Nema onog ko u Srbiji nije čuo za Njuz.net. Satirični veb sajt stekao je za kratko vreme izuzetnu popularnost. Njihove “vesti u ogledalu”, u kojima sarkastično i oštro kritikuju društvenu stvarnost čitaju se i kruže internetom više nego one sa “ozbiljnih” informativnih portala. Ne štede nikoga, ni poziciju, ni opoziciju, ni intelektualce, ni komentatore, baš kao ni kulturne, ili estradne ličnosti – što je uostalom u Srbiji sve teže razdvojiti. Njihove “lažne” vesti u većini slučajeva nisu tu samo da zasmeju, već da ukažu, upozore i zabrinu, te im, iako nema pritisaka, ponekad poručuju – ovo vam možda i nije trebalo.
Lansirala ih je vest pod naslovom – “Srbin ubio ajkulu ubicu u Šarm el Šeiku”. Tih je dana u egipatskom letovalištu ajkula zaista povredila četvoro i usmrtila jednog turistu. Deo u kojem je savlado “jedan srpski turista tako što je pod dejstvom alkohola skočio na nju sa litice”, svakako nije istinit. Ali…
“Makedonski list ‘Večer’ je to objavio na naslovnoj strani vikend izdanja, uopšte ne znajući šta je Njuz i da to uopšte nije prava vest. To se onda neko vreme vrtelo po regionu, i onda je Mina prevela vest na engleski i tada je bukvalno nastao haos. Pratili smo od arapskih i kineskih sajtova, do američkih. To su prenosili svi, a Rusi su na kraju pravili grafikone da dokažu da li je moguće da čovek tako ubije ajkulu”, priseća se autor vesti Nenad Milosavljević.
Bio je to jedan od retko dobrih načina da se udari po klasičnom ovdašnjem stereotipu, o Srbima kao nad narodu, jačem i veštijem od svih, a upravo to što je toliko ljudi poverovalo u “egipatsku” storiju, samo ga je potvrdilo.
Upecali su se mediji u Srbiji i na vest da je folk pevačica Jelena Karleuša kandidat za NIN-ovu nagradu, da je u Novom Sadu otvorena prva klinika za odvikavanje od lajkova na Facebook-u, itd. Ovo sve govori, kako primećuju Njuzovci, o stanju novinarske profesije u Srbiji. Na njihovom sajtu, poput “ozbiljnih” portala, tu su sekcije: politika, društvo, ekonomija, sport, ali i horoskop i ljubav i život. Vezuju se za stvarne informacije i događaje, aktuelne u medijima, a tema ne manjka.
“U takvoj državi živimo da se svaki dan nešto zabavno desi.”
Prenosimo samo neke od Njuzovih naslova.
Stanovnici Srbije saglasni u oceni da je fora gde razni ljudi iz devedesetih formiraju vladu „dobra, ali da se sada već otišlo malo predaleko“.
Predsednik opštine zbog departizacije postavio nestranačkog bratanca za direktora preduzeća.
Zbog nedostatka stručnih kadrova nekoliko ministarstava neće imati ministre.
Iz Gradskog saobraćajnog preduzeća saopštili kako je primećen trend da se sve veći broj građana krsti pri prolasku autobusa pored nekih državnih zgrada, poput Skupštine Srbije, Predsedništva ili zgrade Vlade.
Profesorka proslavila treću godinu kako je nijedan učenik nije udario.
Poznati lingvista Ivan Klajn predložiće da se „je l’“ i „jer“ izjednače jer „ne može više da sluša ljude koji ne umeju pravilno da ih upotrebljavaju“.
Osoba koja je poslednja izašla iz Srbije zaboravila za sobom da ugasi svetlo.
Najčitanije vesti
Iz sata u sat izveštavaju o važnim događajima, a u danu izbora zamenili su predstavnike CeSID-a u saopštavanju izlaznosti i prvih rezultata, te izvestili kako: preliminarni rezultati pokazuju da je nakon obrade 20% glasačkih listića utvrđeno da je potrebno obraditi još 80%., kako je Novak Đoković zaboravio da promeni adresu u ličnoj karti, pa ne može da glasa u Srbiji ili kako se lider naprednjaka Tomislav Nikolić (sada predsednik), greškom uputio u izborni štab Srpske radikalne stranke.
Kako sve to smisle, otkriva Marko Dražić.
“Sedimo ovde nas četvoro, petoro, uvek tu bude ljudi koji u tom trenutku nisu sa nama, ali su online i onda četujemo i zajedno smišljamo fazone.”
“Za ove dve godine svako je došao na red, i to ne jedanput”, kaže Dražić.
Nenad Milosavljević veruje da mnogima nije baš pravo kada se nađu na meti.
“Ali se nadam da bar razmisle o tome zašto su došli u fokus. Da toga postanu svesni za nekoliko sekundi, pa da kažemo da smo uradili nešto”, dodaje on.
“Naravno, uvek se desi da nam u komentarima, ako smo u tom tekstu zakačili nekog funkcionera DS-a, napišu kako smo mi eto za naprednjake ili SPS, ili obrnuto. Ljudi malo po inerciji reaguju i ne ulaze dublje u te stvari,” kaže Miroslav Vujović.
Ipak, na najveće nerazumevanje i kritike čitalaca nailaze tekstovi koji nisu tu da zasmeju. Koji su tu da upozore i zabrinu društvo. Na godišnjicu srebreničkog genocida objavili su tekst pod naslovom koji je veoma blizu istine – U Srbiji obeležen dan fraze „A šta su oni nama radili“.
“To je, naravno, bila kritika viđenja nekih ljudi u Srbiji toga događaja. Ali, nakon tog teksta je bilo na stotine komentara gde su bukvalno bile dve strane, prepucavanja, psovke i ostalo. To mi govori da su ljudi zatrovani, da imaju u sebi jednu veliku količinu predrasuda i mržnje i da traže bilo koji nagoveštaj povoda da to izbace”, navodi Marko Dražić.
Ovo je, dodaje Milosavljević, bio jedan od onih tekstova koje svrstavaju u kategoriju – ovo vam možda i nije trebalo. Takvi komentari neće ih sprečiti da nastave da pišu o temama koje svedoče o tome da su mnogo više od satiričnog sajta. Ozbiljnijih pritisaka, kažu, nije bilo, a na kompromise ne pristaju.
“Skoro nikada nismo imali tu vrstu kalkulacije – hajde sada da napišemo neki bez veze tekst i foru jer znamo da će to da privuče mnogo čitalaca. To je kao kada ste muzičar pa odlučujete da li želite da se bavite rok muzikom ili da svirate na svadbama. Mi želimo da budemo rokeri na internetu”, rekao je Dražić.
Dobro se zna da se, podsetimo, “redakcija Njuza 1710. godine uselila na prvi sprat zgrade odakle je imala pogled na celu Srbiju” ili da su prethodno “1690. svi Njuzovci zbog burne noći zakasnili na Veliku seobu Srba”, ili da su “1948. članovi redakcije izbačeni sa Golog otoka zbog objektivnog izveštavanja”.
A sada ozbiljno - počeli su po uzoru na američki sajt The Onion, uz osnivača Dejana Nikolića, najpre kao mala grupa na društvenoj mreži Facebook, da bi vrlo brzo zbog dobrog odziva prerasli u sajt. Danas, za razliku od početaka kada su ideje razmenjivali u kafićima, imaju redakciju koja broji više od deset stalnih članova. Dobitnici su više nagrada, krajem prošle godine izašla im je i knjiga “Ovo nam možda nije trebalo”, a u planu je i nova u kojoj će Njuzovci priču podići na globalni nivo. Tu je i sajt na englskom, a u perspektivi i tv emsija.
Lansirala ih je vest pod naslovom – “Srbin ubio ajkulu ubicu u Šarm el Šeiku”. Tih je dana u egipatskom letovalištu ajkula zaista povredila četvoro i usmrtila jednog turistu. Deo u kojem je savlado “jedan srpski turista tako što je pod dejstvom alkohola skočio na nju sa litice”, svakako nije istinit. Ali…
“Makedonski list ‘Večer’ je to objavio na naslovnoj strani vikend izdanja, uopšte ne znajući šta je Njuz i da to uopšte nije prava vest. To se onda neko vreme vrtelo po regionu, i onda je Mina prevela vest na engleski i tada je bukvalno nastao haos. Pratili smo od arapskih i kineskih sajtova, do američkih. To su prenosili svi, a Rusi su na kraju pravili grafikone da dokažu da li je moguće da čovek tako ubije ajkulu”, priseća se autor vesti Nenad Milosavljević.
Bio je to jedan od retko dobrih načina da se udari po klasičnom ovdašnjem stereotipu, o Srbima kao nad narodu, jačem i veštijem od svih, a upravo to što je toliko ljudi poverovalo u “egipatsku” storiju, samo ga je potvrdilo.
Šarm el šeik, pijani turista, ilustracija sa njuz.net
“Iako su ruski fizičari dokazali da bi čovek, ako pada na ajkulu ne znam kojojm brzinom i jačinom, mogao da je ubije, malo je u najmanju ruku sumnjivo. To je upravo taj stereotip koji ljudi u Srbiji, a i mediji potenciraju – Srbin uradio ovo, Srbin uradio ono. Iako nakon tog teksta Njuz postaje prilično popularan, većina naslova u medijima je u nastavku bila – ha, ha, ha, Srbi zeznuli ceo svet, što je ponovo potvrdilo ono što smo mi u tom tekstu kritikovali”, kaže jedan od Njuzovaca Marko Dražić.Upecali su se mediji u Srbiji i na vest da je folk pevačica Jelena Karleuša kandidat za NIN-ovu nagradu, da je u Novom Sadu otvorena prva klinika za odvikavanje od lajkova na Facebook-u, itd. Ovo sve govori, kako primećuju Njuzovci, o stanju novinarske profesije u Srbiji. Na njihovom sajtu, poput “ozbiljnih” portala, tu su sekcije: politika, društvo, ekonomija, sport, ali i horoskop i ljubav i život. Vezuju se za stvarne informacije i događaje, aktuelne u medijima, a tema ne manjka.
“U takvoj državi živimo da se svaki dan nešto zabavno desi.”
Prenosimo samo neke od Njuzovih naslova.
Stanovnici Srbije saglasni u oceni da je fora gde razni ljudi iz devedesetih formiraju vladu „dobra, ali da se sada već otišlo malo predaleko“.
Predsednik opštine zbog departizacije postavio nestranačkog bratanca za direktora preduzeća.
Zbog nedostatka stručnih kadrova nekoliko ministarstava neće imati ministre.
Iz Gradskog saobraćajnog preduzeća saopštili kako je primećen trend da se sve veći broj građana krsti pri prolasku autobusa pored nekih državnih zgrada, poput Skupštine Srbije, Predsedništva ili zgrade Vlade.
Profesorka proslavila treću godinu kako je nijedan učenik nije udario.
Poznati lingvista Ivan Klajn predložiće da se „je l’“ i „jer“ izjednače jer „ne može više da sluša ljude koji ne umeju pravilno da ih upotrebljavaju“.
Osoba koja je poslednja izašla iz Srbije zaboravila za sobom da ugasi svetlo.
Najčitanije vesti
Iz sata u sat izveštavaju o važnim događajima, a u danu izbora zamenili su predstavnike CeSID-a u saopštavanju izlaznosti i prvih rezultata, te izvestili kako: preliminarni rezultati pokazuju da je nakon obrade 20% glasačkih listića utvrđeno da je potrebno obraditi još 80%., kako je Novak Đoković zaboravio da promeni adresu u ličnoj karti, pa ne može da glasa u Srbiji ili kako se lider naprednjaka Tomislav Nikolić (sada predsednik), greškom uputio u izborni štab Srpske radikalne stranke.
Kako sve to smisle, otkriva Marko Dražić.
“Sedimo ovde nas četvoro, petoro, uvek tu bude ljudi koji u tom trenutku nisu sa nama, ali su online i onda četujemo i zajedno smišljamo fazone.”
Njuz.net tim
Po broju share-ova, njihove vesti su u izbornom danu nadmašile sve srpske portale. Marko Dražić, Nenad Milosavljević i Miroslav Vujović odlučno poručuju da ne štede nikoga, kod njih, za razliku od većine informativnih medija, tabua nema i nisu ni na čijoj strani.“Za ove dve godine svako je došao na red, i to ne jedanput”, kaže Dražić.
Nenad Milosavljević veruje da mnogima nije baš pravo kada se nađu na meti.
“Ali se nadam da bar razmisle o tome zašto su došli u fokus. Da toga postanu svesni za nekoliko sekundi, pa da kažemo da smo uradili nešto”, dodaje on.
“Naravno, uvek se desi da nam u komentarima, ako smo u tom tekstu zakačili nekog funkcionera DS-a, napišu kako smo mi eto za naprednjake ili SPS, ili obrnuto. Ljudi malo po inerciji reaguju i ne ulaze dublje u te stvari,” kaže Miroslav Vujović.
Ipak, na najveće nerazumevanje i kritike čitalaca nailaze tekstovi koji nisu tu da zasmeju. Koji su tu da upozore i zabrinu društvo. Na godišnjicu srebreničkog genocida objavili su tekst pod naslovom koji je veoma blizu istine – U Srbiji obeležen dan fraze „A šta su oni nama radili“.
“To je, naravno, bila kritika viđenja nekih ljudi u Srbiji toga događaja. Ali, nakon tog teksta je bilo na stotine komentara gde su bukvalno bile dve strane, prepucavanja, psovke i ostalo. To mi govori da su ljudi zatrovani, da imaju u sebi jednu veliku količinu predrasuda i mržnje i da traže bilo koji nagoveštaj povoda da to izbace”, navodi Marko Dražić.
Ovo je, dodaje Milosavljević, bio jedan od onih tekstova koje svrstavaju u kategoriju – ovo vam možda i nije trebalo. Takvi komentari neće ih sprečiti da nastave da pišu o temama koje svedoče o tome da su mnogo više od satiričnog sajta. Ozbiljnijih pritisaka, kažu, nije bilo, a na kompromise ne pristaju.
“Skoro nikada nismo imali tu vrstu kalkulacije – hajde sada da napišemo neki bez veze tekst i foru jer znamo da će to da privuče mnogo čitalaca. To je kao kada ste muzičar pa odlučujete da li želite da se bavite rok muzikom ili da svirate na svadbama. Mi želimo da budemo rokeri na internetu”, rekao je Dražić.
Dobro se zna da se, podsetimo, “redakcija Njuza 1710. godine uselila na prvi sprat zgrade odakle je imala pogled na celu Srbiju” ili da su prethodno “1690. svi Njuzovci zbog burne noći zakasnili na Veliku seobu Srba”, ili da su “1948. članovi redakcije izbačeni sa Golog otoka zbog objektivnog izveštavanja”.
A sada ozbiljno - počeli su po uzoru na američki sajt The Onion, uz osnivača Dejana Nikolića, najpre kao mala grupa na društvenoj mreži Facebook, da bi vrlo brzo zbog dobrog odziva prerasli u sajt. Danas, za razliku od početaka kada su ideje razmenjivali u kafićima, imaju redakciju koja broji više od deset stalnih članova. Dobitnici su više nagrada, krajem prošle godine izašla im je i knjiga “Ovo nam možda nije trebalo”, a u planu je i nova u kojoj će Njuzovci priču podići na globalni nivo. Tu je i sajt na englskom, a u perspektivi i tv emsija.