Srbija neće priznati Kosovo, reči su ministra odbrane Aleksandra Vulina kao odgovor na izjavu nemačkog ministra spoljnih poslova da će Srbija morati da prihvati nezavisnost Kosova kako bi se pridružila Evropskoj uniji (EU).
"Kada bi se članstvo u Evropi stvarno merilo samo na osnovu uspeha u vladavini prava ili medijskim slobodama, Srbija bi odavno bila članica Evropske unije. Ali, njih izgleda, zanima samo jedna stvar - da priznamo Kosovo i ništa drugo. Srbija neće priznati Kosovo, a posebno ga neće priznati da bi bila članica Evropske unije", naveo je Vulin, a prenosi Tanjug.
Istim povodom oglasio se i šef diplomatije Srbije, Ivica Dačić, koji je za Insajder rekao da nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel treba da prihvati realnost, a ne Srbija kao što je Gabrijel rekao.
"A realnost je da je sadašnja Vlada Nemačke na odlasku", kazao je Dačić.
Nemački šef diplomatije Zigmar Gabriel (Sigmar) je u sredu uveče u Prištini rekao da je i zvaničnicima Srbije ranije tog dana poručio da će Srbija morati da prihvati nezavisnost Kosova kako bi se pridružila EU.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić to nije direktno komentarisao, ali je tokom susreta sa Gabrielom kazao da bi Srbija, iako 2025. godina "nije sveto pismo", volela da svoj posao završi i da do tog datuma bude deo EU.
Povodom Dana državnosti, Vučić je Orašcu poručio da je pred Srbijom težak put.
"Podigli su planinske vence uslova, ali mi smo potomci onih ljudi koji su se ovde pre 300 godina okupljali, i čela su nam visoko i imamo da kažemo ono što je Hanibal rekao kad je krenuo na Rim – ili ćemo naći put ili ćemo ga sami napraviti", poručio je Vučić.
Srbija cilja da se pridruži EU do 2025. godine. To je rok koji je postavio Brisel u Strategiji EU o proširenju, objavljenoj 6. februara.
Nemački šef diplomatije je rekao da će, iako je to izazov, njegova zemlja pokušati da uveri pet zemalja članica EU koje to još nisu učinile, da priznaju Kosovo jer takvo priznanje ima smisla pošto Kosovo više nikad neće biti deo Srbije.
Gabrielova izjava nije ništa novo, nemački stav je poznat.– Jelica Minić
Gabrielova izjava nije ništa novo, nemački stav je poznat, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
"Mislim da nije rekao ništa novo, ali gospodin Gabriel predstavlja odlazeću vladu u Nemačkoj. Očigledno je da je ta poruka koja je objavljena tek u Prištini, poruka i za domaću javnost, za Evropu, za javnost u Srbiji i na Kosovu. Malo bi trebalo tu 'matematiku' razložiti, međutim, to sve nije lako", kaže Minić, koja se osvrće i na Gabrielove reči da će Nemačka pokušati da ubedi pet članica EU koje nisu priznale Kosovo da to učine.
"To sve nije lako jer, recimo, kada je usvajana nova strategije Evropske unije o Zapadnom Balkanu, Španija je bila protiv toga da se oroče rezultati pregovora Srbije i Kosova. Gabriel najavljuje da će Nemačka ubeđivati pet članica EU koje to do sada nisu učinile da priznaju Kosovo, ali to su sve stvari koje tek treba videti. U tom smislu bih rekla da ne treba dizati tenzije u vezi sa tim jer – nemački stav je poznat, ništa novo nije rečeno", smatra Jelica Minić.
'Svaka ti čast, Štrahe!'
Dok se od Srbije traži jasnije određivanje prema Kosovu, glavnom uslovu njene evrointegracije, što potvrđuje i jasna Gabrielova poruka, šef srpske diplomatije tera svoju priču.
"Svaka ti čast, Štrahe!", uzviknuo je Ivica Dačić pre tri dana u Beogradu, nakon što je gost iz Austrije Hajnc Kristijan Štrahe (Heinz-Christian Strache) izjavio da problem s Kosovom nije dugoročno rešen i da je potrebno da Beograd i Priština nađu kompromis kojim bi se uvažile i potrebe Srba.
Dačić se još nadovezao konstatacijom da vlasti u Prištini treba da se zapitaju "koliko će im decenija trebati da verifikuju nezavisnost".
Potpuno ignorišući Brisel, Berlin i druge važne evropske adrese, Dačić i još neki ministri u vladi, koji nisu percipirani kao zapadni ljudi, i dalje se igraju priče o podeli Kosova.
Tako je i ministar obrane Aleksandar Vulin prošle sedmice poručio pred stručnjacima za bezbednost Srbije da "mora da se uspostavi trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanaca na prostoru KiM", te da je "nesporno" to da je "prava adresa za rešavanje istorijskog sukoba dve nacije – Tirana, a ne Priština".
Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Ivo Visković, sa kojim smo razgovarali pre Gabrielove izjave u Prištini, za RSE kaže da veruje da Srbija neće žuriti u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom.
"Mislim da će naši potezati do poslednjeg trenutka, dok je to moguće jer, nažalost, mi smo u takvoj situaciji, u jednoj vrsti iznudice, da moramo jako da pazimo da ne oštetimo interese Rusije i to nam, zapravo, sužava manevarski prostor da možemo nešto ozbiljnije da maknemo", ocenjuje Visković.
Na pitanje zašto bi se Srbija toliko plašila Rusije, Visković odgovara: "Zbog energetske zavisnosti.
"Mi smo energetski zavisni od Rusije, a uz to tražimo i njenu podršku po pitanju Kosova i to je ono što je za nas kao Damoklov mač koji nam visi nad glavom. Oni koji kreiraju spoljnu politiku moraju stalno voditi računa o tome", pojašnjava Ivo Visković.
Žarko Korać, opozicioni poslanik u Skupštini Srbije, za RSE ocenjuje da je velika nesreća Srbije što joj je Dačić šef diplomatije, s obzirom na to da je on, ne samo sada nego stalno, u izbornoj kampanji u kojoj je okrenut ne interesima Srbije već svog biračkog tela.
Još važnija je, međutim, dodaje Korać, činjenica koja se vrlo često previđa, a koja ga približava i upravo citiranom Viskovićevom stanovištu.
"Dačić je vrlo okrenut Rusiji, on je proruski čovek i jedan deo stvari koje on radi i te kako su vezane za ruske interese. On je, uzgred, pre nekoliko dana dobio Putinov orden – znači, Rusija to uviđa. Kakve on dugove ima prema Rusiji još od vremena kada je bio portparol Miloševićeve stranke, ostaje da nagađamo, ali on svakako na našoj političkoj sceni zastupa tu rusku priču i vrlo često potpuno svesno sabotira sve evropske integracije", ocenjuje Korać.
Iz ugla spoljnopolitičke razapetosti mogao bi se tumačiti česti raskorak između načelnih izjava i srpske političke prakse. To ne važi samo za šefa diplomatije i još neke proruske ministre koji su percipirani kao proruski ljudi u Vladi.
Međutim, ulaska u EU nema bez pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, što je i predsednik Srbije u poslednje vreme nekoliko puta ponovio.
Ni Vučić kao predsednik države, niti premijerka Ana Brnabić, ne dovode u pitanje upornost kojom Ivica Dačić vodi svoju bitku, koja bi se mogla označiti kao izgubljena još u vreme vlasti Borisa Tadića i njegovog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića.
Šef srpske diplomatije insistira na sastajanju sa liderima zemalja koje još nisu priznale Kosovo, a koje su u globalnoj manjini (115 od 193 države priznale su kosovsku nezavisnost) ili zvaničnicima poput čelnika Surinama, države koja je priznanje povukla.
Dačić je uporan i u održavanju kontakata sa liderima onih zemalja u čijem političkom vrhu su opcije koje imaju razumevanja za srpsku priču o "očuvanju" Kosova.
Letos je Dačić pričao o "razgraničenju šta je srpsko, a šta albansko, kao trajnom rešenju pitanja Kosova", rekavši da to nije podela, da bi onda izjavio da to nije državni nego njegov lični stav.
Stoga, ne čudi ushićenje kojim je u Beogradu ispratio izjave gore citiranog Štrahea, desnog populiste u austrijskoj vladi kancelara Sebastijana Kurca (Sebastian Kurz), koji je strasti ubrzo spustio izjavom da je Austrija davno priznala Kosovo i da se taj stav u budućnosti neće promeniti.
Ivo Visković smatra da bi trebalo da dođe do promene odnosa na relaciji Priština – Beograd, s obzirom da međunarodna zajednica poslednjim potezima i jednoj i drugoj strani poručuje da će do kompromisa morati da dođe i to najkasnije do 2025. godine, što je mogući rok za priključenje Srbije EU, kako stoji u Strategiji usvojenoj prošle nedelje od strane Evropske komisije.
Upitan da li bi Srbija bila spremna na to da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, što umesto obaveznog priznanja pominje i predsednik Hašim Tači, Visković kaže: "Verovatno je to ona zadnja cena koju bi Srbija mogla da plati, ali bi morala zauzvrat dobiti nešto.
"Mislim da će se ići prvenstveno ka tome da se dobije jedan izuzetno visok nivo autonomije za sever Kosova", dodaje on.
Svesno tolerisanje ispada
Kakvo god kompromisno rešenje bude postignuto, za Srbiju će biti bitno da ono ne bude u obliku priznanja nezavisnosti, ističe Visković i ukazuje na ono što bi Beograd mogao prihvatiti.
"Mora se naći nešto slično onome što su dve Nemačke postigle: da se faktički prizna, ali formalno ne prizna nezavisnost. Verovatno se naša diplomatija uzda u ono što su Nemci radili sedamdesetih godina: da ćemo naći takvo rešenje koje će faktički biti normalizacija odnosa, ali ne i formalno priznanje nezavisnosti Kosova. To bi bio pokušaj da se nađe takav izlaz kojim bi obraz bio spasen, a faktički bi se dogodilo ono što se od nas očekuje", veruje Visković.
Na širem planu gledano, Žarko Korać ne prepoznaje ni iskrenost ni doslednost aktuelne srpske politike na putu ka Evropskoj uniji.
"Mi imamo jednu politiku koju najbolje predstavlja Aleksandar Vučić, a to je toplo-hladno. S jedne strane, Zapadu se govori da mi idemo u evropske integracije, mi to želimo, mi nemamo drugu politiku, a istovremeno kadrovska politika u zemlji, odnos prema pravima i slobodama ljudi je izrazito autoritaran – to je lepa reč, a moglo bi nešto gore da se kaže – i neprekidno se šalje poruka 'mi smo, zapravo, nacionalisti, ne brinite ništa'. Dakle, to je poruka Vučićevom biračkom telu.
Vučić, navodi Korać, toleriše ove ispade.
"Nećete mi samo reći da (Aleksandar) Vulin govori šta mu padne napamet. Dakle, Vučić potpuno svesno toleriše njegove ispade, a i Dačićeve, zato što mu to odgovora kao poruka biračkom telu", ocenjuje Korać, dodajući da ne vidi iskrenu proevropsku orijentaciju Srbije.
"Vidim da je to sve deo jedne vrlo slične politike koju je vodio i Boris Tadić sa (Vukom) Jeremićem, samo što je ova uspešnija pošto se, za razliku od Tadića, Vučić pokazao inteligentnijim i politički sposobnijim jer je shvatio da jedino što interesuje Zapad jesu odnosi Prištine i Beograda, a da je sve drugo u drugom planu", ističe Korać i dodaje da je duboki pesimista da Srbija može da izađe iz ovakve politike dok je aktuelna opcija na vlasti, ali da nije sasvim siguran da bi bitno drugačije bilo i da se vrate na vlast neke opozicione stranke.