljudi govore o raznim modelima bez dovoljno saznanja šta oni tačno znače”, kaže Florian Bieber.
Koliko će daleko srpska vlast ići ka postizanju kompromisa o nadležnostima zajednice srpskih opština, zavisi od toga koliko joj je stalo da u junu dobije datum početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Florian Bieber
Da postoje signali koji govore o snažnoj želji srpske vlasti da napravi taj veliki korak napred u evrointegracijama, pa da, dakle, popusti u svojim početnim zahtevima i da se pripremi na težak zadatak da takav kompromis “proda” i poslanicima i predsedničkoj kancelariji u Beogradu, ali i Srbima na severu Kosova, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Florian Bieber, ekspert za Zapadni Balkan sa Univerziteta u Gracu:“Meni se čini da je za srpsku vladu jako važno da postigne uspeh, a uspeh bi bio dobijanje datuma za pregovore. U tom smislu zaista vidim spremnost za kompromis koji bi možda bio dalje od početne tačke Vlade Srbije. A i signali koje smo čuli od vicepremijera Vučića takođe daju nadu da je moguć kompromis, odnosno, da je početak pristupnih pregovora sa EU važniji od insistiranja na nekom stavu u vezi sa Kosovom”, kaže Bieber.
Da povratak iz Brisela neobavljenog posla nije opcija ni za Beograd ni za Prištinu, kaže za naš radio Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose:
“Jednostavno, ko napusti pregovore – taj gubi. To pravilo je shvatio čak i onaj tim koji su vodili Koštunica i Tadić u pregovorima pod Ahtisarijem, nema razloga da to ne razumeju ovi koji su mnogo pragmatičniji. Dakle, opcija nepostizanja dogovora ne postoji. Treba jednostavno očekivati još najmanje jedan razgovor u martu i završavanje ovih razgovora na odgovarajući način u aprilu”, kaže Janjić.
Rezervna opcija iz rukava
Ma koliko pozicije dveju strana u vezi sa zajednicom srpskim opština bile ukopane, uvek može da se nađe kompromis, uveren je Florian Bieber.
“Ako uzmete, na primer, Ohridski okvirni sporazum iz 2001. godine, videćete da se tamo predviđa mogućnost saradnje opština u pojedinim oblastima. To bi, recimo, mogao biti nekakav blueprint za kosovsku decentralizaciju po Ahtisariju. Dakle, takav ili tome sličan okvir koji predviđa mogućnost saradnje opština sa srpskom većinom na Kosovu jeste moguć - iako ne baš do mere da bude nekakva autonomna zajednica ili zajednica srpskih opština”, ukazuje Bieber.
Dušan Janjić, foto: Medija centar Beograd
U ovom trenutku Beograd je objavio svoje zahteve kad su u pitanju ovlašćenja zajednice srpskih opština na Kosovu, ali Dušan Janjić ne veruje da ne postoji i rezervna opcija koju čuva u rukavu.“Mi sad ne znamo šta je plan B za Beograd, mi znamo šta je maksimum, odnosno plan A – a to je zajednica opština. Očigledno je, međutim, da plan B postoji i to će biti jasno na sledećem sastanku”, veruje Janjić.
Florian Bieber ne veruje da Brisel ima pripremljen nacrt kojim bi doveo do saglasnosti Prištine i Beograda, ali dodaje da ne veruje da bi EU podržala stvaranje novog nivoa vlasti na Kosovu.
“Brisel svakako želi kompromis, ali sasvim sigurno ne bi prihvatio predlog koji predviđa uvođenje srednjeg nivoa vlasti na Kosovu, zato što situacija u Bosni i Hercegovini jasno pokazuje da bi takva vrsta entiteta bila jako problematična za jednu državu, ali sve što je manje od toga bilo bi verovatno prihvatljivo. U tom smislu verujem da Brisel pokušava da nađe neki srednji put linija Prištine i Beograda”, zaključuje Bieber.
Na opasku da aktuelna vlast Srbije, obrazlažući zahtev za autonomiju Srba na Kosovu, često pominje autonomnu opciju primenjenu u Južnom Tirolu, položaj Nemaca u Belgiji ili model Katalonije, ovaj naš sagovornik odgovara da postoje desetine raznih opcija, ali da se bilo koji model primenjen u jednom ne može doslovno preslikavati na drugi deo sveta. Tako, primerice, povodom položaja nemačke manjine u Belgiji, odnosno, modela autonomije regiona Južni Tirol/Alto Adige, Biber podseća na neke bitne razlike u odnosu na srpsku zajednicu na Kosovu.
“Južni Tirol je mnogo veća teritorija nego četiri opštine na severu Kosova, gde imate 30-40000 Srba, što nije neki veliki broj, a to vam, onda, bitno smanjuje mogućnosti; dakle, ne možete da imate isti okvir kao za Južni Tirol, koji je i veći i mnogo bogatiji region. Možda je položaj nemačke manjine u Belgiji bolji za poređenje, ali i tu imate problem. Belgija je, naime, federalna država sa tri zajednice i tri teritorije i, povrh svega, a što je jako važno, nemačka manjina tamo uopšte nema teritorijalnu autonomiju nego je u okviru Valonije. Meni se često čini da mnogi ljudi govore o raznim modelima bez dovoljno saznanja šta oni tačno znače”, kaže Florian Bieber.