Nemački lekar: Drugi talas pandemije neminovan, nepoznato kog intenziteta

Korona virus nije nestao i drugi talas se može očekivati u jesen ili zimu, kaže doktor Tobias Velte iz Nemačkog centra za zarazne bolesti. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Velte navodi da su visoki faktori rizika hladan vazduh i niska vlažnost.

Priredila: Mila Đurđević

Velte takođe kaže da su održavanje fizičke distance i maske za lice među najvažnijim zaštitnim merama.

RSE: Šta je drugi talas korona virusa i da li nam predstoji? Svedoci smo povećanog broja slučajeva obolelih od COVID-19?

Velte: Mislim da je situacija drugačija u različitim državama. Postoje neke zemlje u kojima jasno postoji drugi talas, primera radi – Iran je država sa povećanim brojem slučajeva na dnevnom nivou nakon što je taj broj pao na niži nivo, a sada postoji drugi talas.

Uzrok mogu biti religijski razlozi – tokom Ramazana (sveti mesec u islamu, prim. prev.) broj slučajeva je opao. Međutim, kasnije, kada su se ljudi češće družili i kada je bilo više porodičnih okupljanja, broj obolelih se ponovo uvećao. Postoje i druge države poput Nemačke, gde ne postoji porast ukoliko posmatrate celu državu, ali postoje žarišta. Pojedina od tih žarišta su fabrike za preradu mesa. Problem sa žarištima je taj da donose više faktora rizika.

Pročitajte i ovo: Iran upozorava protiv islamske medicine u lečenju od COVID-19

Na primer, u fabrikama mesa preovlađuje hladan i suv vazduh, ljudi rade blizu jedni drugima, tako da se održavanje fizičke distance ne primenjuje. Takođe, većina radnika dolazi iz Jugoistočne Evrope, ti ljudi žive u iznajmljenim stanovima i uslovi u kojima žive su daleko od savršenih.

Kombinacija ova tri faktora čine vas podložnijim korona virusu i to povećava rizik od infekcije. Ono što možemo naučiti iz ovih vrsta žarišta je da je virus još uvek tu, da je i dalje zarazan. Ako mu date šansu, doći će do infekcije.

Sada smo u letnjem periodu, ali ako, primera radi, hladni vazduh igra ulogu, vrlo je verovatno da ćemo drugi talas videti na jesen ili zimu.

Pročitajte i ovo: 'Drugi val' pandemije?

RSE: Da li će do drugog talasa doći u svim državama koje već imaju zabeležene slučajeve obolelih ili je to nešto što zavisi od strategija koje će primenjivati?

Velte: Virus nije nestao ni u jednoj evropskoj zemlji. Živimo u globalnom svetu. Ako su putovanja dozvoljena, a granice ponovo otvorene, virus će se ponovo širiti iz zemlje u zemlju. Dakle, rekao bih ‘ Da, na jesen će doći drugi talas’. Intenzitet drugog talasa je još uvek nejasan. To niko ne zna.

RSE: Da li se drugi talas može na neki način sprečiti?

Velte: Bojim se da ne. Vakcina neće biti do polovine naredne godine, ako budemo imali sreće. Dakle, verovatnoća za pronalazak vakcine nije toliko velika i neće biti efikasnog lečenja.

Ono što moramo da uradimo, čak i kad ponovo otvorimo ekonomiju, je da nastavimo da se pridržavamo nekih preventivnih mera. A najvažnija mera je svakako održavanje fizičke distance.

Novi slučajevi COVID-19 širom sveta, ekonomije u recesiji

RSE: Da li bi drugi talas mogao biti gori od prvog?

Velte: Mislim da drugi talas neće biti gori, ali moguće je da će se neki problemi naslagati jedan na drugi. Korona virus i virus gripa se mogu se pojaviti u isto vreme. Postoji mogućnost da se neki od njih spreče. Zbog toga bi trebalo davati vakcine protiv gripa, kao i protiv bakterijske upale pluća, da bi se smanjio rizik od pojave nekih infekcija u isto vreme.

RSE: Kao što ste pomenuli, drugi talas se vezuje sa dolaskom jeseni. Da li hladno vreme pogoršava situaciju i zbog čega je to tako?

Velte: Hladno vreme i niska vlažnost su faktori rizika. Drugi faktor rizika je prisustvo u zatvorenom prostoru, gde su aerosoli i gde je vreme preživljavanja aerosoli duže nego napolju. Dakle, ako boravite u zatvorenim prostorijama, ako je vazduh hladniji i suvlji, rizik se povećava.

RSE: Kako se boriti protiv drugog talasa? Da li je ponovno zatvaranje rešenje ili ne?

Velte: Ne verujem da će biti ponovo potpunog zatvaranja. Nijedna od država država, čak i one bogate, poput Nemačke ili Austrije, neće moći uvesti zatvaranje zbog ekonomske tačke gledišta. Možda će biti uvedeno delimično zatvaranje, na regionalnom nivou, ali ne i potpuni karantin.

Mere zatvaranja se pokazale efikasnim tokom pandemije

Ono što sada pokušavamo da razumemo i mislim da de ovo zaista važno, jeste da dobijemo uvid u to ko je pod najvećim rizikom za širenje virusa.

Trenutno se čini da to nisu mala deca, da to nisu deca školskog uzrasta, tako da nema smisla zatvarati vrtiće ili škole. Međutim, stariji su rizičniji, a stariji ljudi sa pratećim bolestima izloženi su većem riziku od umiranja. Zbog toga su nam potrebne posebne mere za posebne kategorije stanovništva.

RSE: Možete li nam reći nešto više detalja, koje su to posebne mere?

Velte: Ograničavanja kontakata, restriktivne mere za starije, naročito u domovima za stare. Mislim da je držanje fizičke distance vrlo bitno. Takođe, verujem maskama koje pokrivaju usta i nos. Čak i ako ih ne volimo, moramo da živimo sa njima.

BLOG UŽIVO O KORONA VIRUSU

RSE: Možemo li očekivati više od dva talasa?

Velte: Problem sa ovom vrstom virusa jeste to što nikada ne znamo šta će se dogoditi - da li je došlo do mutacije virusa, promene virulentnosti, promene u prenosu, nije jasno. Ako pogledamo neke epidemije gripa - gde imamo najveće iskustvo - one su sa nama već godinu, dve, tri.

Ukoliko posmatramo svinjski grip, pandemija je trajala tri godine, a zatim je nestao. Jedna od stvari kojima se nadamo jeste da će se to sada dogoditi korona virusu, da će u jednom trenutku nestati ili da će mutirati i postati manje opasan, sa nižom stopom smrtnosti, ili da će postati virus koji će biti adaptiraniji na ljudski organizam.

RSE: Na Kosovu smo u nekoliko dama imali i do 35 odsto pozitivnih slučajeva od svih testiranih na dnevnom nivou. Kako to komentarišete?

Velte: Nisam to ranije čuo. To ima veze sa kulturom vašeg života. Dakle, ako je porodična kultura da ljudi budu veoma blizu jedni drugima, puno se ljube, govore glasno i pevaju, u tom slučaju se rizik povećava.

RSE: Kosovo sada ne testira prve kontakte, ali im preporučuje samoizolaciju u trajanju od 14 dana. Da li je to rizično, s obzirom na to da ako neko ne zna da je zaražen, može da širi infekciju?

Velte: To je istina. U Nemačkoj postupamo drugačije. Testiramo prve kontakte. Mislim da je to ispravan način, jer ako dođe do izbijanja zaraze, morate identifikovati ljude u opasnosti. Ako želite da zaustavite širenje infekcije, morate intervenisati u veoma ranoj fazi.

Pročitajte i ovo: Član nemačke operativne grupe: Zbog čega je R-faktor ključan za život sa korona virusom?