Stotine hiljada ljudi ponovo su se u nedelju pridružile skupovima u Nemačkoj protiv krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), u kulminaciji jednonedeljnih protesta na kojima su demonstranti izašli u neobično velikom broju širom zemlje.
Samo između petka i nedelje, protesti su organizovani u oko 100 gradova, a organizatori procenjuju da je više od 1,4 miliona ljudi izašlo na ulicu da pošalje "signal protiv AfD".
Na demonstracije u Minhenu u nedelju je došlo toliko mnogo ljudi da su organizatori bili primorani da otkažu planirani marš i zamole ljude da se raziđu iz bezbednosnih razloga.
Protest u Minhenu, 21. januar 2024.
Oko 100.000 okupilo se na protestu u Minhenu, prema procenama policije, što je četiri puta više nego što je registrovano za taj događaj.
U Berlinu se oko 100.000 ljudi okupilo na protestu u centru grada u nedelju uveče, prenela je regionalna televizija RBB pozivajući se na policijske podatke.
Talas protesta protiv stranke krajnje desnice izazvao je izveštaj istraživačkog medija Korektiv (Correctiv) od 10. januara, koji je otkrio da su članovi AfD-a na sastanku s ekstremistima razgovarali o proterivanju imigranata i "neasimiliranih građana".
Među učesnicima razgovora bio je i Martin Zelner (Sellner), lider austrijskog Identitarnog pokreta, koji podržava teoriju zavere "velika zamena" koja tvrdi da postoji zavera nebelih migranata da zamene evropsko "domaće" belo stanovništvo.
Natpis "Nikada više" na protestu protiv rasizma i planova ekstremne desnice za deportaciju stranaca, Bon, 21. januar 2024.
Vest o skupu kod Podsdama izazvala je šok širom Nemačke u vreme kada AfD raste u anketama, nekoliko meseci uoči troje značajnih regionalna izbora na istoku Nemačke gde je podrška toj stranci krajnje desnice najjača.
Antiimigraciona stranka potvrdila je prisustvo svojih članova na sastanku, ali je negirala da prihvata projekat "remigracije" koji zastupa Zelner.
Demonstranti su se prvi put okupili prošlog vikenda u Berlinu i Potsdamu, posle čega su protesti intenzivirani.
U nedelju su demonstranti ispred nemačkog parlamenta u Berlinu nosili natpise na kojima je pisalo "nema mesta za naciste" i "nacisti napolje".
Učesnici protesta u Berlinu, 21. januar 2024.
U Drezdenu, glavnom gradu istočnog regiona Saksonija, gde krajnje desni AfD vodi u anketama, vlasti su morale da promene trasu protestnog marša.
Trasa je produžena kako bi se napravio prostor za "ogromni broj učesnika", saopštila je policija na mreži X.
U Kelnu se, prema proceni organizatora, u centru grada okupilo 70.000 ljudi, dok je u Bremenu policija saopštila da je 45.000 ljudi došlo na protest u centru.
Pored političara, pozive ljudima da zauzmu stav protiv krajnje desnice uputili su i crkveni lideri i treneri fudbalske Bundeslige.
Detalj s protesta u Kelnu, 21. januar 2024.
Kancelar Olaf Šolc (Scholz), koji se učestvovao na demonstracijama prošlog vikenda, rekao je da svaki plan za proterivanje imigranata ili građana podjednako predstavlja "napad na našu demokratiju, a zauzvrat i na sve nas".
On je pozvao "sve da zauzmu stav za koheziju, za toleranciju, za našu demokratsku Nemačku".
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (Nancy Faeser) otišla je toliko daleko da je rekla da je sastanak krajnje desnice podsećao na "užasnu konferenciju u Vanzeju". Sastanak je održan na nešto manje od 10 kilometara od mesta gde su nacističke vođe u Vanzeju 20. januara 1942. razgovarale o sprovođenju "konačnog rešenja jevrejskog pitanja".
U subotu je najmanje 300.000 ljudi izašlo je na ulice da izrazi svoje protivljenje AfD-u i da podrži demokratiju.
Slične demonstracije u petak u Hamburgu, drugom po veličini gradu u Nemačkoj, privukle su, kako je policija navela, masu od 50.000 ljudi i morale su da budu ranije prekinute iz bezbednosnih razloga.
Iako su se u Nemačkoj proteklih godina održavali protesti protiv krajnje desnice, veličina i obim demonstracija ovog vikenda – ne samo u većim gradovima, već i u desetinama manjih mesta širom zemlje – primetni su i veliki odziv širom Nemačke pokazao je kako ovi protesti pokreću protivljenje AfD-u na novi način.
Pročitajte i ovo: Godina političkih izazova u NemačkojAfD je visoko u anketama javnog mnjenja: nedavna istraživanja stavljaju je na drugo mesto na nacionalnom nivou sa oko 23 odsto, što je daleko iznad 10,3 odsto koliko je osvojila na poslednjim saveznim izborima 2021.
AfD je pokušao da se distancira od sastanka ekstremista, navodeći da nema organizacionih ili finansijskih veza s događajem, da nije odgovoran za ono o čemu se tamo razgovaralo i da su članovi koji su prisustvovali to učinili u ličnom svojstvu. Jedna od koliderki AfD-a, Alis Vajdel (Alice Weidel), prekinula je saradnju s njenim savetnikom koji je učestvovao na sastanku.
Istaknuti nemački političari i izabrani zvaničnici izrazili su podršku protestima, pridruživši se liderima velikih partija širom spektra koji su se već oglasili.
"Budućnost naše demokratije ne zavisi od broja njenih protivnika, već od snage onih koji brane demokratiju", rekao je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) u video izjavi.
Oni koji su izašli na proteste, dodao je, "brane našu republiku i naš ustav od njenih neprijatelja".