Norveška se seća žrtava, napadač pred sudom

Norvežani u Oslu odaju poštu poginulima, 24. jul 2011.

RSE

U Norveškoj će u ponedeljak u podne minutom ćutanja biti odata pošta poginulima u dva napada koja je, po sopstvenom priznanju, u petak izvršio Norvežanin Anders Bering Breivik.

"Vlada je proglasila minut ćutanja u 12 sati", kazala je predstavnica za štampu vlade premijera Jensa Stoltenberga, Trude Maseide.

Ona je kazala da će poštu žrtvama odati premijer Stoltenberg i kraljevska porodica na Univerzitetu u Oslu, preneo je AFP.


U znak solidarnosti sa susednom zemljom, i u Švedskoj će biti održan minut ćutanja.

U obe države zastave su spuštene na pola koplja u znak žalosti.

Maseide je rekla da će norveška ministarstva u ponedeljak raditi normalno, uprkos šteti koja je naneta zgradama u bombaškom napadu u petak u centru Osla.

Prema poslednjim informacijama iz policije, u napadu u centru Osla i masakru koji je posle toga počinjen na ostrvu Utoja ubijeno 93 ljudi, a 97 povređeno.

Osumnjičeni pred sudom

Jedini osumnjičeni za ta dva napada Anders Bering Breivik, koji se tereti za terorizam, priznao je da je odgovoran za oba napada i on bi u ponedeljak trebalo da bude izveden pred sudiju.

Činjenica da u Norveškoj maksimalna kazna za to krivično delo iznosi 21 godinu zatvora izazvala je kritike građana, koji smatraju da bi takva kazna bila preblaga za napadača koji je počinio ovako užasan zločin.

Ukoliko bi bio proglašen krivim i osuđen po sadašnjim oderdbama, Brejvik bi faktički za svaku ubijenu osobu odležao po 82 dana.

Sve veći broj ljudi traži da maksimalna kazna koju previđa norveško zakonodavstvo bude pooštrena.

U međuvremenu, mediji analiziraju njegov dnevnik pun islamofobije u kom se divi haškom optuženiku Radovanu Karadžiću.

Norveška prestonica je u žalosti. Više stotina ljudi prisustvovalo je u nedelju komemorativnoj službi u katedrali u Oslu.

Anders Bering Breivik slika koju je imao na svom manifestu, 23. jul 2011.
Premijer Norveške Jens Stoltenberg poručio je da će se tek videti koliko zlo ovi napadi predstavljaju.

Komemoraciji su prisustvovali i norveški kralj Harald Peti, kraljica Sonja i druge ugledne ličnosti, javio je AFP.

Ispred katedrale, gde je u znak žalosti položeno nepregledno more cveća, okupile su se stotine ljudi, a premijer države i lider podmlatka laburista Eskil Pijedersen pre početka službe položili su bele ruže u blizini improvizanog hrama.

Godine planiranja?

Kako mediji prenose, Brejvik se aktivno pripremao za napade još od jeseni 2009. sudeći prema seriji tekstova od oko 1.500 strana koje je objavio na internetu kratko pre napada.

U tom dokumentu prepunom antiislamskih i antimarkstističkih uvredljivih poruka, on detaljno opisuje pripreme za napad poručujući da je "pribegavanje terorizmu način da se dignu mase".

U tom manifestu Brejkvik optužuje premijera Jensa Stoltenberga i njegovu Laburističku partiju, koja ima većinu u norveškom parlamentu, da su insistiranjem na "marksističkim i multikulturalnim" idejama indoktrinirali mlade i da su zahvaljujući takvim idejama dopustili "islamifikaciju Evrope".

U tekstu predviđa i šta će mu se dogoditi, ako preživi napade koje planira da izvede.

"Ostaću upamćen kao najveći (nacistički) monstrum nakon Drugog svetskog rata", navodi Brejvik u svom manifestu pod naslovom "Evropska deklaracija nezavisnosti - 2083", napisana na engleskom jeziku.

Osumnjičeni je u kampu mladih laburista u petak pucao neprekidno sat i po vremena, a predao se timu specijalaca čim su stigli na lice mesta, 40 minuta pošto su pozvani, dodala je policija.

Oni koji su preživeli napad, u kome je prema poslednjim navodima ubijeno 85 ljudi, za još četiri ili pet se traga, opisali su kako su se skrivali i bežali u vodu kako bi izbegli metke ubice. 86 osoba preminula je u nedelju u bolnici.

Kada su specijalci stigli, napadač, koji je imao dve puške, predao se, rekao je Sponhejm.
x
Taj napad je usledio posle eksplozije automobila bombe ispred zgrade vlade u Oslu, gde je ubijeno sedmoro ljudi.

Premijer je u subotu novinarima kazao da su napadi učinili petak najsmrtonosnijim u norveškoj mirnodopskoj istoriji.

"Ovo je izvan shvatanja. Ovo je noćna mora. To je noćna mora za one koji su ubijeni, za njihove majke i očeve, porodice i prijatelje", rekao je Stoltenberg.