Ignorantski stav Srbije prema ratnom nasleđu

Konferencija u Beogradu o tranzicionoj pravdi (photo: Media center)

Dolaskom novih vlasti, više od 20 godina od sukoba na prostoru bivše SFRJ, proces suočavanja Srbije sa prošlošću će biti otežan, saglaslili su se učesnici javne debate o aktuelnim problemima u Srbiji organizovane u beogradskom Medija centru.

Mada je na početku izgledalo da će biti drugačije, Srbija se poslednjih 12 godina koliko je prošlo od demokratskih promena, nevoljno suočavala i prihvatala svoj deo odgovornosti za posledice ratnih zbivanja na prostoru bivše SFRJ. Ova zemlja je i dalje gluva za prihvatanje realnosti u regionu – konkretno u BiH i na Kosovu i svoju politiku usmerava na destabilizaciju tih država. Trenutke političke okolnosti ne daju veliku nadu da će prihvatiti princip tranzicione pravde i pomiriti se sa činjenicama očiglednim celom svetu. Dolaskom novih vlasti taj proces će biti dodatno otežan, jer kako objašnjava Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava, čine je ljudi koji su bili deo nekadašnje ratne mašinerije, a sada sprovode politiku revanšizma.

"Odnos prema svim žrtvama i svima onima koji su na bilo koji način stradali u tim ratovima je još uvek, da kažem, ignorantski. Skoro da nema nikakvog načina da se tranziciona pravda prizove i postavi na pravi način prema tim problemima. Srbija je donela tu deklaraciju o Srebrenici koju je podsticao Evropski parlament sa idejom da i regionalne zemlje donesu iste rezolucije: Naša je polovična, s obzirom da se ne pominje genocid, ali s obzirom da referiše na dokumente Međunarodnog suda pravde, implicitno se može izvući zaključak da je to bio genocid u Srebrenici."

Šta su konkretno do sada na tom planu učinile institu
cije u Srbiji u poslednjih 12 godina? Usvojena je Deklaracija o Srebrenici koju predsednik Srbije Tomislav Nikolić koristi za negiranje genocida, što izaziva samo nove nesporazume sa susedima. Na poboljšanju odnosa u regionu i suočavanju sa prošlošću bio je angažovan donedavni predsednik Boris Tadić, uputivši izvinjenja za zločine počinjene u ime srpskog naroda i boravkom u Memorijanom centru Potočari i Vukovaru. Međutim, kako uočava Žarko Marković iz Beogradskog centra za ljudska prava svaki njegov angažman sledili su postupci i izjave koji su dovodili u pitanje njegovu iskrenost. Očajan učinak, prema njegovom mišljenju, imaju i vlada, parlament i sudovi.

"Konkretno od 2000. do danas pravosnažno je osuđeno 60 ljudi, oslobođeno čini mi se 11 i još je nekoliko postupaka u toku. Pri čemu treba naglasiti da u tim postupcima postoje značajni problemi u prikupljanju dokaza naročito kada su u pitanju predmeti sa Kosova. Postojali su brojni problemi protiv optuženih u postupku za zločin u Suvoj Reci. Postupak protiv optuženih za ubistvo braće Bitići traje već godinama i tu je praktično nemoguće doći do nekih relevantnih dokaza. Tužilaštvo i sud su najuspešniji u onim predmetima u kojima im dokaze prosleđuje hrvatsko pravosuđe i to je praktično najpozitivniji aspekt rada državnih organa", kazao je Marković.

Uzrok takvog odnosa države prema stradalima, uporno negiranje učešća Srbije u ratu u Hrvatskoj i BiH i ignoratski stav prema problemima ratnog nasleđa je, kako kaže, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević posledica toga što srpski vlastodršci nikada nisu bili žrtve.

Borka Pavićević

"Samo sam čekala danas naslov u novinama da se neće dogoditi ponovno ubistvo premijera. Šta vam to govori? Od štrajka glađu, do prisluškivanja i upotrebe te slike. Zamislite koliki je značaj tranzicione pravde, kada građani ove zemlje nemaju osećaj za ono što im se čini, za inscenaciju koja se pred nama igra. Govorite da su institucije zatvorene, u kojoj meri one uopšte postoje? Drugo pitanje je, kad svi stalno kažemo država. Gde vi tako posebno vidite tu državu u čemu se ona manifestuje?", rekla je Pavićevićeva.

Odgovornost za ovakvu situaciju leži i na obrazovnom sistemu i medijima. Loše obrazovanje je, kako su se saglasili učesnici debate, uzrok konzervativnih i negativnih stavova mladih u Srbiji prvenstveno prema Hrvatima, Albancima i Bošnjacima, dok mediji sve češće marginalizuju teme o ratnim zločinima.