Beograd treba da pomogne u pronalasku nestalih

Međunarodni dan nestalih, Priština, 30.08.2010.

Amra Zejneli

Na Međunarodni dan, članovi porodica nestalih na Kosovu traže od domaćih i međunarodnih institucija da se izvrši pritisak na Srbiju kako bi se otkrila sudbina onih koji se i dalje vode kao nestali.

Kako bi obeležili Međunarodni dan nestalih, Inicijativa mladih za ljudska prava u Prištini organizovala je simboličnu akciju u centru grada.

Muške, ženske i dečije cipele sa znakom pitanja postavljene su na trgu Majke Tereze kako bi se dao ljudski karakter problemu nestalih, kaže Besart Lumi iz ove inicijative.

“Nažalost i posle 11 godina od rata 1837 osoba se vode kao nestale. Naša akcija ima za cilj da se da ljudski karakter ovom problemu, zato što se veoma često ti ljudi doživljavaju kao broj, ali treba imati u vidu da su oni pre svega ljudi i deo ovog društva. Izlažući veliki broj cipela koje simbolizuju veliki broj žrtava i nestalih, hteli smo tome da damo ljudski karakter”, kaže Lumi.

Za Nesretu Kumnovu iz Đakovice, ratne rane još su otvorene. Ona i dalje traga za posmrtnim ostacima svog sina jedinca ubijenog tokom rata.

Kumnova malo veruje domaćim institucijama, za koje kaže da su nemoćne da izvrše pritisak na Beograd koji, po njoj, još drži kao taoce sudbinu oko 2000 nestalih osoba. S druge strane, govoreći o međunarodnim institucijama, Kumnova sumnja da su one zaista zainteresovane da reše ovaj problem.

“Mi, porodice, nismo zadovoljne radom u rasvetljavanju sudbine nestalih, pošto je prošlo 11 godina od rata, a na Kosovu se još uvek ne zna sudbina 1860 građana. Pozivamo kosovske institucije da zatraže od međunarodne zajednice da uslovi Srbiju kako bi objavila gde se nalaze naši voljeni, pošto ona zna adrese”, rekla je Kumnova.

Nesrete Kumnova zajedno sa sestrom Ferdezom Efendija, rukovodi udruženjem “Pozivi majki”. I gospođa Efendija je izgubila svog sina u ratu, ali, za razliku od Kumnove, ona je našla njegove posmrtne ostatke u masovnoj grobnici u Batajnici.

Ferdeze Efendija navodi da, ukoliko kosovske institucije ne mogu da se izvrše pritisak nad Srbijom po ovom pitanju, onda bi barem trebalo da rade na identifikaciji 400 posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnici u Prištini.

“Oni su na Kosovu, a domaće institucije mogu da izvrše pritisak da se identifikuju ta tela što pre. Ne možemo identifikovati one koje se nalaze u Srbiji, ali bar ove ovde možemo. Kakva god bila njihova sudbina - da bar znamo gde da položimo cveće”, kaže Efendija.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je povodom 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih, izjavio da Beograd treba da odustane od obstrukcija i da pomogne u rasvetljavanju sudbine nestalih.

Putem saopštenja za medije, šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini Pieter Feith izjavio je da je „otkrivanje sudbine nestalih lica napor koji se ne može obaviti bez rada mnogih rođaka žrtava, nevladinih organizacija, međunarodnih i državnih organizacija koje neumorno rade na tome da saznaju sudbinu ili lokacije nestalih“.

On je takođe zatražio od zakonodavnog tela da usvoji zakon o nestalim licima kako bi se pojačala podrška članovima porodica.

I Međunarodni komitet Crvenog krsta pozvao je ranije vlasti u bivšoj Jugoslaviji da učine više kako bi se utvrdila prava istina o sudbini 15.000 nestalih osoba tokom ratova devedesetih godina.

Članovi porodice nestalih, kao što je Nesrete Kumnova, po treći put obnavljaju fotografije svojih najbližih koje okružuju zgradu Skupštine u Prištini, nadajući se da će to podići svest lokalnim i međunarodnim institucijama da problemu nestalih pristupe ozbiljno.

****
Mogli bi vas interesovati i tekstovi:
Tači pozvao Tadića da se pokloni kosovskim žrtvama
Međunarodna komisija i dalje će pružati pomoć u traženju nestalih