U Sarajevu je u nedjelju završena 6. Međunarodna konferencija u organizaciji Paneuropske unije Bosne i Hercegovine. Tokom trodnevnog susreta predstavnici bh. vlasti, evropskih integracija, diplomatskog kora i međunarodnih organizacija su razmatrali temu „BiH u EU – EU u BiH“. Učesnici su se fokusirali i na nekoliko panel-diskusija kao što je i uloga bosanskohercegovačkih vlasti prema procesu evropskih integracija.
Budućnost Bosne i Hercegovine je u Evropskoj uniji, naglasili su svi učesnici međunarodne konferencije. Međutim, da bi se ubrzao proces pridruživanja, ova zemlja treba zajednički raditi na jačanju svijesti i rješavanju barijera koje stoje na evropskom putu.
„Sedamnaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma je dug period i nužne su promjene. To je u vitalnom interesu Bosne i Hercegovine i svih njenih komponenata. Prirodno je okrenuti se Evropskoj uniji i njenom članstvu za pomoć u gradnji bh. budućnosti. Značajan napredak je postignut, naročito u unutrašnjoj bezbjednosti, ali je i dalje naglasak na Federaciji BiH i Republici Srpskoj. Svi znamo da se zemlja ne može sama izgraditi bez privrženosti i povjerenja između ljudi koji je čine“, ističe predsjednik Međunarodne Paneuropske unije Alain Terrenoire.
„Nakon 18-omjesečnog perioda od prethodnih Opštih izbora do formiranja aktuelnog saziva Savjeta ministara BiH dogodili su se značajni pomaci“, riječi su direktorice Direkcije za evropske integracije Nevenke Savić. Prije svega, usvojen je Zakon o popisu stanovništva, kao i Zakon o sistemu državne pomoći.
Takođe, pokrenuta je i diskusija o neophodnosti poboljšanja postojeće koordinacije u procesu integrisanja. Privedeno je kraju i programiranje finansijske pomoći za 2012. i 2013., te je pokrenut struktuisani dijalog o reformi pravosuđa.
„Bez obzira na sve, postoji opravdana bojazan da će godišnji Izvještaj Evropske komisije, kojeg očekujemo 10. oktobra, biti najnepovoljniji do sada. Podrška bosanskohercegovačke javnosti integraciji u Evropsku uniju trenutno iznosi 76 posto. To je izuzetno visok procenat, ali ne u potpunosti kredibilan, jer domaća javnost, prema vlastitom priznanju u istraživanjima, o suštini procesa ne zna previše i u Evropsku uniju gleda kao u rješenje za sve ovdašnje probleme“, navodi Savić.
Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH Božo Ljubić kaže da je Evropska unija projekat koji Bosna i Hercegovina treba provesti, a da bi to učinila bez problema, ova zemlja se treba odreći historijskih interesa koji su u prošlosti bili izvor sukoba i nesreće za milione ljudi u Evropi i svijetu.
Istovremeno, Bosna i Hercegovina kaska za svojim susjedima u pridruživanju evropskoj porodici naroda. Problem je rat i ustavna struktura koja je naslijeđena, kaže Ljubić:
„Ustavna struktura, zapravo, ne može osposobiti Bosnu i Hercegovini za Europsku uniju. Smatram u ovom momentu da je Mapa puta ostvariva još uvijek, jer predviđa da do kraja listopada odgovorimo na dva testna poglavlja: poglavlje okoliša i poglavlje javnih nabavki. Potrebno je da usvojimo amandmane na Ustav temeljem apelacije „Sejdić-Finci“ i potrebno je, naravno, da usuglasimo efikasne mehanizme koordinacije, od države preko entiteta do kantona/županija, da bi Bosna i Hercegovina mogla, kako se to u Briselu kaže, govorila jednim jezikom.“
Depolitizacija evropskih integracija
Ono što usporava Bosnu i Hercegovinu ka evropskim integracijama su suprotstavljena politička posmatranja ovog procesa i mala spremnost na kompromis.
„Iz Republike Srpske mi, otprilike, imamo stav: nadležnosti Bosne i Hercegovinu su takve, nadležnosti entitetâ su ovakve, a ono što je nadležnost entitetâ na putu evropskih integracija mora ostati na nivou entitetâ. Odnosno, ništa se ne smije dozvoliti što će ojačati državu i, možda, oslabiti entitet. Kad se sumira taj stav to, otprilike, znači – dva entiteta u Bosni i Hercegovini, kao zasebne cjeline, treba da idu u Evropsku uniju, a Bosna i Hercegovina kao nekakav provizorij je samo kanal kroz koji će se to desiti. Iz Federacije BiH imamo fleksibilniji stav: sve ono što je nadležnost entitetâ – neka entiteti rade, sve ono što je potrebno da se na nivou države uspostavi za potrebe evropskih integracija – može se uspostaviti. To su dva stava u kome se proces integrisanja u Bosni i Hercegovini dešava na način da za posljednjih četiri / pet godina imamo apsolutan zastoj i veoma male rezultate“, pojašnjava predsjedavajući Zajedničke komisije Parlamenta BiH za evropske integracije Halid Genjac.
Kada je Evropska unija u pitanju, Bosna i Hercegovina je još u fazi deklarativnog političkog konsenzusa. Stoga je krajnje vrijeme da se pređe na radni konsenzus.
„Vrlo je važno da depolitiziramo proces evropskih integracija. Danas na pododborima, koji su vrlo ekspertni, imamo ljude koji istupaju kao da su u Domu naroda. Ljudi na ekspertnim raspravama brane nacionalne interese. Dakle, kada govorite o ekologiji i usvajanju ekoloških standarda ne branite nacionalni interes nijedne etničke grupe, ni jednog naroda u Bosni i Hercegovini. Vi branite interes svih, ili ih ga ne branite. Tu vrstu politizacije mi moramo završiti ako hoćemo da napredujemo na putu evropskih integracija“, ističe pomoćnik ministra vanjskih poslova BiH Amer Kapetanović.
Na međunarodnoj konferenciji Paneuropske unije u Sarajevu govorio je i politolog Šaćir Filandra. On naglašava da su zastoj u formiranju Savjeta ministara BiH, te česte promjene koalicija, bh. put ka evropskim integracijama stavile u drugi plan.
„Bez ubrzanog odvijanja integracijskog procesa Bosne i Hercegovine u europske institucije, BiH može postati područje novih sukoba i etničkih podjela. Nužna je promjena strategije međunarodne zajednice i Evropske unije naspram stvaranja pretpostavki za ubrzanu integraciju i u Evropsku uniju i u NATO savez“, smatra Filandra.
Predsjednik Međunarodne paneuropske unije Alain Terrenoire vjeruje da se Bosna i Hercegovina približava evropskom putu, iako veoma sporo.
„Vaša budućnost zaista je u vašim rukama jer ovisi od vaše sposobnosti da zajedno prevaziđete ono što vas još dijeli. Imajte na umu da će Paneuropska unija biti uz vas na svakom koraku procesa postizanja članstva kao što je uvijek i bila, te da će vas pratiti u povjerenju i prijateljstvu“, zaključuje Terrenoire.
Budućnost Bosne i Hercegovine je u Evropskoj uniji, naglasili su svi učesnici međunarodne konferencije. Međutim, da bi se ubrzao proces pridruživanja, ova zemlja treba zajednički raditi na jačanju svijesti i rješavanju barijera koje stoje na evropskom putu.
„Sedamnaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma je dug period i nužne su promjene. To je u vitalnom interesu Bosne i Hercegovine i svih njenih komponenata. Prirodno je okrenuti se Evropskoj uniji i njenom članstvu za pomoć u gradnji bh. budućnosti. Značajan napredak je postignut, naročito u unutrašnjoj bezbjednosti, ali je i dalje naglasak na Federaciji BiH i Republici Srpskoj. Svi znamo da se zemlja ne može sama izgraditi bez privrženosti i povjerenja između ljudi koji je čine“, ističe predsjednik Međunarodne Paneuropske unije Alain Terrenoire.
„Nakon 18-omjesečnog perioda od prethodnih Opštih izbora do formiranja aktuelnog saziva Savjeta ministara BiH dogodili su se značajni pomaci“, riječi su direktorice Direkcije za evropske integracije Nevenke Savić. Prije svega, usvojen je Zakon o popisu stanovništva, kao i Zakon o sistemu državne pomoći.
Takođe, pokrenuta je i diskusija o neophodnosti poboljšanja postojeće koordinacije u procesu integrisanja. Privedeno je kraju i programiranje finansijske pomoći za 2012. i 2013., te je pokrenut struktuisani dijalog o reformi pravosuđa.
„Bez obzira na sve, postoji opravdana bojazan da će godišnji Izvještaj Evropske komisije, kojeg očekujemo 10. oktobra, biti najnepovoljniji do sada. Podrška bosanskohercegovačke javnosti integraciji u Evropsku uniju trenutno iznosi 76 posto. To je izuzetno visok procenat, ali ne u potpunosti kredibilan, jer domaća javnost, prema vlastitom priznanju u istraživanjima, o suštini procesa ne zna previše i u Evropsku uniju gleda kao u rješenje za sve ovdašnje probleme“, navodi Savić.
Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH Božo Ljubić kaže da je Evropska unija projekat koji Bosna i Hercegovina treba provesti, a da bi to učinila bez problema, ova zemlja se treba odreći historijskih interesa koji su u prošlosti bili izvor sukoba i nesreće za milione ljudi u Evropi i svijetu.
Istovremeno, Bosna i Hercegovina kaska za svojim susjedima u pridruživanju evropskoj porodici naroda. Problem je rat i ustavna struktura koja je naslijeđena, kaže Ljubić:
„Ustavna struktura, zapravo, ne može osposobiti Bosnu i Hercegovini za Europsku uniju. Smatram u ovom momentu da je Mapa puta ostvariva još uvijek, jer predviđa da do kraja listopada odgovorimo na dva testna poglavlja: poglavlje okoliša i poglavlje javnih nabavki. Potrebno je da usvojimo amandmane na Ustav temeljem apelacije „Sejdić-Finci“ i potrebno je, naravno, da usuglasimo efikasne mehanizme koordinacije, od države preko entiteta do kantona/županija, da bi Bosna i Hercegovina mogla, kako se to u Briselu kaže, govorila jednim jezikom.“
Depolitizacija evropskih integracija
Ono što usporava Bosnu i Hercegovinu ka evropskim integracijama su suprotstavljena politička posmatranja ovog procesa i mala spremnost na kompromis.
Halid Genjac
„Iz Republike Srpske mi, otprilike, imamo stav: nadležnosti Bosne i Hercegovinu su takve, nadležnosti entitetâ su ovakve, a ono što je nadležnost entitetâ na putu evropskih integracija mora ostati na nivou entitetâ. Odnosno, ništa se ne smije dozvoliti što će ojačati državu i, možda, oslabiti entitet. Kad se sumira taj stav to, otprilike, znači – dva entiteta u Bosni i Hercegovini, kao zasebne cjeline, treba da idu u Evropsku uniju, a Bosna i Hercegovina kao nekakav provizorij je samo kanal kroz koji će se to desiti. Iz Federacije BiH imamo fleksibilniji stav: sve ono što je nadležnost entitetâ – neka entiteti rade, sve ono što je potrebno da se na nivou države uspostavi za potrebe evropskih integracija – može se uspostaviti. To su dva stava u kome se proces integrisanja u Bosni i Hercegovini dešava na način da za posljednjih četiri / pet godina imamo apsolutan zastoj i veoma male rezultate“, pojašnjava predsjedavajući Zajedničke komisije Parlamenta BiH za evropske integracije Halid Genjac.
Kada je Evropska unija u pitanju, Bosna i Hercegovina je još u fazi deklarativnog političkog konsenzusa. Stoga je krajnje vrijeme da se pređe na radni konsenzus.
„Vrlo je važno da depolitiziramo proces evropskih integracija. Danas na pododborima, koji su vrlo ekspertni, imamo ljude koji istupaju kao da su u Domu naroda. Ljudi na ekspertnim raspravama brane nacionalne interese. Dakle, kada govorite o ekologiji i usvajanju ekoloških standarda ne branite nacionalni interes nijedne etničke grupe, ni jednog naroda u Bosni i Hercegovini. Vi branite interes svih, ili ih ga ne branite. Tu vrstu politizacije mi moramo završiti ako hoćemo da napredujemo na putu evropskih integracija“, ističe pomoćnik ministra vanjskih poslova BiH Amer Kapetanović.
Na međunarodnoj konferenciji Paneuropske unije u Sarajevu govorio je i politolog Šaćir Filandra. On naglašava da su zastoj u formiranju Savjeta ministara BiH, te česte promjene koalicija, bh. put ka evropskim integracijama stavile u drugi plan.
„Bez ubrzanog odvijanja integracijskog procesa Bosne i Hercegovine u europske institucije, BiH može postati područje novih sukoba i etničkih podjela. Nužna je promjena strategije međunarodne zajednice i Evropske unije naspram stvaranja pretpostavki za ubrzanu integraciju i u Evropsku uniju i u NATO savez“, smatra Filandra.
Predsjednik Međunarodne paneuropske unije Alain Terrenoire vjeruje da se Bosna i Hercegovina približava evropskom putu, iako veoma sporo.
„Vaša budućnost zaista je u vašim rukama jer ovisi od vaše sposobnosti da zajedno prevaziđete ono što vas još dijeli. Imajte na umu da će Paneuropska unija biti uz vas na svakom koraku procesa postizanja članstva kao što je uvijek i bila, te da će vas pratiti u povjerenju i prijateljstvu“, zaključuje Terrenoire.