Pošto ga ne priznaju kao predsednika, ne može ni biti predsednik stanovnicima Prištine. Ovo je otvoreno priznanje novog šefa države Srbije Tomislava Nikolića, ali ono ima i nastavak.
U danu kada je Philip Gordon, pomoćnik američke državne sekretarke Hillary Clinton, Srbiji otvoreno poručio da u ovoj fazi ne mora priznati Kosovo, ali da mora prihvatiti realnost njegove nezavisnosti i suverenosti u sadašnjim granicama, Nikolić je i sam ispod tepiha izvadio i radikalno otvorio problem Kosova.
„Mislim da više nikada neću biti predsednik u Prištini, a ni predsednik privremenih vlasti u Prištini neće biti predsednik u Kosovskoj Mitrovici", poručio je šef srpske države.
Prema njegovim rečima, neophodno je i da se u Srbiji postigne konsenzus o tome "šta je Kosovo" i kako će se država ponašati prema Kosovu.
Nikolić je takođe istakao da treba usaglasiti do koje mere privremene institucije mogu da obavljaju vlast na Kosovu i koje su granice iza kojih Srbija kao drzava može da stane i kako reagovati ako dođe do nekih neugodnih incidenata koji bi pokazali da prištinske institucije žele da sprovedu svoje nadležnosti na teritoriji čitavog Kosova.
Da li je ovo Nikolićeva poruka Gordonu kao reakcija na ono što je američki diplomata saopštio o odnosu Srbije prema Kosovu ili je tek retorika za domaću upotrebu? Da li je, uostalom, to saopštio i visokom zvaničniku Stejt departmenta tokom razgovora sa njim?
Odgovarajući na ovo pitanje, Borislav Stefanović, doskorašnji šef beogradskog tima za dijalog sa Prištinom i sekretar Predsedništva Demokratske stranke, za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Ne znam šta je rekao Gordonu, ali je dobro da se Predsednik, deluje mi, približava sagledavanju realne situacije na Kosovu. Što se tiče konsenzusa, to je dobro i potrebno i žao mi je što ranije, dok je bio predsednik Srpske napredne stranke i narodni poslanik, nije želeo da pravi konsenzus sa nama. Vrlo je interesantno da se sad setio konsenzusa. Konsenzus će se napraviti lako samo o stvarima koje su principijelnog karaktera; međutim, čini mi se da vlasti koja se pravi treba konsenzus oko nekih konkretnih koraka i tu će sigurno biti mnogo problema. Stvari koje čekaju ovu vladu treba rešavati na hrabar način i u okviru realnih parametara, a za šta se sad traži konsenzus – još uvek mi nije jasno, pošto je očigledno da ni Predsednik, a ni tim koji pravi novu vladu, nema apsolutno nikakav plan o Kosovu“, ocenjuje Stefanović.
Odgovarajući na pitanje da li je ovakvom izjavom Nikolić u stvari uputio poziv za moguću podelu Kosova, Stefanović kaže:
„Ja mislim da nije, da je, u suštini ono što je on rekao potvrđivanje realnosti, a ako jeste – mislim da je to još jedna opasna iluzija koja proističe iz krajnje neozbiljnog, politikantskog pristupa i nedostatka bilo kakvog plana“.
Bez velike razlike sa Tadićevim planom
Nema ničeg spornog u Nikolićevom pozivu da vlast i opozicija postignu konsenzus o Kosovu, ali je problem u Srbiji što se nikad ni o čemu nije ozbiljno razgovaralo i dogovaralo, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa doskorašnja poslanica Vesna Pešić.
„Ja mislim da je Nikolić to bolje rekao nego Boris Tadić, koji se sad nudi da bude neki Kisindžer, za koga njegov bivši savetnik Krstić tvrdi da je jedina ličnost koja u famozne četiri tačke može da reši problem Kosova, tako što će sa Bedžetom Pacolijem, liderom Alijanse za novo Kosovo, da pravi slobodnu ekonomsku zonu na severu Kosova. Pa, to su sve takve budalaštine, tako da meni ovo izgleda kao jedna potpuno normalna izjava. Pa, ono što je najvažnije, bez obzira da li je u pitanju opozicija ili vlast, jeste da se zauzme neko stanovište u vezi sa Kosovom i da se kaže: dobro, priznaćemo realnost toga. Ja mislim da bi to bilo dobro, neka se dogovore. Problem je, međutim, što ovde godinama niko ni sa kim ni o čemu ne razgovara“, ocenjuje Vesna Pešić.
Nikolićeva izjava ne donosi ništa bitno drugačije od onoga što je o Kosovu govorio bivši predsednik Srbije Boris Tadić, smatra Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose. Rečenica da više nikada neće biti predsednik u Prištini, a da ni predsednik privremenih vlasti u Prištini nikada neće biti predsednik u Mitrovici nije, dakle, kaže ovaj naš sagovornik, na velikom odstojanju od izjava koje je davao Nikolićev prethodnik.
„Suštinski, ta izjava se ne razlikuje od prvog principa onog plana Borisa Tadića od četiri tačke. Zapravo, ta izjava kaže ono što je i Boris Tadić govorio, da se sever Kosova mora tretirati na poseban način i u skladu sa realnošću, što u prevodu znači da tamo kosovske institucije ne vrše vlast. Dakle, nema tu suštinski ničeg novog, nažalost, u odnosu na pomenutu prvu tačku Tadićevog plana“, smatra Dušan Janjić.
Tomislav Nikolić ocenjuje i da će biti problema i sa Ban Ki Munovom posetom Kosovu u okviru njegove zapadnobalkanske turneje.
Generalni sekretar UN posetiće Srbiju krajem jula, a posetiće i Kosovo. Za Srbiju je, kaže Nikolić, problem ukoliko on posećuje Kosovo kao nezavisnu državu, pa predlaže da se Ban Ki Mun izjasni da li na Kosovu obilazi samo predstavnike UN ili na Kosovo odlazi kao u nezavisnu državu.
Iz Kabineta Predsednika stiglo je saopštenje za javnost povodom raziličitih medijskih tumačenja Nikolićeve izjave da misli da nikada neće biti predsednik u Prištini, a da ni predsednik privremenih vlasti u Prištini nikada neće biti predsednik u Mitrovici.
Predsedništvo Srbije saopštava da se na taj način ne prejudicira izmena statusa Kosova niti rešenje otvorenih pitanja, ali da se isto tako ne negiraju činjenice da u ovom trenutku Srbija ne obavlja državne funkcije na tom području.
Istovremeno se, navodi se dalje u saopštenju, tom izjavom ne pretenduje na bilo kakve podele, teritorijalne ili stranačke.
U danu kada je Philip Gordon, pomoćnik američke državne sekretarke Hillary Clinton, Srbiji otvoreno poručio da u ovoj fazi ne mora priznati Kosovo, ali da mora prihvatiti realnost njegove nezavisnosti i suverenosti u sadašnjim granicama, Nikolić je i sam ispod tepiha izvadio i radikalno otvorio problem Kosova.
„Mislim da više nikada neću biti predsednik u Prištini, a ni predsednik privremenih vlasti u Prištini neće biti predsednik u Kosovskoj Mitrovici", poručio je šef srpske države.
Prema njegovim rečima, neophodno je i da se u Srbiji postigne konsenzus o tome "šta je Kosovo" i kako će se država ponašati prema Kosovu.
Nikolić je takođe istakao da treba usaglasiti do koje mere privremene institucije mogu da obavljaju vlast na Kosovu i koje su granice iza kojih Srbija kao drzava može da stane i kako reagovati ako dođe do nekih neugodnih incidenata koji bi pokazali da prištinske institucije žele da sprovedu svoje nadležnosti na teritoriji čitavog Kosova.
Da li je ovo Nikolićeva poruka Gordonu kao reakcija na ono što je američki diplomata saopštio o odnosu Srbije prema Kosovu ili je tek retorika za domaću upotrebu? Da li je, uostalom, to saopštio i visokom zvaničniku Stejt departmenta tokom razgovora sa njim?
„Ne znam šta je rekao Gordonu, ali je dobro da se Predsednik, deluje mi, približava sagledavanju realne situacije na Kosovu. Što se tiče konsenzusa, to je dobro i potrebno i žao mi je što ranije, dok je bio predsednik Srpske napredne stranke i narodni poslanik, nije želeo da pravi konsenzus sa nama. Vrlo je interesantno da se sad setio konsenzusa. Konsenzus će se napraviti lako samo o stvarima koje su principijelnog karaktera; međutim, čini mi se da vlasti koja se pravi treba konsenzus oko nekih konkretnih koraka i tu će sigurno biti mnogo problema. Stvari koje čekaju ovu vladu treba rešavati na hrabar način i u okviru realnih parametara, a za šta se sad traži konsenzus – još uvek mi nije jasno, pošto je očigledno da ni Predsednik, a ni tim koji pravi novu vladu, nema apsolutno nikakav plan o Kosovu“, ocenjuje Stefanović.
Odgovarajući na pitanje da li je ovakvom izjavom Nikolić u stvari uputio poziv za moguću podelu Kosova, Stefanović kaže:
„Ja mislim da nije, da je, u suštini ono što je on rekao potvrđivanje realnosti, a ako jeste – mislim da je to još jedna opasna iluzija koja proističe iz krajnje neozbiljnog, politikantskog pristupa i nedostatka bilo kakvog plana“.
Bez velike razlike sa Tadićevim planom
Nema ničeg spornog u Nikolićevom pozivu da vlast i opozicija postignu konsenzus o Kosovu, ali je problem u Srbiji što se nikad ni o čemu nije ozbiljno razgovaralo i dogovaralo, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa doskorašnja poslanica Vesna Pešić.
Nikolićeva izjava ne donosi ništa bitno drugačije od onoga što je o Kosovu govorio bivši predsednik Srbije Boris Tadić, smatra Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose. Rečenica da više nikada neće biti predsednik u Prištini, a da ni predsednik privremenih vlasti u Prištini nikada neće biti predsednik u Mitrovici nije, dakle, kaže ovaj naš sagovornik, na velikom odstojanju od izjava koje je davao Nikolićev prethodnik.
„Suštinski, ta izjava se ne razlikuje od prvog principa onog plana Borisa Tadića od četiri tačke. Zapravo, ta izjava kaže ono što je i Boris Tadić govorio, da se sever Kosova mora tretirati na poseban način i u skladu sa realnošću, što u prevodu znači da tamo kosovske institucije ne vrše vlast. Dakle, nema tu suštinski ničeg novog, nažalost, u odnosu na pomenutu prvu tačku Tadićevog plana“, smatra Dušan Janjić.
Tomislav Nikolić ocenjuje i da će biti problema i sa Ban Ki Munovom posetom Kosovu u okviru njegove zapadnobalkanske turneje.
Generalni sekretar UN posetiće Srbiju krajem jula, a posetiće i Kosovo. Za Srbiju je, kaže Nikolić, problem ukoliko on posećuje Kosovo kao nezavisnu državu, pa predlaže da se Ban Ki Mun izjasni da li na Kosovu obilazi samo predstavnike UN ili na Kosovo odlazi kao u nezavisnu državu.
Iz Kabineta Predsednika stiglo je saopštenje za javnost povodom raziličitih medijskih tumačenja Nikolićeve izjave da misli da nikada neće biti predsednik u Prištini, a da ni predsednik privremenih vlasti u Prištini nikada neće biti predsednik u Mitrovici.
Predsedništvo Srbije saopštava da se na taj način ne prejudicira izmena statusa Kosova niti rešenje otvorenih pitanja, ali da se isto tako ne negiraju činjenice da u ovom trenutku Srbija ne obavlja državne funkcije na tom području.
Istovremeno se, navodi se dalje u saopštenju, tom izjavom ne pretenduje na bilo kakve podele, teritorijalne ili stranačke.