Lideri Evropske unije ne mogu da se dogovore oko sporazuma o turskom planu za rešavanje izbegličke krize, javio je Rojters pozivajući se na neimenovanog zvaničnika EU.
"Nekim zemljama se zaista dobada ideja ali ne mogu da prihvate dogovor večeras zbog veoma kratkog vremena za pripremu," rekao je taj zvaničnik.
Lideri tih zemalja će, kako navodi, pozdraviti ambicioznije predloge Turske ali ne mogu da usklade sve tačke sporazuma večeras.
"Potrebna su neka razjašnjenja. Radićemo intenzivno na tome narednih dana", rekao je on.
EU je odlučna da zaustavi priliv izbeglica na svojoj teritoriji zbog čega je ponudila novčanu pomoć Turskoj u iznosu od 3,3 milijarde dolara. Međutim, zvanična Ankara zahteva da ova suma bude dvostruko veća, izjavio je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.
U međuvremenu, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan optužio je EU da nije isporučila ranije dogovorenu pomoć i poslao jasnu poruku evropskim liderima.
"Prošla su četiri meseca od obećane pomoći. Premijer Davutoglu je trenutno u Briselu i nadam se da će se vratiti sa novcem", izjavio je Erdogan.
Spas od sukoba u Turskoj potražilo je više od dva miliona Sirijaca.
Lideri nastoje da ubede turske zvaničnike da prihvate migrante koji ne ispunjavaju uslove za azil, kao i da pojača kontrolu svojih granica.
Pregovori koji su počeli oko podneva, nastaviće se kako je navedeno na neplaniranoj radnoj večeri tokom koje će pokušati da pronađu "nove ideje" koje je ponudio premijer Davutoglu.
Ranije je turski premijer izjavio da je njegova zemlja potrebna EU u istoj meri koliko je i EU potrebna zvaničnoj Ankari.
Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je pregovore izrazito teškim, pre svega zbog nesuglasica između evropskih zemalja u nastojanju da zatvore "balkansku rutu".
Na samom početku samita EU i Turska o reševanju izbegličke krize, došlo je do nesuglasica. U nacrtu kominikea EU do koga su došli novinari piše da će “balkanska ruta za migrante biti proglašena zatvorenom”.
Međutim, Vlada Nemačke je odbacila taj stav kao čistu spekulaciju. Kancelarka Angela Merkel je izjavila da “svaka zemlja, uključujući Grčku mora da shvati da ovde ne može biti reči o zatvaranju nečega.
"Današnji sastanak se tiče pronalaženja trajnijeg rešenja sa Turskom…iznalaženja puta da se zaustave ilegalne migracije i poboljšaju životni uslovi izbeglica”, poručila je nemačka kancelarka.
Izvor iz Vlade u Berlinu je rekao “Bi-Bi-Si-ju” da je besmisleno govoriti o zatvaranju balkanske rute kada u Nemačku svaki dan stiže između 300 i 500 migranata.
Davutoglu: Turska spremna i za članstvo u EU
Turski premijer Ahmet Davutoglu izrazio je nadu da će ovaj skup označiti prekretnicu u odnosima Brisela i Ankare.
EU će pomoći Turskoj sa tri milijarde evra, ali očekuje od nje da spreči egzodus izbeglica ka Evropi.
Dolazeći na samit u Briselu, Davutoglu je novinarima rekao da je u fokusu tog sastanka i buduće članstvo Turske u EU, jednako kao hitno rešavanje izbegličke krize.
“Suočavamo se sa mnogim izazovima i jedini način da na njih odgovorimo jeste solidarnost. Na kraju, ovo je naš zajednički kontinent i moramo da sagledamo celu sliku – ne samo ilegalne migracije. Turska je spremna da radi sa EU, a spremna je i da bude članica EU. Nadam se da će samit biti uspešan i da će označiti prekretnicu u odnosima Turske i EU”, poručio je Davutoglu.
On je rekao da ovaj samit sam po sebi pokazuje koliko je Turska neophodna za EU, i obrnuto, prenosi Rojters.
Davutoglu je u nedelju uveče uoči sastanka obećao da će njegova zemlja poboljšati uslove za izbeglice kako bi dobila pomoć od tri milijarde evra prema dogovoru s EU. Prema njegovim rečima, taj novac bio bi iskorišćen za izgradnju škola i bolnica za sirijske izbeglice u Turskoj.
Turska je spremna da učini sve što može u dogovoru sa EU radi suzbijanja ilegalne migracije, ali neće moći da potpuno eliminiše prelaske Egejskog mora, izjavio je u ponedeljak portparol premijera Ahmeta Davutoglua.
"Svi znaju kako Egej izgleda i nije moguće ni za jednu zemlju da svede broj migranata na nulu. Ali to ne znači da nećemo učiniti sve što možemo", rekao je za Rojters portparol na marginama samita EU-Turska u Briselu.
"Nije pošteno očekivati sve od Turske i mi se nadamo da će teret biti podeljen. Iskreno verujemo da će danas biti preduzeti hrabriji koraci", dodao je Davutogluov portparol.
Angela Merkel i Ahmet Davutoglu u Briselu 7. marta 2016.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da je nužno smanjiti broj ilegalnih migranata.
“To se ne tiče samo nekoliko država već svih, uključujući i Grčku. Zato nam je potrebno održivo rešenje koje podrazumeva zaštitu spoljašnjih granica EU što je preduslov za opstanak bezviznog šengenskog sistema. Primenjujući ovu meru na pomorskoj granici, to je moguće samo kroz saradnju sa Turskom. Treba da o tome razgovaramo i otklonimo uzroke migracije. Dakle, treba da poboljšamo situaciju u svim zemljama a ne samo u nekim koje su preduzele jednostrane mere. Ostvarivanjem ovih ciljeva danas napravili bismo veliki korak napred ali će to iziskivati teške pregovore”, naglasila je Merkel
Evropska unija (EU) očekuje da Turska primi sve izbeglice koje nisu iz Sirije i učini sve da zaustavi priliv izbeglica u EU, izjavio je u ponedeljak u Briselu holandski premijer Marko Rute.
"Veoma je važno da Turska prvo prihvati sve izbeglice koje nisu iz Sirije", rekao je Rute, koji je u nedelju kasno uveče učestvovao na konsultativnom sastanku s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i turskim kolegom Ahmetom Davutogluom. Rute je rekao da to ne bi bilo dovoljno jer je neophodno zaustaviti priliv izbeglica i dodao da je "delimično optimista" o ustupcima koje je Turska spremna da učini EU u rešavanju migrantske krize.
Cipras: Migracije zajednički problem
Premijer Grčke Aleksis Cipras pred početak samita pozvao je partnere iz EU da počnu da sprovode odavno dogovorene planove o rešenju migrantske krize.
“Ove migracije su naš zajednički problem, a ne samo jedne zemlje. Ovo je evropski problem i, stoga, potrebno je i evropsko rešenje. Na žalost, od proteklog samita nisu svi ispunili dogovoreno. Ako postoje dogovori koji se ne sprovode onda to nisu dogovori... Pravila treba da važe za sve i svi moraju da sprovode zajedničke odluke", rekao je Cipras novinarima dolazeći na samit.
"Mi smo jedina zemlja koja je primenila odluke i preuzela odgovornosti koje su prihvatile zemlje na balkanskoj ruti u oktobru. Nastavićemo da dajemo ono malo što imamo progonjenom narodu. Ali je jasno da mala zemlja kao Grčka ne može nositi evropski teret u ovoj krizi", dodao je Cipras.
Lideri EU dogovorili su se u septembru da na zemlje članice rasporede 160.000 izbeglica koliko ih je do tada stiglo u Grčku i Italiju. Do 3. marta u druge evropske zemlje prebačeno je manje od 700 ljudi.
Samit EU-Turska održava se tri meseca pošto su EU i Ankara potpisale akcioni plan koji ima za cilj da se smanji broj migranata koji iz Turske dolaze u Grčku.
Lideri EU pokušaće da izvrše pritisak na Ankaru da učini više kako bi zaustavila ulazak migranata u Evropu, kao i da obezebede dodatnu podršku Grčkoj u kojoj je blokirano na hiljade izbeglica i migranata gde se do kraja marta očekuje dolazak još 100.000 izbeglica.
Očekuje se da će na samitu balkanska migrantska ruta biti proglašena zatvorenom. U nacrtu dokumenta pipremljenog za samit navodi se da će biti obezbedjen sveobuhvatan masovan i brz povratak u Tursku svih nelegalnih migranata, navodi agencija AP.
Centri za izbeglice za sedam dana
Grčka će u roku od sedam da ispuniti obećanje o zbrinjavanju 30.000 migranata i izbjeglica, izjavio je u ponedeljak vladin portparol Jorgos Kiricis.
Grčka se obavezala da će, u okviru plana EU, otvoriti centre za prihvatanje 30.000 izbjeglica do kraja 2016. godine, a UN su obećale da će na teritoriji Grčke zbrinuti još 20.000 ljudi.
Kiricis je rekao da će ukupan kapacitet biti najmanje 37.400 ljudi, iako je obećano 30.000.
On je istakao da će Grčka pripremiti za upotrebu postojeće zgrade i kampove da bi privremeno zbrinula još 17.400 ljudi do sledeće sedmice.
Angela Merkel izjavila je tokom vikenda da Grčka mora brzo da ispuni obećanje i osigura smeštaj za 50.000 izbjeglica, te da EU treba da pomogne Atini u tom poslu.
Izbeglice u Grčkoj, mart 2016.
Grčka Vlada ranije je saopštila da je više od 33.000 izbeglica i migranata u toj zemlji, uključujući 6.000 na ostrvima.
Grčki zvaničnici izjavili su ranije da su makedonske vlasti uvele dodatne zabrane za izbeglice koje pokušavaju da pređu granicu i dozvoljavaju prolaz samo onima koji su iz gradova za koje smatraju da su u ratu.
Prema rečima grčkih zvaničnika, nove zabrane znače da samo osobe iz gradova poput Alepa u Siriji, mogu da uđu u Makedoniju iz Grčke, a ostali iz sirijske prestonice Damaska ili Bagdada ostaju na granici.
Na grčkoj strani granice nedaleko od seoceta Idomeni oko 14.000 ljudi i dalje je blokirano, a novi dolaze svakodnevno. Izbeglički kamp je pretrpan i više hiljada ljudi postavlja šatore duž pruge i u susednim njivama.
Oko 123.000 migranata ušlo je u Grčku od početka 2016. U prošloj godini je ta brojka dostigla 856.000.
Oko 150 izbeglica koji borave u izbegličkim prihvatnim centrima u Grčkoj, u ponedeljak stiže u Francusku u okviru evropske preraspodele migranata, izjavio je francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev.
"Francuska je do sada zemlja koja je primila najviše izbeglica u okviru programa preraspodele. Ukupno 152 izbeglice danas iz Grčke stiže u našu zemlju", izjavio je Kaznev za izdanje pariskog lista Liberasjon od ponedeljka.
Francuska je prihvatila ukupno 300 izbeglica jer je u novembru došla grupa migranata iz Eritreje.
Ta zemlja se angažovala da prihvati do 30.000 izbeglica za dve godine.
U međuvremenu, više od 2.000 migranata, uglavnom iz Sirije, Iraka i Avganistana, i dalje dnevno ulazi iz Turske u Grčku. U nedelju je se udavilo 25 izbeglica kada se prevrnuo brod u blizini turske obale.
Osam zemalja privremeno suspendovalo Šengen
Migranti koji stižu do Grčke nastoje da se domognu zapadne i severne Evrope. Međutim, osam članica Šengena uvele su privremene granične kontrole.
Članice EU su podeljene oko priliva izbeglica. Čak i u Nemačkoj i Švedskoj koje su najotvorenije za njihov prijem ukazuju na nužnost ograničavanja migracija.
Ilustracija raspoloženja u EU je i pobeda antimigratnskih partija na parlamentarnim izborima u Slovačkoj u subotu.
Osim migrantske krize, očekuje se da će lideri EU pokrenuti na ovom samitu i pitanje upada turske policije u sedište opozicionog lista Zaman, čiji je urednički tim potom smenjen.