Ministri u Vladi Srbije očekuju da će im rekonstrukcija kabineta doneti novu energiju i novo zalaganje. Smanjenje broja ministarstava spajanjem pojedinih resora po ekonomistima neće voditi efikasnosti vlade. Procenjuje se da ih je na okupu održalo samo iznuđeno partnerstvo, a ocena premijera da će Srbija u prvih šest meseci biti kao pre ekonomske krize doživljava se kao nerealno obećanje.
Kao da već nije bila dovoljna višemesečna agonija o tome hoće li biti rekonstrukcije vlade ili ne, pa i kada je saopšteno da je prelomljeno da broj resora bude manji od 20 za razliku od dosadašnjih 25, i dalje je tajna koji će ministri napustiti vladu. Premijer obećava samo do kraja nedelje. Da ni pojedini ministri ne znaju šta ih čeka potvrđuje Rasim Ljajić, koji vodi resor rada i socijalne zaštite.
„Ne znam, čekam definitivan dogovor pre svega tri glavne stranke koalicije, ali najvažnije je da je politički dogovor postignut. Iskreno ne verujem da će biti pripajanja Ministarstva rada i socijalne zaštite,“ kaže Ljajić.
Za razliku od Ljajića, njegov kolega iz Vlade i potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac siguran je u svoje mesto i sa tom sigurnošću poručuje da od rekonstruisane Vlade Srbije očekuje novu energiju i novo zalaganje.
„Ministarstvo odbrane neće menjati ministra. Očekujem jednu novu energiju, očekujem zaista jedno novo zalaganje i verujem da će ova godina biti mnogo uspešnija od godina koje su za nama“, poručuje Šutanovac.
Slično govori još jedan demokrata Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja. Ne baveći se svojim opstankom u vladi iako je često kritkovan zbog propusta u legalizaciji bespravno sagrađenih objekata, ali i zbog toga što njegovo preduzeće prema sajtu Pištaljka.rs posluje sa 70 institucija koje se finansiraju iz budžeta kaže da će svi koji ostanu "imati novu energiju i snagu da nastave da sprovode reforme".
A ono što se obećava jesu nove ekonomske mere koje bi smanjile nezaposlenost i inflaciju, a povećale životni standard. I one su nepoznanica do saopštavanja imena onih koji ostaju u vladi. Tvrdnju premijera Mirka Cvetkovića da će se već u prvoj polovini godine pokazati da je Srbija izašla iz ekonomske krize ekonomisti međutim, ne podržavaju.
Plen
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja kaže za RSE kaže da Srbija ne da nije izašla iz krize nego da je „svetska kriza izoštrila našu spostvenu krizu“.
„A naša kriza sastoji se u tome što smo imali privredni rast u oblasti trgovine, telekomunikacija, bankarstva i što smo zapadali u sve veći dug. Znači potrebno je da investiramo, da obnovimo one privredne delatnosti koje mogu da izvoze, da prodaju na svetskom tržištu. Za tu svrhu moramo obnoviti poljoprivredu, za tu svrhu nam treba jako mnogo izdataka od strane države a sa druge strane država već previše uzima i već previše troši tamo gde ne bi trebalo da troši“, objašnjava Kovačević.
Iako javnost očekuje da odu ministri koji su bili najmanje uspešni u svom radu, pre svega zbog nestašice mleka ili recimo podizanja tenzija u Sandžaku mediji samo nagađaju da će socijalisti ministarstvo energetike pripojiti ministarstvu infrastrukture. A demokrate bi ministarstvo poljoprivrede pridružile ministarstvu trgovine, resor za ljudska i manjinska prava Ministarstvu pravde, a vera Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Lider G 17 plus je najavio da će Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja biti pripojeno Ministarstvo za nacionalni investicioni plan.
Radi se o jednom iznuđenom partnerstvu u cilju kupovanja vremena, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
„Ne bi li se nekim skupom političkih poteza došlo do kandidature za Evropsku uniju, što bi onda predstavljalo i neku, da kažem, vrstu političkog aduta za buduću kampanju. Postoji jedno političko moranje da se ostane zajedno jer u slučaju odlaska na izbore vlada bi se prvo raspala i došlo bi do međusobnog optuživanja i onda bi se izašlo na izbore u nepovoljnim socijalno-ekonomskim i političkim okolnostima gde bi se sve stranke pojedinačno suočile, verovatno, sa slabim nivoom podrške“, kaže Stanković.
Osim glomaznosti, po čemu je ova vlada prednjačila u regionu, često je kritikovana i zbog tromosti i neefikasnosti. Hoće li spajanje ministarstava voditi ka većoj efikasnosti vlade. Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja kaže da ne veruje.
“Jer vidite iz tog spajanja da je ostao plen podeljen na isti način. Kad kažem plen mislim da određene partije sad teže ako se i smanji broj ministarstava da one pokriju ono što su do sada pokrivale. A do sada smo upravo imali i loša iskustva sa radom vlade zato što je ona raspoređena po partijama i što nije dovoljno funkcionisala usklađeno sa jedne strane, a sa druge strane bilo je prosto nepokriveno nekih oblasti”, zaključuje Kovačević.
Konačan sastav onih koji će u Nemanjinoj 11 dočekati kraj mandata trebalo bi da bude poznat d kraja nedelje.
Kao da već nije bila dovoljna višemesečna agonija o tome hoće li biti rekonstrukcije vlade ili ne, pa i kada je saopšteno da je prelomljeno da broj resora bude manji od 20 za razliku od dosadašnjih 25, i dalje je tajna koji će ministri napustiti vladu. Premijer obećava samo do kraja nedelje. Da ni pojedini ministri ne znaju šta ih čeka potvrđuje Rasim Ljajić, koji vodi resor rada i socijalne zaštite.
„Ne znam, čekam definitivan dogovor pre svega tri glavne stranke koalicije, ali najvažnije je da je politički dogovor postignut. Iskreno ne verujem da će biti pripajanja Ministarstva rada i socijalne zaštite,“ kaže Ljajić.
Za razliku od Ljajića, njegov kolega iz Vlade i potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac siguran je u svoje mesto i sa tom sigurnošću poručuje da od rekonstruisane Vlade Srbije očekuje novu energiju i novo zalaganje.
„Ministarstvo odbrane neće menjati ministra. Očekujem jednu novu energiju, očekujem zaista jedno novo zalaganje i verujem da će ova godina biti mnogo uspešnija od godina koje su za nama“, poručuje Šutanovac.
Slično govori još jedan demokrata Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja. Ne baveći se svojim opstankom u vladi iako je često kritkovan zbog propusta u legalizaciji bespravno sagrađenih objekata, ali i zbog toga što njegovo preduzeće prema sajtu Pištaljka.rs posluje sa 70 institucija koje se finansiraju iz budžeta kaže da će svi koji ostanu "imati novu energiju i snagu da nastave da sprovode reforme".
A ono što se obećava jesu nove ekonomske mere koje bi smanjile nezaposlenost i inflaciju, a povećale životni standard. I one su nepoznanica do saopštavanja imena onih koji ostaju u vladi. Tvrdnju premijera Mirka Cvetkovića da će se već u prvoj polovini godine pokazati da je Srbija izašla iz ekonomske krize ekonomisti međutim, ne podržavaju.
Plen
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja kaže za RSE kaže da Srbija ne da nije izašla iz krize nego da je „svetska kriza izoštrila našu spostvenu krizu“.
„A naša kriza sastoji se u tome što smo imali privredni rast u oblasti trgovine, telekomunikacija, bankarstva i što smo zapadali u sve veći dug. Znači potrebno je da investiramo, da obnovimo one privredne delatnosti koje mogu da izvoze, da prodaju na svetskom tržištu. Za tu svrhu moramo obnoviti poljoprivredu, za tu svrhu nam treba jako mnogo izdataka od strane države a sa druge strane država već previše uzima i već previše troši tamo gde ne bi trebalo da troši“, objašnjava Kovačević.
Iako javnost očekuje da odu ministri koji su bili najmanje uspešni u svom radu, pre svega zbog nestašice mleka ili recimo podizanja tenzija u Sandžaku mediji samo nagađaju da će socijalisti ministarstvo energetike pripojiti ministarstvu infrastrukture. A demokrate bi ministarstvo poljoprivrede pridružile ministarstvu trgovine, resor za ljudska i manjinska prava Ministarstvu pravde, a vera Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Lider G 17 plus je najavio da će Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja biti pripojeno Ministarstvo za nacionalni investicioni plan.
Radi se o jednom iznuđenom partnerstvu u cilju kupovanja vremena, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Kovačević: Do sada smo upravo imali i loša iskustva sa radom vlade zato što je ona raspoređena po partijama.
„Ne bi li se nekim skupom političkih poteza došlo do kandidature za Evropsku uniju, što bi onda predstavljalo i neku, da kažem, vrstu političkog aduta za buduću kampanju. Postoji jedno političko moranje da se ostane zajedno jer u slučaju odlaska na izbore vlada bi se prvo raspala i došlo bi do međusobnog optuživanja i onda bi se izašlo na izbore u nepovoljnim socijalno-ekonomskim i političkim okolnostima gde bi se sve stranke pojedinačno suočile, verovatno, sa slabim nivoom podrške“, kaže Stanković.
Osim glomaznosti, po čemu je ova vlada prednjačila u regionu, često je kritikovana i zbog tromosti i neefikasnosti. Hoće li spajanje ministarstava voditi ka većoj efikasnosti vlade. Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja kaže da ne veruje.
“Jer vidite iz tog spajanja da je ostao plen podeljen na isti način. Kad kažem plen mislim da određene partije sad teže ako se i smanji broj ministarstava da one pokriju ono što su do sada pokrivale. A do sada smo upravo imali i loša iskustva sa radom vlade zato što je ona raspoređena po partijama i što nije dovoljno funkcionisala usklađeno sa jedne strane, a sa druge strane bilo je prosto nepokriveno nekih oblasti”, zaključuje Kovačević.
Konačan sastav onih koji će u Nemanjinoj 11 dočekati kraj mandata trebalo bi da bude poznat d kraja nedelje.