U javnosti je ođeknula neočekivana izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića da paralelne institucije na Kosovu mogu da budu zamenjene novoformiranim kosovskim institucijama koje bi vodili Srbi.
“To je stvaranje novih kosovskih institucija, ali segmenta institucija koje bi vodili Srbi. I tu prestaju paralelne insitucije. Ako kažu da je Srbija regulisala školstvo, zdravstvo i, ako kažu da imamo sud u Kosovskoj Mitrovici i da imamo neke policijske snage na severu KiM, ođednom ovim našim predlogom - koji mora da se reši kroz ustav Kosova, ali, ne zaboravite, i kroz Ustav Srbije - srpske institucije postaju kosovske institucije i njima upravljaju Srbi”.
Ova izjava predsednika Nikolića iznenađujuća je za oba naša sagovornika i iz Demokratske stranke i iz Liberlano demokratske partije. Tim pre što je predsednik republike nedavno izašao sa rigidnom Platformom za pregovore koju je vlada morala na brzinu da menja, pre nego što izazove veće štete u procesu pregovaranja koji se u Briselu pažljivo odmeravaju.
Borko Stefanović, bivši pregovarač kaže da predsednik nudi više i od tako prepravljene Platforme o Kosovu.
„To je jako neoprezno i štetno zato što mi uvek treba da tretiramo te srpske institucije kao institucije Srba na KiM, ili eventualno Republike Srbije, a nikako kao kosovske. Bez obzira što one mogu biti uklopljene u pravni sistem kroz neki budući dogovor. Ja ne znam šta ova vlast sve sprema i šta se krije od naroda. Ali znam da idu mnogo dalje nego što smo u pregovorima išli mi. Nije mi jasno zbog čega je bilo neophodno ovako terminološki iskakati, čini mi se, iz Platforme koju je Skupština usvojila“, kaže Stefanović.
Bojan Đurić iz LDP-a takođe smatra da je ono što Beograd nudi Prištini, kako je to saopštio predsednik Republike, više i od onoga što je zapisano u Platformi, a za kosovske Srbe manje i od onoga što je zagarantovano Ahtisarijevim planom.
„To znači da kosovski Srbi izlaze na kosovske lokalne izbore da na njima osvajaju glasove. To je čak ispod onih garancija koje bi kosovski Srbi imali po Ahtisarijevom planu. Nisam siguran da je to ni u skladu sa dokumentima koji su usvojeni u Skupštini Srbije, a pogotovo ne sa političkim najavama i programima iza kojih su stajali i Nikolić i Dačić i svi predstavnici vlasti“, kaže Đurić iz partije koja se već godinama jedina usuđivala da kaže da Kosovo više nije deo Srbije i da to treba priznati.
Znak da je Beograd spreman na promene
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije ovakvu najavu ocenjuje kao pozitivan pomak.
"Mislim da je posle onog prvog momenta kada smo svi bili pomalo u šoku zbog njegovog predloga za rešenje za Kosovo, rezolucije, platforme i ostalog, ovo je sada jedan korak napred, rekla bih. U svakom slučaju je dobro da se javnost priprema za jednu okolnost da na Kosovu mora da postoji jedan set institucija sa jednom hijerarhijom i sa jednim izvorom određivanja nadležnosti tih institucija. Kompromis oko tih nadležnosti je nešto drugo i može da bude stvar pregovora, ali činjenica da mora da postoji jedan set institucija je jako važna. Od najpraktičnijih stvari - potrebno je za sve na Kosovu, pa i za Srbe na Kosovu, da se tačno zna ko im izdaje na opštinskom nivou, lična dokumenta, saobraćajne dozvole, vozačke dozvole, upisuje u katastre, bože zdravlja ako se dogovore i da opštine budu te koje će da vode evidenciju o privrednim registrima i da se zna da li oni stvarno posluju kako treba, da li su subjekt bankarske i poreske kontrole i svega ostalog, to je između ostalog i najbolji način da se skine i stigma sa kriminalizovanog severa Kosova", navela je ona.
Pre ove izjave predsednika Republike, njegov savetnik Marko Đurić je, nakon sastanka državnog vrha pred sledeću rundu briselskih pregovora, rekao da će zahtev za stavaranje zajednica autonomnih opština na Kosovu biti težište državne politike u pregovorima Beograda i Prištine.
Dušan Janjić, dobar poznavalac kosovskih prilika, kaže da je to znak da Beograd pristaje da se stanje promeni.
“Zajednica opština, koliko god da je autonomna, ona jeste pod kontrolom centralne vlasti, dakle Kosova za srpske opštine u centralnom delu Kosova, nema druge varijante nego izbori po kosovskim zakonima”, rekao je Janjić.
Što se severa tiče, Janjić ne isključuje takozvani “erdutski model” iz istočne Slavonije.
“Dogovoreni prelazni period u kome bi međunarodna administracija, vođena EU, zapravo sa te četiri opštine stvorila privremena veća, da bi se u perspektivi dobila neka vrsta zajednica opština u specijalnom statusu. Mislim da je to maksimum maksimuma koji Srbija može izvući”, ocenjuje Janjić.
Podsetimo, Hašim Tači je izjavio za RSE da će ponuda Prištine biti za Srbe na severu, integrisanje u nov kosovski život, u budući Parlament Kosova i u centralne i lokalne institucije .
“Kosovo je jedno i jedinstveno. Mi ćemo uvek podržavati proces integracija, a ni u kom slučaju nećemo podržati proces izolacije“, rekao je Tači.
Ocenjuje se da će peta runda pregovora premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija o paralelenim institucijama na severu Kosova biti najteža do sada.
“To je stvaranje novih kosovskih institucija, ali segmenta institucija koje bi vodili Srbi. I tu prestaju paralelne insitucije. Ako kažu da je Srbija regulisala školstvo, zdravstvo i, ako kažu da imamo sud u Kosovskoj Mitrovici i da imamo neke policijske snage na severu KiM, ođednom ovim našim predlogom - koji mora da se reši kroz ustav Kosova, ali, ne zaboravite, i kroz Ustav Srbije - srpske institucije postaju kosovske institucije i njima upravljaju Srbi”.
Ova izjava predsednika Nikolića iznenađujuća je za oba naša sagovornika i iz Demokratske stranke i iz Liberlano demokratske partije. Tim pre što je predsednik republike nedavno izašao sa rigidnom Platformom za pregovore koju je vlada morala na brzinu da menja, pre nego što izazove veće štete u procesu pregovaranja koji se u Briselu pažljivo odmeravaju.
Borko Stefanović, bivši pregovarač kaže da predsednik nudi više i od tako prepravljene Platforme o Kosovu.
„To je jako neoprezno i štetno zato što mi uvek treba da tretiramo te srpske institucije kao institucije Srba na KiM, ili eventualno Republike Srbije, a nikako kao kosovske. Bez obzira što one mogu biti uklopljene u pravni sistem kroz neki budući dogovor. Ja ne znam šta ova vlast sve sprema i šta se krije od naroda. Ali znam da idu mnogo dalje nego što smo u pregovorima išli mi. Nije mi jasno zbog čega je bilo neophodno ovako terminološki iskakati, čini mi se, iz Platforme koju je Skupština usvojila“, kaže Stefanović.
Bojan Đurić iz LDP-a takođe smatra da je ono što Beograd nudi Prištini, kako je to saopštio predsednik Republike, više i od onoga što je zapisano u Platformi, a za kosovske Srbe manje i od onoga što je zagarantovano Ahtisarijevim planom.
„To znači da kosovski Srbi izlaze na kosovske lokalne izbore da na njima osvajaju glasove. To je čak ispod onih garancija koje bi kosovski Srbi imali po Ahtisarijevom planu. Nisam siguran da je to ni u skladu sa dokumentima koji su usvojeni u Skupštini Srbije, a pogotovo ne sa političkim najavama i programima iza kojih su stajali i Nikolić i Dačić i svi predstavnici vlasti“, kaže Đurić iz partije koja se već godinama jedina usuđivala da kaže da Kosovo više nije deo Srbije i da to treba priznati.
Znak da je Beograd spreman na promene
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije ovakvu najavu ocenjuje kao pozitivan pomak.
Mitrovica
"Mislim da je posle onog prvog momenta kada smo svi bili pomalo u šoku zbog njegovog predloga za rešenje za Kosovo, rezolucije, platforme i ostalog, ovo je sada jedan korak napred, rekla bih. U svakom slučaju je dobro da se javnost priprema za jednu okolnost da na Kosovu mora da postoji jedan set institucija sa jednom hijerarhijom i sa jednim izvorom određivanja nadležnosti tih institucija. Kompromis oko tih nadležnosti je nešto drugo i može da bude stvar pregovora, ali činjenica da mora da postoji jedan set institucija je jako važna. Od najpraktičnijih stvari - potrebno je za sve na Kosovu, pa i za Srbe na Kosovu, da se tačno zna ko im izdaje na opštinskom nivou, lična dokumenta, saobraćajne dozvole, vozačke dozvole, upisuje u katastre, bože zdravlja ako se dogovore i da opštine budu te koje će da vode evidenciju o privrednim registrima i da se zna da li oni stvarno posluju kako treba, da li su subjekt bankarske i poreske kontrole i svega ostalog, to je između ostalog i najbolji način da se skine i stigma sa kriminalizovanog severa Kosova", navela je ona.
Pre ove izjave predsednika Republike, njegov savetnik Marko Đurić je, nakon sastanka državnog vrha pred sledeću rundu briselskih pregovora, rekao da će zahtev za stavaranje zajednica autonomnih opština na Kosovu biti težište državne politike u pregovorima Beograda i Prištine.
Dušan Janjić, dobar poznavalac kosovskih prilika, kaže da je to znak da Beograd pristaje da se stanje promeni.
“Zajednica opština, koliko god da je autonomna, ona jeste pod kontrolom centralne vlasti, dakle Kosova za srpske opštine u centralnom delu Kosova, nema druge varijante nego izbori po kosovskim zakonima”, rekao je Janjić.
Što se severa tiče, Janjić ne isključuje takozvani “erdutski model” iz istočne Slavonije.
“Dogovoreni prelazni period u kome bi međunarodna administracija, vođena EU, zapravo sa te četiri opštine stvorila privremena veća, da bi se u perspektivi dobila neka vrsta zajednica opština u specijalnom statusu. Mislim da je to maksimum maksimuma koji Srbija može izvući”, ocenjuje Janjić.
Podsetimo, Hašim Tači je izjavio za RSE da će ponuda Prištine biti za Srbe na severu, integrisanje u nov kosovski život, u budući Parlament Kosova i u centralne i lokalne institucije .
“Kosovo je jedno i jedinstveno. Mi ćemo uvek podržavati proces integracija, a ni u kom slučaju nećemo podržati proces izolacije“, rekao je Tači.
Ocenjuje se da će peta runda pregovora premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija o paralelenim institucijama na severu Kosova biti najteža do sada.