Zašto svet nema definiciju šta znači 'smanjenje' korišćenja fosilnih goriva?

Kada se zemlje sastanu na klimatskom samitu COP28 u Dubaiju krajem novembra, u želji da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva, jedna loše definisana reč će verovatno izazvati mnogo negodovanja: "nesmanjeno" .

Zašto?

"Nesmanjene" emisije se dešavaju kada se fosilna goriva sagore i emisije završe u vazduhu, što doprinosi ubrzavanju globalnog zagrevanja – što je danas uobičajena praksa.

"Smanjenje" tih emisija zahtevalo bi ograničenja kao što su tehnologije za hvatanje i pohranjivanje ugljen-dioksida i drugih gasova koji zagrevaju planetu koji se oslobađaju iz aktivnosti kao što je proizvodnja električne energije na ugalj.

Pročitajte i ovo: COP27 usvojio rezoluciju koja se naziva istorijskom

Na prošlogodišnjem klimatskom samitu u Egiptu, COP27, skoro 200 zemalja potvrdilo je svoju nameru, koja je prvi put dogovorena na COP26 2021. godine, da ubrzaju napore "ka postepenom ukidanju nesmanjene energije uglja".

Ugalj je fosilno gorivo koje najviše zagađuje.

Sada, uoči konferencije COP28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) od 30. novembra do 12. decembra, mnoge zemlje se zalažu za snažniju, širu posvećenost "postupnom ukidanju" svih "nesmanjenih fosilnih goriva" – uglja, nafte i prirodnog gasa.

Ali još nema saglasnosti o tome šta znači "smanjen".

Šta su tačno 'smanjena' fosilna goriva?

"Niko ne zna", rekla je Gerit (Gerrit) Hansen, stručnjakinja za klimatsku politiku u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

"I to je trik. Namerno je dvosmisleno."

Maglovitost značenja "nesmanjeno" je politički korisna, jer nudi potencijalni kompromis između nacija koje žele hitan prelazak na čistiju energiju i drugih koji bi da ostanu u velikoj meri zavisni od uglja i drugih fosilnih goriva.

Ali nejasna definicija "smanjenog" znači da bi nacije zavisne od fosilnih goriva mogle da tvrde da bi se "čak i smanjenje emisija od 1% kvalifikovalo kao 'smanjenje'", rekla je Hansen.

"To očigledno ne bi imalo smisla" za ograničavanje klimatskih promena, dodala je ona.

Labava definicija rizikuje da svet pređe 1,5 stepena Celzijusa zagrevanja iznad predindustrijskih vremena u narednim godinama, nivo koji vrhunski naučnici vide kao zaštitnu ogradu od najgorih uticaja klimatskih promena.

Stroga ograničenja emisija, nasuprot tome, mogla bi pomoći da se cilj od 1,5C zadrži na dosegu. Fosilna goriva čine oko 80% svetske potrošnje energije.

Pročitajte i ovo: Naučnici izračunali da će Zemlja 2029. prekoračiti granicu globalnog zatopljenja

Koje nacije preferiraju koju definiciju?

Vlade će ući u COP28 oštro podeljene oko smanjenja, datuma i ciljeva za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.

"Koalicija visokih ambicija", na primer, postavila je plan mesec dana pre COP28 da u potpunosti "ukine proizvodnju i upotrebu fosilnih goriva".

Koalicija, uključujući male ostrvske države u razvoju kao što su Tuvalu i Grenada, zajedno sa Francuskom, Kenijom, Kolumbijom i Novim Zelandom, rekla je da tehnologije za "smanjenje" emisija postoje samo u ograničenom obimu i da će "imati manju ulogu".

Pročitajte i ovo: Upozorenja energetskim kompanijama da se ne oslanjaju na veliku potražnju za naftom

Nasuprot tome, proizvođači fosilnih goriva kao što su Saudijska Arabija i Rusija, domaćini samita UAE i zemlje zavisne od uglja poput Indije i Kine favorizuju nejasniji jezik.

Na primer, beleška UAE pred samit, tražila je da svet "radi na energetskom sistemu bez nesmanjenih fosilnih goriva do sredine veka, pri čemu će ugalj biti prioritet".

Vodeće industrijalizovane demokratije u Grupi sedam bogatih zemalja pozvale su ove godine na "globalni napor da se ubrza postepeno ukidanje fosilnih goriva bez smanjenja kako bi se postigla neto nula u energetskim sistemima do 2050. godine".

Sjedinjene Američke Države (SAD) žele da ukinu nesmanjena fosilna goriva, istovremeno promovišući tehnologiju hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS).

Pročitajte i ovo: EU će na klimatskom samitu insistirati na postepenom ukidanju fosilnih goriva

Evropska unija (EU) želi da postepeno ukine fosilna goriva bez smanjenja i postigne da energetski sektor bude "pretežno bez fosilnih goriva mnogo pre 2050. godine". Ali "pretežno" je otvoreno za tumačenje i smanjenja bi mogla da se kreću od nešto više od polovine do skoro 100%.

Neke ekološke grupe izrazile su ogorčenje jer veruju da se iza kontinuirane zavisnosti od fosilnih goriva, sa previše nade u CCS, krije nešto više.

"Usredsređeni smo na potpuno oslobađanje od fosilnih goriva, bez lažnih reči", rekao je Dag Par (Doug Parr), britanski direktor za politiku Grinpisa (Greenpeace).

Postoje li definicije 'smanjenog' i 'nesmanjenog'?

U fusnoti u izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene iz 2023, grupe naučnika i vlada, kaže se da bi smanjenje trebalo da "značajno smanji" emisije gasova staklene bašte.

Pominje se "na primer, hvatanje 90% ili više ugljen-dioksida iz elektrana, ili 50–80% fugitivnih emisija metana iz snabdevanja energijom”. Metan je glavna komponenta prirodnog gasa.

Neki naučnici rade na utvrđivanju strogih definicija.

"Termin 'nesmanjeni', ako se ne proverava i loše definiše, mogao bi ostaviti tumačenje posvećenosti široko otvorenim", navodi se u radnom dokumentu naučnika iz 2023. na čelu sa Kristoferom Batajom (Christopher Bataille) sa Univerziteta Kolumbija.

Bataj i koautori predlažu da se reč "smanjeno" koristi samo kada se emisije fosilnih goriva smanjuju za 90-95%, na primer sa CCS ili tehnologijama za usisavanje gasova staklene bašte iz vazduha.

U isto vreme, stroži propisi bi trebalo da imaju za cilj da ograniče curenje metana na skoro nulu. Zemlje poput Turkmenistana i Rusije gube ogromne količine metana zbog infrastrukture koja curi.

• Zašto je zdravlje planete Zemlje u opasnoj zoni?
• Panel UN upozorava da svet ima manje od 10 godina da spreči klimatsku katastrofu

S obzirom da se ljudi suočavaju sa sve ekstremnijim toplotnim talasima, olujama, poplavama i šumskim požarima, Bataj kaže da vreme za postavljanje standarda ističe, posebno za nove termoelektrane na ugalj i druge industrijske objekte.

"Napredak je veoma spor i sporan", rekao je on za fondaciju Thomson Reuters.

"Ovi objekti nisu kao automobili – kada budu napravljeni, verovatno će raditi posle 2050. Danas morate da gradite po najsavremenijim standardima."