Grozdana Olujić autorka romana "Glasovi u vetru" dobitnica je ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman godine, saopštio je žiri najstarijeg nedeljnika u Srbiji. I dok jedni NIN-ovu nagradu za roman godine glorifikuju, drugi tu nagardu ozbiljno kritikuju nazivajući je besmislenom.
Odluka o dobitniku NIN-ove nagrade saopštena je nakon sastanka žirija, u kojem su bili Milan Vlajčić, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo.
"Roman "Glasovi u vetru" predstavljaju vredan rezultat savremenog srpskog pripovedanja", rekao je predsednik žirija Milan Vlajčić i dodao:
„Žiri je odlučio da NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen u 2009. godini dodeli Grozdani Olujić za roman„Glasovi u vetru“. Za njen roman glasali su Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo, a za roman Žarka Komanina „Ljetopis Vječnosti“ glasali su Milan Vlajčić i Aleksandar Ilić. Prema tome, odluka žirija, kao i u poslednje tri gopdine, doneta je većinom glasova“, kaže on.
Prošle godine objavljna su 133 romana, a svega njih 30 ušlo je u širi izbor za roman godine.
U najužem izboru bilo je osam romana,a najbliži nagradi bio je roman Žaraka Komanina „Ljetopis vječnosti“.
Dobitnica NIN-ove nagrade Grozdana Olujić (75),inače, poznatija je kao spisateljka za decu, poslednjim romanom u izdanju Srpske književne zadruge, uspela da u najužem izboru pobedi većinom glasova. Za njenu knjigu glasala su tri člana žirija. Ona ističe da je roman „Glasovi u vetru“ napisan brzo, ali da je nastajao jako dugo:
„Taj roman se 30 godine negde u meni taložio. Na njemu sam radila skoro dve godine i on je sam sebe počeo da piše. Ja sam bila potpuno izenađenja jer je to bilo prvi put da jedna knjiga nameće svoj ritam. Knjiga je o 100 godina života jedne porodice i jednog naroda. Ona je o rečima koje pamte i o jeziku koji pamti, ko smo, šta smo i šta možemo da budemo?“, kaže dobitnica nagrade.
Ovo je treći put da se nagrada dodeli ženi. Pre Grozdane Olujić, NIN-ova nagrada dodeljena je Dubravki Ugrešić 1988. i Svetlani Velmar Janković 1995. godine.
URAVNOTEŽENO UMETNIČKO DELO
Na pitanje novinara kako se oseća kao žena dobitnica NIN-ove nagarde, Grozdana Olujić kratko odgovara:
„Lepo. Dobro se osećam, ali se osećam više kao pisac nego kao žena“, kaže ona.
Član žirija NIN-ove nagrade i predsednik Zadužbine "Miloš Crnjanski", Milo Lompar kaže da roman Grozdane Olujić uzima za temu, jednu od velikih tema svetske književnosti, to je porodični roman, kaže on.
“Njeni likovi se spajaju u vremenu, ali i unutar svojih sećanja ili predstava. Njeno pripovedanje donosi specifičnu kombinaciju strogo pripovednih i lirsko asocijativnih registara i u svakom pogledu predstavlja uravnoteženo i umetnički vredno delo koje obeležava, kako domet svog autora, tako i naše književnosti”, kaže on.
NAGRADA JE FARSA?
NIN-ova nagrada za književnost dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić za roman "Koreni". Prošle godine nagrada je dodeljena književniku Vladimiru Pištalu za roman "Tesla, portret među maskama" u izdanju "Agore".
Sa druge strane, pored neprestane glorifikacije ne samo nagrađenih već i same nagrade, jedan ozbiljni deo srbijanske književne scene smatra da je NIN-ova nagrada i sve u vezi sa njom već odavno prestalo da bude relevantno za srbijansku književnost.
Dejan Ilić urednik u izdavačkoj kući „Fabrika knjiga“, kaže za RSE da već godinama ne prati događanja u vezi sa dodelom NIN-ove nagrade, jer je sve u vezi sa tom nagradom, kako kaže, farsa.
„Sticajem okolnosti ranije sam to pratio i bilo mi je važno, ali sam shvatio da je to čitav niz besmislenih odluka i nagrađivanja, vrlo često, potpuno besmislenih književnih dela. Sami ljudi koji dodeljiju tu nagradu, izdavači pa i pisci koji dobijaju nagrade, zapravo, više ne veruju da to ima više ikakvog smisla. Ali, bitno je da se održava nekakva prazna forma, da se radi po nekakvoj inerciji i mi onda mislimo da imamo kulturu. Mene to više ne zanima i nije mi bitno šta se sa tom nagradom više dešava“, kaže Ilić.
Odluka o dobitniku NIN-ove nagrade saopštena je nakon sastanka žirija, u kojem su bili Milan Vlajčić, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo.
"Roman "Glasovi u vetru" predstavljaju vredan rezultat savremenog srpskog pripovedanja", rekao je predsednik žirija Milan Vlajčić i dodao:
„Žiri je odlučio da NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen u 2009. godini dodeli Grozdani Olujić za roman
Taj roman se 30 godina negde u meni taložio. Na njemu sam radila skoro dve godine ...
Prošle godine objavljna su 133 romana, a svega njih 30 ušlo je u širi izbor za roman godine.
U najužem izboru bilo je osam romana,a najbliži nagradi bio je roman Žaraka Komanina „Ljetopis vječnosti“.
Dobitnica NIN-ove nagrade Grozdana Olujić (75),inače, poznatija je kao spisateljka za decu, poslednjim romanom u izdanju Srpske književne zadruge, uspela da u najužem izboru pobedi većinom glasova. Za njenu knjigu glasala su tri člana žirija. Ona ističe da je roman „Glasovi u vetru“ napisan brzo, ali da je nastajao jako dugo:
„Taj roman se 30 godine negde u meni taložio. Na njemu sam radila skoro dve godine i on je sam sebe počeo da piše. Ja sam bila potpuno izenađenja jer je to bilo prvi put da jedna knjiga nameće svoj ritam. Knjiga je o 100 godina života jedne porodice i jednog naroda. Ona je o rečima koje pamte i o jeziku koji pamti, ko smo, šta smo i šta možemo da budemo?“, kaže dobitnica nagrade.
Ovo je treći put da se nagrada dodeli ženi. Pre Grozdane Olujić, NIN-ova nagrada dodeljena je Dubravki Ugrešić 1988. i Svetlani Velmar Janković 1995. godine.
URAVNOTEŽENO UMETNIČKO DELO
Na pitanje novinara kako se oseća kao žena dobitnica NIN-ove nagarde, Grozdana Olujić kratko odgovara:
„Lepo. Dobro se osećam, ali se osećam više kao pisac nego kao žena“, kaže ona.
Član žirija NIN-ove nagrade i predsednik Zadužbine "Miloš Crnjanski", Milo Lompar kaže da roman Grozdane Olujić uzima za temu, jednu od velikih tema svetske književnosti, to je porodični roman, kaže on.
“Njeni likovi se spajaju u vremenu, ali i unutar svojih sećanja ili predstava. Njeno pripovedanje donosi specifičnu kombinaciju strogo pripovednih i lirsko asocijativnih registara i u svakom pogledu predstavlja uravnoteženo i umetnički vredno delo koje obeležava, kako domet svog autora, tako i naše književnosti”, kaže on.
NAGRADA JE FARSA?
NIN-ova nagrada za književnost dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić za roman "Koreni". Prošle godine nagrada je dodeljena književniku Vladimiru Pištalu za roman "Tesla, portret među maskama" u izdanju "Agore".
Sa druge strane, pored neprestane glorifikacije ne samo nagrađenih već i same nagrade, jedan ozbiljni deo srbijanske književne scene smatra da je NIN-ova nagrada i sve u vezi sa njom već odavno prestalo da bude relevantno za srbijansku književnost.
Dejan Ilić urednik u izdavačkoj kući „Fabrika knjiga“, kaže za RSE da već godinama ne prati događanja u vezi sa dodelom NIN-ove nagrade, jer je sve u vezi sa tom nagradom, kako kaže, farsa.
„Sticajem okolnosti ranije sam to pratio i bilo mi je važno, ali sam shvatio da je to čitav niz besmislenih odluka i nagrađivanja, vrlo često, potpuno besmislenih književnih dela. Sami ljudi koji dodeljiju tu nagradu, izdavači pa i pisci koji dobijaju nagrade, zapravo, više ne veruju da to ima više ikakvog smisla. Ali, bitno je da se održava nekakva prazna forma, da se radi po nekakvoj inerciji i mi onda mislimo da imamo kulturu. Mene to više ne zanima i nije mi bitno šta se sa tom nagradom više dešava“, kaže Ilić.