Novi izveštaj Evropske komisije, stare boljke Srbije

"Kada je u pitanju pritisak na rad pravosuđa, postojeći zakonodavni okvir obezbeđuje nezavisan, nepristrasan i samostalan rad sudija i tužilaca", navodi Ministarstvo pravde Srbije u odgovoru na kritike iz neformalnog šestomesečnog izveštaja Evropske komisije (EK) o stanju u Poglavljima 23 i 24 (pravosuđe i osnovna prava i pravda, sloboda i bezbednost).

"To će dodatno biti ojačano predstojećim izmenama Ustava u oblasti pravosuđa, kroz drugačiji način izbora i sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“, dodaje se u saopštenju.

Šta piše u non-paper izveštaju?

U takozvanom non-paper izveštaju se, između ostalog, navodi da Srbija mora da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala.

Takođe, u dokumentu stoji da Vladini zvaničnici, nekad i na najvišem nivou, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske procese, kao i pojedinačne sudije i tužioce.

• EK: Srbija napredovala u zakonodavnoj i institucionalnoj reformi, neke oblasti još krši

Ministarstvo pravde u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da su Vlada i Skupština Srbije usvojili kodekse ponašanja ministara i poslanika kada je u pitanju komentarisanje sudskih postupaka i presuda, i da to Ministarstvo smatra da oni "treba da budu poštovani u potpunosti“.

Evropska komisija je upozorila da je proces ustavne reforme radi jačanja nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa trenutno u zastoju, te da je neophodno nastaviti ovaj proces ”što je pre moguće, na transparentan i inkluzivan” način, uz pripremu potrebnih pratećih zakona.

Navodeći da je postupak izmene Ustava sada isključivo u nadležnosti Skupštine, Ministarstvo pravde navodi da se Srbija "prvi put, posle dugog niza godina, nalazi u situaciji da menja Ustav, a ne da donosi novi“, te da to "podrazumeva daleko duži i komplikovaniji proces“. U odgovoru na upit RSE, takođe se navodi da je radni tekst Nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa usklađen sa većinom komentara sa javne rasprave, ali i preporukama Venecijanske komisije.

Reforma diktira tempo evrointegracija

Izveštaj EK je očekivano negativan i ne razlikuje se u velikoj meri od prethodnih izveštaja, ocenjuje Nikola Burazer, programski direktor nevladinog Centra savremene politike.

Prema njegovom mišljenju, upravo sporost u sprovođenju pravosudnih reformi jeste jedan od ključnih problema na evropskom putu Srbije.

• Ustavna reforma pravosuđa, korak napred ili nazad

"To nije zvaničan stav, ali se može izvući zaključak da broj poglavlja koja Srbija otvara svake godine u velikoj meri zavisi od toga kakav napredak je postigla u ovim ključnim oblastima – poglavljima 23 i 24, a pre svega u reformi pravosuđa, što je možda i najvažnija oblast u poglavlju 23.

Ako jako sporo sprovodite reforme u toj oblasti i ne pokazujete posvećenost temeljnim reformama, onda definitivno nećete ubediti članice Evropske unije da zaslužujete da taj proces evropskih integracija bude ubrzan. To je nešto što vidimo poslednjih godina. U tom smislu ovaj poslednji izveštaj ne sadrži iznenađenja“, kaže Burazer.

Poslednji izveštaj ne sadrži iznenađenja: Nikola Burazer

Srbija ignoriše kritike, EU ćuti

Druga oblast u kojoj Evropska komisija vidi problem je sloboda govora i stanje u medijima. Kako se navodi u izveštaju, slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima u Srbiji predstavljaju razlog za zabrinutost.

I dalje su, primećuje EK, prisutini politički i ekonomski uticaji na medije. U izveštaju se takođe ocenjuje da je još uvek je potrebno ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kako bi bilo u mogućnosti da zaštiti medijski pluralizam, a naročito dozvoliti mu da obavlja poslove reagujući na programske promene koje narušavaju informativni sadržaj i programsku šemu.

• Medijska strategija vraća Vladu Srbije na popravni

Vesna Radojević, urednica portala Raskrikavanje, ocenjuje za RSE da vlasti u Srbiji ignorišu kritike koje EU upućuje, ali napominje da je sama Unija dozvolila zvaničnom Beogradu da se na taj način ophodi.

"Oni dođu ovde na svakih šest meseci, pričaju malo sa nama, pitaju – ’Kako vam je?’ Onda odu u Predsedništvo ili u Vladu Srbije i pričaju sa njima, kažu: ’Morate malo da popustite.’ Onda Vučić izvuče naslovne strane tabloida ’Tabloid’ gde se pišu gadosti o njemu i kaže: ’Pa evo, ovo je sloboda medija.’ I onda se to tako vrti u krug“, ocenjuje naša sagovornica i podvlači:

„Prosto, vi morate da budete direktni koliko god možete. Od tog diplomatskog rečnika EU mi nemamo ništa, iako ja to potpuno razumem. Ali, vi ste sad naterani da branite osnovna ljudska prava, vladavinu prava, institucije, jer su one napadnute, one ne rade“, kaže Radojević u Intervjuu nedelje RSE, koji objavljujemo na našem sajtu 21. decembra.

Komentarišući non-paper izveštaj, ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je u četvrtak da taj dokument ukazuje na probleme koji su postojali i ranije, a koji su navedeni i u ranijim zvaničnim izveštajima EK, kao i da je napravljen određeni napredak u radu parlamenta, a da se po pitanju stanja u medijima mnogo očekuje od medijske strategije.

Njegov stav kritikovao je Dragan Đilas, jedan od lidera opozicionog Saveza za Srbiju (SzS), koji je, pored ostalog, u pisanoj izjavi uputao ambasadora EU “o kakvom napretku u medijima govori dok se hajka iz dana u dan povećava, dok se opozicioni lideri optužuju za veze sa narko dilerima, za pripremu atentata na predsednika, dok ih porede sa virusima i bakterijama, što je u istoriji samo Hitler izgovarao za pripadnike jevrejskog naroda".

Iako smo komentar o ocenama EK koje se tiču medijske slike u Srbiji zatražili od Ministarstva za kulturu i informisanje, do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Ko je odgovoran za zastoj u evrointegracijama?

Nikola Burazer ocenjuje da se u Srbiji, u poređenju sa drugim zemljama koje streme ulasku u ovu zajednicu, jako malo prostora posvećuje raspravi o napretku u evrointegracijama. To je, prema njegovim rečima, i očekivano ako se uzme u obzir koliko se slika koju ti izveštaji predstavljaju razlikuje od slike koju pokušavaju da predstave predstavnici vlasti kada govore o tome šta je najveći problem Srbije na putu ka EU.

„Uporno se insistira na tome da su najveći problemi sa jedne strane pitanje Kosova, a sa druge odsustvo volje EU za proširenjem. Ukoliko bismo čitali i analizirali ove dokumente, bilo bi jasno da najveći problem jeste odsustvo napretka u ključnim reformama, a to je nešto što nije odgovornost niti administracije u Briselu, niti zavisi od dijaloga sa nekom drugom stranom. To zavisi isključivo od sopstvenih evropskih potencijala i napretka u reformama ovde u Srbiji“, kaže Burazer.

Srbija je ove godine otvorila svega dva poglavlja u pregovorima sa EU – u junu poglavlje broj devet koje se odnosi na finansijske usluge, i u decembru poglavlje 4 o slobodi kretanja kapitala.

Do sada je zvanični Beograd ukupno otvorio 18 od ukupno 35 poglavlja, a preliminarno su zatvorena dva.